Verujem da će Srbija da pristupi EU kada bude stvarno spremna: Mekalister o evrointegracijama

Vlasti Srbije pozvao je da nastave napredak na evrointegracionom putu zemlje

Srbija treba da nastavi napredak ka EU, poručuje Dejvid Mekalster pošto je ponovo izabran na mesto predsedavajućeg Spoljnopolitičkim odborom Evropskog paralmeta i uverava da će proširenje i zemlje Zapadnog Balkana ostati "vrhunski prioritet ovog komiteta".

Dosadašnji izvestilac za Srbiju, Meklaister kaže da očekuje da će i pored velikih promena u sastavu novog Evropskog parlamenta vodeće partije konzervativaca i socijaldemokrata sačuvati fokus na pitanjima proširenja i Zapadnog Balkana.

Preporučujemo

Vlasti Srbije pozvao je da nastave napredak na evrointegracionom putu zemlje.

- Dve velike grupe, Evropska narodna partija i socijalisti i demokrate, imaju sličan pristup proširenju, a to je politika zasnovana isključivo na ispunjavanju uslova. Ako zemlja napravi napredak, verujemo da se on mora nagraditi. Verujem da će Srbija moći da pristupi EU onoga trenutka kada bude stvarno spremna. U međuvremenu mogu samo da tražim od svih odgovornih političara u Srbiji da nastave sa svojim zalaganjem na ovom teškom poslu - poručio je Dejvid Mekalister.

On je naveo da očekuje da će Srbija kao lider EU integracija nastaviti sa otvaranjem, ali i zatvaranjem pristupnih poglavlja i ponovio da pitanje da li će se poglavlja otvoriti ili ne zavisi od ukupnog napretka zemlje.

- Svi koji se bave politikom proširenja u Beogradu znaju šta mora biti seledeće urađeno - poručio je Mekalister.

On je podsetio na više puta ponovljen stav Brisela da prioritet na evrointegracionom putu i dalje ostaje fundamentalno pitanje vladavine prava. 

Na pitanje Tanjuga šta očekuje od izbora Đozepa Borelja na mesto novog šefa diplomatije EU, Dejvid Mekalister najpre ističe da je u pitanju iskusan političar i nekadašnji predsednik Evropskog parlamenta koji bi trebalo da preuzme vrlo odgovoran i izazovan posao.

Kada je reč o ulozi Borelja kao posrednika u dijalogu Beograda i Prištine, dosadašnji izvestilac za Srbiju podseća da posle Ketrin Ešton i Federike Mogerini, koje su dolazile iz zemalja članica koje priznaju nezavisnost Kosova, novi šef diplomatije dolazi iz zemlje koja tu nezavisnost ne priznje.

Visoki predstavnik prestavlja svih 28 zemalja članica, odnosno predstavlja interese one 23 zemlje koje priznaju, ali i onih pet koje ne prizaju nezavisnost Kosova, ocenjuje Mekalister

- Tamo gde se svi slažemo, bilo da priznajemo ili ne priznajemo nezavisnost Kosova, jeste to da želimo nastavak dijaloga Beograda i Prištine. Želimo da Srbija i Kosovo rade naporno i dođu do pravno obavezujućeg sporazuma - zaključio je Dejvid Mekalsiter.

On je najavio i da će imenovanja za nove izvestioce Evropskog parlamenta za sve zemlje na Zapadnom Balkanu biti zaključena tokom septembra ove godine.

"EVROPSKI PARLAMENT ŽALI ZBOG PORICANJA MASAKRA U SREBRENICI"

Predsedavajući Spoljnopolitičkim odborom Evropskog parlamenta Dejvid Mekalister kaže da je Evropski parlament jasan u poruci da "žali" zbog poricanja genocidnog karaktera masakra u Srebrenici od strane ”nekih političara” u Srbiji.

Dosadašnji izvestilac za Srbiju Dejvid Mekalister je na pitanje da li odgovor Evropske komisije na pismo dosadašnjeg izvestioca za BiH Kristijan Dan Prede o "negiranju genocida u Srebrenici od strane vlasti Republike Srpske" vidi kao mogući novi "uslov" na pristupnom putu Srbije, kako navode mediji, odgovorio da je Evropski parlament po tom pitanju već dao svoj jasan stav.

- U usvojenoj Rezoluciji o Srbiji, Evropski parlament navodi da žali zbog poricanja masakra u Srebrenici kao genocida od strane nekih vlasti u Srbiji - izjavio je Mekalister.

Reizabrani predsedavajući Spoljnopolitičkim odborm Evropskog parlamenta ovim povodom posalo je i poruku ohrabrenja "svim političarima i odgovornim ljudima na Zapadnom Balkanu koji se zalažu za politiku pomirenja i dobrosusedskih odnosa".

Evropska komisija je početkom ove nedelje zvanično reagovala na pismo koje joj je 16. aprila uputio tadašnji izvestilac za BiH Kristijan Dan Preda u kome se traži da Komisija odgovori na dva pitanja: da li je svesna čestih slučajeva negiranja genocida i slavljenja ratnih zločinaca u Republici Srpskoj i šta će uraditi da to zaustavi odnosno kakve posledice to može imati po evrospski put BiH.

Nakon skoro tri meseca Evropska komisija odgovara da "očekuje od BiH lidera da poštuju odluke međunarodnih sudova" i ponavlja da dokumet o "Kredibilnoj perspektivi proširenja i pjačanom angažovanju EU na zapadnom Balkanu" iz 2018. godine "jasno naglašava da u EU nema mesta za zapaljivu retoriku, glorifikaciju ratnih zločinaca kao i da se očekuju dalji napori u cilju pomiranje ključni za trajni mir i stabilnost regiona".

- Sve zemlje moraju da se nevosmisleno opredele, rečima i delom, u prevazilaženju zaostavštine iz prošlosti tako što će raditi na pomirenju i rešavanju otvorenih pitanja pre ulasak u EU - stoji u odgovoru Evropske komisije.

Ovakav odgovor Komisije, odnosno podsećanje na već postojeću politiku koja se odnosi na rešavanja bilateralnih problema, pomirenje i poštovanje odluka Trubunala u Hagu, neki od medija u regionu povezali su sa sa dodatnim pritiscima i uslovljavanjem Srbije na putu ka članstvu u EU.

Slično se dogodilo i krajem novembra prošle godine kada je Evropski parlament prilikom usvajanja Rezolucije o Srbiji usvojio i amandman u kome nekadašni izvestilac za Kosovo Igor Šoltes navodi priznavanje genocida u Srebrenici kao "fundamentalni korak na putu Srbije ka članstvu u EU".

Šoltes je u svom amandmanu izrazio žaljenje zbog "ponovljenog poricanja genocida u Srebrenici od strane nekih predstavnika vlasti Srbije".

On je ovaj amandman podneo u poslednjem tenutku kao tzv "usmeni amandman" nakon intervjua koji je premijerka Srbije Ana Brnabić dala novinaru Dojče Velea Timu Sebastijanu.

U tom intervjuu premijerka Srbije je na ponovljena insistiranja novinara na priznanju genocida u Srebenici odgovorila da ”ne misli da je strašan masakr u Srebrenici bio i genocid”.

- To je bio gnusni zločin. Ratni zločin. Nisam ponosna na to. To nije urađeno u ime srpskog naroda i Srbija ne može kolektivno biti okrivljena za ono što se tamo dešavalo - odgovorila je premijerka Srbije.

Usvajanje ovog amandamna izazvalo veliku pažnju upravo zbog političke poruke koja se šalje Srbiji i "neobaveznujućeg, ali politički dodatnog uslovljavanja" evrointegracionog puta zemlje.

U diplomatskim krugovima u Briselu naglašavaju da se ne sme izgubiti iz vida da je Srbija u zvaničnim ocenama i dokumentima Evropske komisje i Evropskog parlamenta prevashodno dobila "pozitivnu ocenu" za svoj ukupni napredak ka EU.

"FON DER LAJEN ĆE PODRŽATI POLITIKU PROŠIRENJA EU"

Predsedavajući Spoljnopolitičkim odborom Evropskog parlamenta Dejvid Mekalister ocenjuje da će kandidatkinja za predsednicu Evropske komisije Ursula fon der Lajen imati pozitivan pristup politici proširenja na Zapadni Balkan.

Dosadašnji izvestilac za Srbiju Dejvid Meklaister kaže da je već razgovarao sa fon der Lajen, koju opisuje kao "bliskog političkog prijatelja", o proširenju i Zapadnom Balkanu.

- Ursula fon der Lajen će, siguran sam, zastupati iste stavove kao i Evropska narodna partija i Hrišćansko demokratska unija u Nemačkoj. Mi smo otvoreni za nove zemlje članice i zalažemo se za politiku daljeg proširenja, ali to mora biti pripremljeno dobro i to zahteva vreme - izjavio je Mekalister.

On podeća da je Angela Merkel pokazala koliko je Nemačka posvećena procesu proširenja i ocenjuje da nije slučajno što se Berlniski proces zove "Berlinski" jer je osmišljen u kabinetu nemačke kancelarke.

Ursula fon der Lajen i Dejvid Mekalister važe za najbliže saradnike nemačke kancelarke Angele Merkel.

Da je kandidatkinja za novu predsednicu Evropske komisije Ursula fon der Lajen tokom prvih razgovora sa evropskim parlamentarcima Briselu poslala pozitivan sigla za proširenje i Zapadni Balkan, ocenila je i poslanica socijaldmokrata Tanja Fajon.

Prema njenim rečima, Ursula fon der Lajen je predstavljaući svoje političke stavove u Evropskom parlamentu, na pitanje poslanika o očekivanjima od zemalja Zapadnog Balkana, poručila da vrata EU moraju ostati otvorena za Zapadni Balkan.

- Ono što je rekla oko proširenja bilo je kratko, ali poruka je bila pozitivna - zaključila je je poslanica socijaldemokrata Tanja Fajon.

O kandidaturi Ursule fon der Lajen za mesto predsednice Evropske komisije Evropski parlament bi trebalo da glasa sledeće nedelje tokom zasedanja u Strazburu.

(Telegraf.rs/Tanjug)