Francuska teži da jača prisustvo u Srbiji, poseta veoma značajna: Stručnjaci uoči Makronovog dolaska

- Ovde postoji i nekoliko problema koje treba rešiti, a tu se prvenstveno misli na odnos Beograda i Prištine

Istoričar i naučni savetnik u Institutu za savremenu istoriju Stanislav Sretenović ocenio je da je sutrašnja poseta francuskog predsednika Emanuela Makrona veoma značajna, jer Francuska želi da bude prisutna u Srbiji i regionu.

Sretenović je za RTS rekao da Francuska sebe smatra jednim od motora Evropske unije zajedno sa Nemačkom i ona želi da podvuče tu svoju saradnju i prijateljstvo sa Nemačkom i na ovom prostoru.

Preporučujemo

- Ovde postoji i nekoliko problema koje treba rešiti i mislim da je ova poseta vezana i za signal da te probleme treba rešavati, a tu se prvenstveno misli na odnos Beograda i Prištine - objašnjava on.

Sretenović, međutim, ne veruje da će tokom posete doći do nekih radikalno novih rešenja, ali da će se razgovarati o tim temama i doci do nekih novih ideja.

- Ne verujem da će ova poseta biti ključna za konačno rešenje tog pitanja - navodi Sretenović, ali očekuje da će Makron predložiti neke nove ideje.

- Verovatno će se ići na to da se da podsticaj daljim razgovorima, pregovorima sa obzirom na to da je Emanuel Makron veoma neobičan političar koji zastupa promene pa je moguće da će on istaći neke nove ideje koje će onda biti razmatrane - objašnjava Sretenović.

Dodaje i da poseta francuskog predsednika ima posebnu simboliku.

Simbolika odnosa je uvek važna u svakoj predsedničkoj poseti svuda u svetu pa i u Srbiji i ova poseta će takođe imati jedan aspekt simbolike.

On objašnjava da izlaskom francuskog predsednika Emanuela Makrona i srpskog predsednika Aleksandra Vučića kod Spomenika zahvalnosti Francuskoj, simbolički želi da se podvuku tradicionalno dobri prijateljski francusko-srpski odnosi.

- Taj izlazak takođe znači da se želi da se na osnovu tih dobrih odnosa gradi takođe jedna dobra prosperitetna budućnost za Srbiju uz pomoć Francuske kao jednog od ključnih stubova EU - napominje sagovornik.

Osvrćući se na najavu da će Makron posetiti grob Milunke Savić kaže da je i to lep i važan simbolički gest.

- Pored groba Milunke Savić francuski predsednik će posetiti i grob oslobodilaca Beograda iz Prvog svetskog rata. Nemojmo zaboraviti da na Novom groblju pored palih boraca iz Prvog svetskog rata takođe počiva i oko 400 francuskih vojnika koji su učestvovali u Prvom svetskom ratu. Tako da je Novo groblje zajedno sa spomenikom na Kalemegdanu jedno od mesta francusko-srpskih odnosa - objašnjava Sretenović.

On ističe da će pored ekonomije veoma važan segment biti kultura i obrazovanje.

- U delegaciji iz Francuske dolazi grupa umetnika i naučnika koji govore o međunarodnoj saradnji na osnovu kulture i mislim da će oni u velikoj meri doprineti da se razvijaju i produbljuju odnosi između dve zemlje - zaključio je Sretenović, koga je nedavno francuski predsednik nagradio ordenom Nacionalnog reda za zasluge, u rangu viteza.

"FRANCUSKA I MAKRON TEŽE DA OJAČAJU PRISUSTVO U SRBIJI"

Francuska teži da ojača svoje prisustvo u Srbiji i regionu, kaže Aleksandra Kolaković sa Instituta za političke studije povodom posete francuskog predsednika Emanuela Makrona Srbiji koja je, kako kaže, važna sa političkog, ekonomskog i kulturnog aspekta.

Kolaković smatra značajnim to što je Makron odlučio da dođe u Srbiju u godini obeležavanja 180. godišnjice od uspostavljanja diplomatskih odnosa dve zemlje i što će posetiti Spomenik zahvalnosti Francuskoj i groblje oslobodilaca Beograda.

- To ukazuje na želju franuskog predsednika i administracije da odaju počast Velikom ratu i najslavnijem periodu u francusko-srpskim odnosima, u kojem je začeta ideja o večitom prijateljstvu i bratstvu po oružju - rekla je Kolaković za Tanjug.

Ona očekuje da će, osim privredne saradnje i potpisivanja više od 20 sporazuma u oblasti ekonomije, Kosovo i Metohija biti jedna od glavnih tema tokom posete Makrona koji je, kako ocenjuje, veoma posvećen nastavku dijaloga Beograda i Prištine bez obzira na to što je Francuska priznala nezavisnost Kosova.

- Mi uvek imamo velika očekivanja od drugih kada je reč o KiM, ali treba imati na umu da je Makron okupiran i drugim važnim pitanjima, kao što su preuređenje EU i jačanje evropskih vrednosti i upravljačkih mehanizama, ali i iranskim nuklearnim pitanjem - navela je Kolaković.

Upitana da li očekuje fleksibilniji stav Makrona prema pitanju KiM i njegovu podršsku da se postigne kompomisno rešenje u kojem Srbija ne bi izgubila sve, Kolaković je navela da u zvaničnom stavu Francuske o KiM nema promene, ali postoji "blaga nijansa u drugačijem razmatranju kosovskog pitanja".

- Francuska administracija uviđa da postoje problemi na KiM, nezavisno od statusa Kosova i odnosa Beograda i Prištine. Makron pokazuje snažno interesovanje da se dođe do kompromisa u bliskoj budućnosti, ali teško je predvideti kakav bi to bio dogovor - kaže Kolaković.

Prema njenim rečima, za Srbiju je značajno što je deo francuskih intelektualaca postavio pitanje da li je Francuska prebrzo priznala nezavisnost Kosova i u tom kontekstu napravila je poređenje sa 1908. i 1912. godinom.

- Francuska nije razumela Srbiju u vreme aneksione krize i u početku Balkanskih ratova, ali je zahvaljujući delovanju i saradnji srpskih i francuskih intelektualaca, promenila stav, pokazala razumevanje za Srbiju i njene interese i u svemu tome pronašla svoje, odnosno, zajedničke interese - navela je Kolaković.

Na pitanje da li Makrona vidi kao političara koji želi da ojača uticaj Francuske na Balkanu i koji u tom smislu u Srbiji vidi strateškog partnera, Kolaković je francuskog predsednika opisala kao energičnog i ambicioznog političara nove generacije koji želi da se postavi na čelo EU, ali i da osnaži uticaj u regionu o čemu je, kako primećuje, govorila i nemačka kancelarka Angela Merkel.

- Uprkos krizama sa kojima se suočavao u spoljnoj politici i na unutrašnjem planu, Makron je ojačao svoju poziciju i uticaj što je vidljivo i kada je reč o izboru čelnika Evropske komisije - navela je Kolaković.

Sa političkog aspekta, evrointegracije vidi kao ključno polje saradnje dve zemlje budući da se Srbija jasno opredelila za evropski put i da Francuska stalno pokazuje želju da pomogne Srbiji u tom procesu.

- Makron ne podržava politiku proširenja EU, ali to ne znači da se protivi evrointegracijama zemalja zapadnog Balkana i Srbije. Tokom njegove posete očekuje se, između ostalog, i potpisivanje sporazuma kojim bi Francuska pomogla da naša administracija dobije evropsku dimenziju koja je potrebna da bismo pristupili EU - navela je Kolaković i primetila da se u poslednje vreme razvija i vojna saradnja Srbije i Francuske što ranije, kaže, nije bio slučaj.

Ističe da je za Francusku veoma važna i kulturna saradnja sa Srbijom i dodaje da je jedna od karakteristika francuske politike, još od kraja 19. veka, da jačanjem kulturnih i ekonomskih uticaja stvara "prethodnicu" svojim snažnim političkim uticajima.

Kolaković podseća da je srpska kultura stvarana i razvijana po francuskom obrascu i da se veliki broj Srba školovao u Francuskoj još od 1841.godine kada je prvi srpski blagodejanac, odnosno, stipendista poslat u Pariz na školovanje.

- Po povratku iz Francuske, stipendisti su postavljani na ključna mesta u državnoj upravi i ministarstvima i bili su nosioci snažnog francuskog uticaja i diplomatske saradnje dve zemlje - navela je Kolaković i ocenila značajnim to što je Srbija prošle godine primljena u Frankofoniju, organizacije koja okuplja više od 80 zemalja.

Dodaje da se poslednjih godina obnavljaju i naučne veze prekinute tokom devedesetih kada je Srbija medijski bila potpuno izolovana, a kao primer navodi saradnju Instituta za političke studije i Univerziteta Sorbona 4.

Te dve ustanove su, podseća, nedavno organizovale konferenciju "Fransusko-srpski odnosi u oblasti diplomatije i medijskog predstavljanja -Istorijsko iskustvo i savremeni izazovi" kao omaž jubileju uspostavljanja diplomatskih odnosa dve zemlje.

"FRANCUSKA ŽELI SRBIJU KAO SVOG STRATEŠKOG PARTNERA U REGIONU"

Poseta predsednika Francuske Emanuela Makrona Srbiji pokazuje da zvaničan Pariz, želi da vidi Srbiju kao svog glavnog strateškog partnera na Zapadnom Balkanu, ocenjuje Slobodan Zečević sa Instituta za evropske studije i ističe da Srbija od te posete može da očekuje mnogo i na ekonomskom i na političkom planu.

- To što Makron dolazi samo u Srbiju govori o tome da Francuska želi da u Srbiji ima svog strateškog partnera na Zapadnom Balkanu, kao što ga Nemci imaju u Hrvatskoj i Sloveniji - kaže Zečević za Tanjug.

On dodaje da od ove posete pre svega treba očekivati uspon privredne saradnje, jer će sa Makronom u Beograd doputovati i delegacija privrednika, a pored novih ugovora u oblasti privrede, može se, kaže očekivati i konkretizovanje situacija oko metroa, kao i pitanje daljih investicija Francuske u srpsku infrastrukturu, energetiku i druge oblasti.

- Kada je reč o političkim odnosima oni su u usponu i nadamo se da bi Francuska mogla u naredom periodu da obnovi prijateljstvo i partnerstvo koje smo imali nekada, koje je zamrlo 1990-tih. Imali smo probleme i tokom 2000-tih zbog priznanja Kosova, kao i manje incidente u poslednjim godinama, kakav je incident na proslavi godišnjice završetka Velikog rata - kaže Zečević, uveren da "su to neke stvari" koje bi mogle da se promene u narednom periodu.

Makron, kako dodaje, želi da ima izuzetno bliske odnose sa Srbijom, jer se pokazalo da onaj ko drži do prijateljstva i strateških odnosa dobija. i kao primer navodi da Nemačka nikada nije izdala Hrvatsku u tim odnosima.

Zečević je, na pitanje kada je reč o Kosovi i Metohiji šta Makron može da ponudi, rekao da je interesantno da je bila najavljena njegova poseta Rusiji pre Srbije.

- Možda bi moglo da bude razgovora na relaciji Makrona i Putina i poruka koje bi preneo nama. U ovom trenutku je rano za ozbiljne spekulacije i analize s tim u vezi - ukazao je on. Zečević smatra da bi Makron mogao da dođe sa ponudom ukidanja taksi i obnove dijaloga Beograda i Prištine.

- Mislim da Francuska i Nemačka, ako zaista zategnu odnose i pritisnu Prištinu može doći do ukidanja taksi i obnovi dijaloga - uveren je on.

Iako Priština sluša samo Ameriku, Evropa je dosta finansijski i politički prisutna na Kosovu, podsetio je Zečević, i podseća da je EU bila energična u osudi Prištine zbog uvođenja taksi, ali nije povukla konkretnije finansijske poteze prema prištinskim vlastima.

Na pitanje da li će Makron u Srbiji prvenstveno nastupiti kao lider Francuske ili evropski čovek, Zečević ističe da predsednik Francuske uvek nastupa kao lider svoje zemlje i jedan od lidera EU.

- To ide uvek zajedno. Francuska, od kada postoji EU, pridaje izuzetni značaj evropskoj integraciji, i njen predsednik se pojavljuje uvek sa zastavom svoje zemlje i EU - dodao je on.

Francuska, prema njegovim rečima, želi da se vrati u evropske poslove, a da bi to učinila mora da pokaže da ima uticaja u Evropi i da ima prijatelja i kaže na primer "moj tradicionalni prijatelj je Srbija".

Na pitanje da li je Srbija u međuvremenu bila izvan sfere odgovarajućeg interesovanja zvaničnog Pariza, Zečević je rekao da je Francuska davala u jednom trenutku veći značaj svojim odnosima sa Nemačkom tokom 1990-tih.

- Nije želela da remeti te odnose pa je sledila nemačku politiku priznanja jugoslovenskih republika. Onda je možda imala i svoje starteške inetrese sa SAD, i u tom smislu zapostavljala je Srbiju. Da li će se promeniti taj odnos? Voleli bi i da se Makron napokon vrati izvornoj francuskoj politici jake Francuske u jakoj Evropi - ukazao je on.

Upitan da li će Makron preneti i svoj stav o tome da neće biti daljem proširenju EU pre reforme Unije Zečević kaže da te dve stvari nisu u nesposrednoj vezi.

- Pogrešna analiza je da bi proširenje destabilizovalo EU. Mislim da proširenje na Rumuniju i Bugarsku nije destabilizovalo suštinski EU, već je doprinelo ekonomskom razvoju tih zemalja i širenju poltičke i ekonomske stabilnosti u Evropi -  zaključio je Zečević.

(Telegraf.rs/Tanjug)