Poskupljuje putarina, dobijamo komunalnu miliciju i Moravski koridor: Skupština usvojila zakone

Završetak radova očekuje se za 2,5 godine

Skupština Srbije usvojila je danas izmene Zakona o naknadama za korišćenje javnih dobara kojima se cena putarine u Srbiji povećava za 12 odsto.

Cena putarine povećava se kako bi mogla da se održi dalja izgradnja i održavanje puteva i delimično se postiže usklađivanje sa direktivom Evropske unije koja propisuje da putarina treba da obezbedi realne troškove održavanja, razvoja i izgradnje autoputeva.

Preporučujemo

Ministar finansija Siniša Mali rekao je u raspravi da je 2019. godina ključna i možda najvažnija za razvoj infrastrukture u poslednjih 70 godina.

Mali je kazao da će početi radovi na izgradnji takozvanog Moravskog koridora dužine 110 kilometara kojim se povezuje Čačak, Kraljevo, Kruševac, Pojate, a koji je važan za dalji razvoj centralne Srbije, da će graditi četiri ili pet novih auto-puteva…

On je dodao da na srpskim auto-putevima ima sve više automobila, navodeći da je 2018. godine prošlo 53. 700 vozila, što je za 45 odsto više nego 2014. godine.

USVOJEN ZAKON O KOMUNALNOJ MILICIJI

Skupština Srbije usvojila je danas Zakon o komunalnoj miliciji koji omogućava da i opštine, a ne samo gradovi, mogu da planiraju njeno formiranje.

Zakon uvodi dva nova ovlašćenja - zaustavljanje i pregledanje vozila kao i prikupljanje obaveštenja u cilju otkrivanja prekršaja i njihovih učinilaca.

Pripadnicima komunalne milicije biće omogućen rad u civilu, ali isključivo po pismenom nalogu načelnika komunalne milicije.

- Radom u civilu omogućiće se da se uspostavi komunalni red posebno u oblastima bespravnog zauzeća javne površine, nelegalne prodaje, nelegalnog taksi prevoza, kao i buke u ugostiteljskim objektima - istakao je u raspravi ministar državne uprave i lokalne samouprave Branko Ružić.

Komunalni milicionari će, prema Ružićevim rečima, moći da snime dokaze o komunalnom prekršaju i tako dokažu bilo kakvo remećenje komunalnog reda, poput parkiranja na pešačkim prelazima, tramvajskim šinama ili u žutoj traci, bacanja smeća, puštanje glasne muzike i druge komunalne prekršaje.

Kao jako važnu izmenu, Ružić je naveo da svi prekršioci moraju da postupe po nalogu komunalnog miliconara, što do sada nije bio slučaj.

Komunalna milicija će asistirati lokalnim javnim službama i preduzećima - građevinskoj inspekciji kada treba da zatvori neko bespravno gradilište ili na primer, ekološkom inspektoru, koji pokušava da spreči neko zagađenje.

Komunalni milicionar će moći da piše prekršajni nalog, a novim zakonom su definisane kazne za fizičko lice od 10.000 dinara, ako plati u roku od 8 dana onda je 5.000 dinara, a ako to lice smatra da nije kriv, onda će po tom slučaju postupati nadležni sud.

Komunalna milicija će vršiti kontrolu nad primenom zakona kojim se uređuje upotreba državnih simbola, osim u odnosu na državne organe, organe teritorijalne autonomije i jedinica lokalne samouprave.

Takođe, zakonom se uređuje i postupanje prema maloletnicima, tako da jedan broj komunalnih milicionara mora da položi ispit za postupanje sa maloletnicima.

U naredne tri godine svaka lokalna samouprava koja ima komunalnu miliciju samostalno će odrediti izgled i boju uniforme koja treba da sadrži lokalne specifičnosti, a koja će se razlikovati od policijske uniforme.

Ružić je rekao i da je velika pažnja posvećena profesionalizaciji službe, jer se uvode stroži kriterijumi za zapošljavanje.

Ukida se dosadašnje ograničenje - jedan milicionar na 5.000 stanovnika.

ZAKON ZA MORAVSKI KORIDOR

Skupština Srbije usvojila je danas Zakon o utvrđivanju javnog interesa i posebnim postupcima radi realizacije projekta izgradnje infrastrukturnog koridora auto-puta E-761, deonica Pojate-Preljina, poznatiji kao Moravski koridor.

Početak izgradnje Moravskog koridora se očekuje sredinom jula, a završetak za 2,5 godine.

Za njegovu realizaciju planirano je kreditno zaduženje "kod stranih investicionih korporacija i fondova" na iznos od 800 miliona evra.

Ministarka građevine, saobraćaja i infrastrukture Zorana Mihajlović je ranije potpisala Memorandum o razumevanju i saradnji na izgradnji ovog koridora sa američkom kompanijom "Behtel", ali je tokom rasprave ukazala da ne postoji ugovor sa bilo kojom kompanijom, već da će Vlada Srbije formirati komisiju i tek onda utvrditi partnera.

Moravski koridor dužine oko 110 kilometara, povezao bi pola miliona stanovnika i na toj deonici posluje oko 20.000 malih i srednjih preduzeća.

Tokom izgradnje auto-puta uradiće se i regulacija reke Morave, a takođe se pravi i telekomunikacioni koridor.

Mihajlović je u raspravi rekla da je Moravski koridor jedan od važnijih auto-puteva za privredni razvoj zemlje i da će deonica Pojate-Preljina u dužini od 110 kilometara povezivati građane centralne Srbije.

Ona je rekla da je razlog za predlaganje posebnog zakona taj što Srbija "nema vremena da čeka" i gradi auto puteve duži niz godina.

Moravski koridor povezaće sva veća naseljena mesta na tom području: Chićevac, Stalać, Kruševac, Trstenik, Vrnjačku banju, Kraljevo, Čačak.

Koridor će biti direktna veza između Koridora 10 i 11, odnosno biće bolja interna povezanost zapadnih i jugozapadnih sa južnim i jugoistočnim delovima Srbije i dalje sa Bugarskom, Grčkom i Turskom.

ZAKON O NAUCI I ISTRAŽIVANJIMA O DVOJNOM FINANSIRANJU 

Skupština Srbije usvojila je danas Zakon o nauci i istraživanjima kojim se istraživačima omogućava "dvojno finansiranje" - iz budžeta i preko projekata.

Istraživači više neće zavisiti od toga da li su prošli na nekom projektu ili ne, ali će morati da pokažu rezultate.

Prema rečima ministra prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Mladena Šarčevića, očekuje se izrada podzakonskih akata koji će definisati šta se očekuje kao rezultat za institucionalno finansiranje.

On je u načelnoj raspravi rekao da se od naučne zajednice očekuje da da doprinos društvu.

Šarčevcih je kazao da Zakon o nauci i istraživanjima zajedno sa Zakonom o Fondu za nauku stvara pravni osnov za prelazak sa isključivo projektnog finansiranja na dvojno finansiranje - institucionalno i projektno.

Ministar je precizirao da je budžet za nauku od 2015. do 2019.godine povećan za 35,8 odsto i da su se izdvajanja za nauku približila jednom procentu ukupnog republičkog budžeta.

Fond za inovacionu delatnost je u poslednje dve godine podržao 141 projekat i 264 preduzeća i podeljeno je više od 320 inivacionih vaučera, što ukupno iznosi 18,6 miliona evra.

(Telegraf.rs/Tanjug)