U ponedeljak dolazi Makron, a pre 18 godina Širak je u BG-u tražio očuvanje SRJ i postavio 1 zahtev

Širak je prvi predsednik jedne zemlje-članice EU i NATO, koji je posle bombardovanja posetio SRJ

Predsednik Francuske Emanuel Makron boraviće u poseti Srbiji 15. i 16. jula, i zvanično je potvrđeno iz Predsedništva Srbije. To će biti prva poseta jednog francuskog predsednika posle skoro 18 godina. Naime, poslednja poseta prvog čoveka Jelisejske palate Beogradu bila je 7. i 8. decembra 2001. godine, kada je Žak Širak posetio glavni grad tadašnje Savezne Republike Jugoslavije.

Širak je prvi predsednik jedne zemlje-članice EU i NATO, koji je posle bombardovanja posetio SRJ. On je u u Beograd doputovao na poziv tadašnjeg predsednika SRJ Vojislava Koštunice u dvodnevnu zvaničnu posetu.

Preporučujemo

Poseta je otpočela tako što je položio cveće na Spomenik zahvalnosti Francuskoj na beogradskom Kalemegdanu, dok je njegov izaslanik položio venac na Spomenik neznanom junaku na Avali.

ZAHTEV: SARADNJA SA HAGOM

Predsednici Jugoslavije i Francuske ocenili su posle sastanka u današnjoj Palati Srbija, a tadašnjoj Palati Federacije da pridruzivanje Jugoslavije EU predstavlja "prirodan put".

- Prvi korak za to već je učinjen, diskusijom o sporazumu o stabilizaciji i asocijaciji - koji će, nadam se, biti potpisan "vrlo brzo" - istakao je Širak na zajednickoj konferenciji za novinare, posle susreta sa Koštunicom.

- Jugoslavija mora da se vrati na mesto koje je očigledno njeno - mesto u evropskoj porodici - rekao je Širak, podsećajući da je za pridruživanje Uniji potrebno ispuniti niz uslova, među kojima poštovanje granica, razvoj regionalne saradnje, reforme u zemlji.

Širak je Koštunici preneo stav Francuske o neophodnosti saradnje sa Hagom i istakao da, bez obzira na nacionalnost, svi koji su počinili ratne zločine moraju da odgovaraju pred ovim sudom. On je, ipak, pohvalio pomak naše zemlje na tom polju.

VEČERA U PALATI FEDERACIJE I KOŠTUNIČINA ZDRAVICA

Koštunica je ovom prilikom priredio u Palati Federacije svečanu večeru u čast predsednika Republike Francuske i članova njegove delegacije.

Večeri su prisustvovali predsednici oba veća tadašnje Savezne skupštine - Dragoljub Mićunović i Srđa Božović, premijer Srbije Zoran Đinđić, članovi Savezne i Vlade Srbije, crkveni velikodostojnici i drugi zvanicnici.

Predsednik Kostunica je u zdravici odao priznanje Francuskoj na ukidanju sankcija SRJ i njenom brzom vraćanju u Evropu i međunarodnu zajednicu.

Širak je, odgovarajući na zdravicu, pozvao Srbiju i Crnu Goru da ostanu ujedinjene oko pitanja obnove federacije i zaustave proces fragmentacije balkanskog regiona.

SUSRET SA ĐINĐIĆEM

Tadašnji premijer Srbije Zoran Đinđić takođe je razgovarao sa Širakom, od koga je dobio obećanje da će Francuska podržati zahtev da Jugoslavija dobije status kandidata za EU 2004. godine.

On je posle sastanka sa Širakom kazao novinarima da je od predsednika Francuske dobio podršku za reforme.

Premijer Srbije je istakao da je od Širaka zatražio da ohrabri francuske investitore da ulažu u Jugoslaviju.

Đinđić je, povodom pitanja odnosa između Srbije i Crne Gore, rekao da je važno da zajednička država ima institucije kao i EU i naglasio da bi njihov broj bio veći nego danas.

- Neke od zajedničkih institucija bile bi carina, inspekcijska služba i porezi - naveo je Đinđić, dodavši da je to bio predlog predstavnika srpske vlade koji je "naišao na razumevanje francuskog predsednika".

U delegaciji Vlade Srbije koja je razgovarala sa francuskim predsednikom bili su njen potpredsednik Žarko Korać, kao i ministri pravde i privrede i privatizacije, Vladan Batić i Aleksandar Vlahović.

ČOVIĆ IMAO SAMOSTALNI SASTANAK SA ŠIRAKOM

Još jedan član Đinđićevog kabineta je imao sastanak sa Širakom. I to nasamo. Naime, tadašnji potpredsednik Vlade Srbije i predsednik Koordinacionog centra za Kosovo i Metohiju Nebojsa Čović izjavio je tada da je sa francuskim predsednikom"imao iskren razgovor" o rešavanju problema u južnoj srpskoj pokrajini i poštovanju Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti UN.

- Širak je rekao da će pomoći da se ne napravi nijedan ishitren potez u vezi Kosovske Mitrovice, u čijem južnom delu je nekad živelo 2.600 Srba i 6.000 Roma, a danas ne živi nijedan - kazao je tadašnji potpredsednik republičke vlade ispred francuske ambasade.

ĐUKANOVIĆ DOLETEO U BEOGRAD NA SASTANAK SA ŠIRAKOM

Tadašnji, ali i sadašnji predsednik Crne Gore Milo Đukanović izjavio je u Beogradu da je Širaku preneo da Crna Gora prihvata inicijativu EU za nastavak dijaloga sa Srbijom o uređenju odnosa u jugoslovenskoj federaciji.

Đukanović je, nakon susreta u francuskoj ambasadi precizirao da ce razgovori, ako Srbija bude spremna, biti nastavljeni tokom decembra, a da "izlazak iz pat pozicije" i konačno rešenje on očekuje u prvim mesecima naredne godine.

Crna Gora je pristala da se razgovara o svim opcijama - o zajedničkoj državi, ali i o vezama dve posebne države, odnosno o savezu nezavisnih drzava, koji bi, prema Đukanovićevim rečima, mogao biti "embrion novih regionalnih integracija evropskog tipa".

ŠIRAK PRED STUDENTIMA PROREKAO SUDBINU SRBIJE

Francuski predsednik Žak Širak, pored zvaničnih susreta, poručio je u govoru koji je održao na Filološkom fakultetu u Beogradu, da je sudbina SRJ u Evropi i "da je Evropa i Francuska tamo čekaju".

- Želim da vek na čijem smo pragu bude vek obnove vaše zemlje. Neka ceo potencijal vašeg talenta dođe do izražaja. Želim da moderna i demokratska Jugoslavija nastavi svoju slavnu istoriju u krilu evropske porodice kojoj je toliko nedostajala - rekao je Sirak, naglasivši da je pred Jugoslovenima "velika budućnost".

On se osvrnuo na demokratske promene u Jugoslaviji početkom oktobra 2000. godine.

- Oslobađajući sebe, srpski narod nam je dao primer o kojem moramo razmišljati, primer nacionalnog jedinstva, hrabrosti i slobode - rekao je Širak, dodajući "da je ta pobeda izazvala veliku radost u srcima svih Francuza".

Uz ocenu da je odluka o izručenju bivšeg predsednika Miloševića Haškom tribunalu bila teška i hrabra, ali da se smatra "istorijskom odlukom koja je unapredila ljudska prava u Evropi i svetu", francuski šef države je izrazio zadovoljstvo što je narod u Jugoslaviji krenuo putem preispitivanja sopstvene prošlosti.

Izlaganju francuskog predsednika u Sali heroja na Filološkom fakultetu u Beogradu prisustvovali su predsednik Veća građana Savezne skupštine Dragoljub Mićunović, predsednik Vlade Srbije Zoran Đinđićc, više saveznih i republičkih ministara, princ Aleksandar Karađorđević, kao i veći broj stranih ambasadora i drugih javnih ličnosti.

NA KRAJU POSETE KLJUČNA PORUKA

Francuski predsednikizjavio je u Beogradu da sumnja u spremnost EU da prizna nezavisnu Crnu Goru.

- Ne verujem da je EU danas spremna da prizna nezavisnu Crnu Goru - rekao je Sirak na konferenciji za novinare u beogradskom hotelu "Hajat", na završteku dvodnevne zvanične posete SRJ.

Ističući da ne govori u ime EU, već iznosi lično stanovište, šef francuske države je istakao da misli da bi EU bila "veoma neprijateljski raspoložena prema potpunom prekidu odnosa" Crne Gore sa saveznom državom.

On je ponovio stav da bi Jugoslavija trebalo da ostane nužan okvir za preuređenje odnosa u federaciji, jer, kako je naglasio, "Francuska i EU podržavaju postojanje demokratske Crne Gore u demokratskoj Jugoslaviji".

- Svako prekidanje odnosa donelo bi daleko više teškoća nego prednosti - rekao je Širak.

- Put dezintegracije, kojim sada kreće Crna Gora, anahron je i suprotan političkoj kulturi i orijentaciji Evrope -  ocenio je predsednik Francuske.

On je ovom prilikom podsetio da je tokom NATO bombardovanja 1999. godine uložio "kategorični veto na napade koje su neki vojnici želeli da izvedu na mostove u Beogradu".

Takođe, francuski predsednik je uručio u Beogradu orden Legije časti nekolicini javnih ličnosti iz Srbije.

Veliko francusko priznanje je uručio književnici Svetlani Velmar Janković, etnologu Ivanu Čoloviću, dramaturgu Borki Pavićević i profesorima Beogradskog univerziteta Vojinu Dimitrijeviću i Radivoju Konstatinoviću.

Širak je istovremeno otvorio obnovljeni Francuski kulturni centar.

VIDEO Vučić: Srbija i Francuska saglasne u mnogim pitanjima

(Telegraf.rs/Tanjug)