Američki diplomata tvrdi: Makronova poseta "izviđačka", dolazi da ispita mogućnost nastavka dijaloga

Huper veruje da Makron dolazi u Beograd na inicijativu nemačke kancelarke, nakon što je blokirala sporazum koji su dve strane praktično dogovorile

Balkanolog i bivši američki diplomata Džejms Huper smatra da francuski predsednik Emanuel Makron dolazi u Beograd kako bi izvideo mogućnosti obnavljanja dijaloga Beograda i Prištine.

Huper je za "Glas Amerike" (VoA) rekao da su dve strane praktično dogovorile sveobuhvatni sporazum, koji, po svojoj prirodi iziskuje teritorijalno prilagođavanje, što je kancelarka Merkel odbila kao deo rešenja, a Makronu je sada ostavljen "vruć krompir" da vidi da li postoji alternativa sveobuhvatnom sporazumu.

Preporučujemo

On lično smatra da parcijalna rešenja nisu rešenja. Huper veruje da Makron dolazi u Beograd na inicijativu nemačke kancelarke, nakon što je blokirala sporazum koji su dve strane praktično dogovorile.

- U svemu ovome dogodilo se nešto neverovatno, srpski i kosovski lideri postigli su koncept, koji se odnosio na demarkaciju granice, što je uključivalo i relativno malu razmenu teritorija, a to nisu prihvatili Evropljani. Dvojica lidera su u priličnoj meri došli do dogovora, ali su ga Evropljani odbacili, a ponajviše Nemačka, čiji je stav presudan - kaže Huper za “VoA”.

Ističe da mu je neveorvatno da je sveobuhvatni dogovor odbačen, a da nije ponuđena nikakva alternativa.

- Potom je Merkel ostavila Makronu da vidi da li postoji način da razbijeni dogovor može da se zameni nekom vrstom procesa, koji bi doveo do novog dogovora - kaže Huper.

Kako kaže, Merkel je prenela srpskom predsedniku Aleksandru Vučiću da se protivi izmeni granice, što je označilo kraj dogovora koji je postignut sa kosovskim predsednikom Hašimom Tačijem.

- Uveren sam da bi dogovor, da je bio ostvaren, znatno doprineo bržem ulasku Srbije u EU, kao što verujem da bi i Kosovo lakše dobilo članstvo u Ujedinjenim nacijama - smatra Huper.

Mišljenja je da "debakl u Berlinu", kako ga naziva, znači i mogući kraj postizanja sveobuhvatnog dogovora u načelu.

Huper, međutim, tvrdi da ne postoji alternativa sveobuhvatnom dogovoru, koji po svojoj prirodi, kako kaže, iziskuje teritorijalno prilagođavanje, što Merkelova odbija kao deo rešenja.

- Sada je na EU, Makronu je ostavljen ''vruć krompir'' da pronađe da li postoji alternativa sveobuhvatnom sporazumu, koji su dve strane imale. Jer, sada imate situaciju u kojoj je cela ideja sveobuhvatnog dogovora ugrožena. Pokušavaju da nađu drugo rešenje, ali njega nema - rekao je Huper.

Prema njegovim rečima, američka administracija, za razliku od Evropljana, svhata da sveobuhvatan sporazum o normalizaciji odnosa između Beograda i Prištine mora da uključi određenu razmenu teritorija.

- Realnost je da nema prostora za parcijalna rešenja. Setite se Briselskog sporazuma, u čijem je središtu bilo formiranje Zajednice srpskih opština, koji je Ketrin Ešton, prethodnica Federike Mogerini, postigla 2013. Taj dogovor je zamro, jer kosovska strana to nije želela da prihvati - kaže Huper.

Tvrdi da Nemačka još uvek nije naučila važnu lekciju, a da će Makron tokom predstojeće posete Beogradu pokazati da li je Francuska u tome svesnija.

(Telegraf.rs/Tanjug)