Njih 4 preuzimaju vođenje EU, a jedno ime je posebno važno zbog KiM: Da li jača pozicija Beograda?
Nominacije iz Brisela su odmah otvorile i pitanje kako će njihov izbor uticati na Srbiju, a pre svega u smislu dijaloga Beograda i Prištine, odnosno konačnog rešenja
Drama u Briselu je završena, može da se nastavi ona na Balkanu. Naime, posle maratonskog samita čelnici Evropske unije postigli su dogovor da se nemačka ministarka odbrane Ursula van der Lejen predloži za predsednicu Evropske komisije, a španski ministar spoljnih poslova Đozep Borelj za novog evropske šefa diplomatije. Istovremeno, belgijski premijer Šarl Mišel predložen je za predsednika Evropskog saveta, a direktorka Međunarodog monetarnog fonda Kristin Lagard za predsednicu Evropske centralne banke. Ovi predlozi su odmah otvorili i pitanje kako će njihov izbor uticati na Srbiju, a pre svega u smislu dijaloga Beograda i Prištine, odnosno konačnog rešenja.
Stiče se utisak da predsednik Srbije Aleksandar Vučić ima najbolji odnos sa budućom prvom bankarkom Evrope, Kristin Lagard. Upravo je sa njom imao susret krajem aprila u Pekingu na Forumu "Pojas i put".
Ovo je bio samo jedan u nizu susreta direktorke Međunarodog monetarnog fonda i Vučića, koja je u više navrata pohvalila ekonomske i strukturne reforme, koje je naša država provela.
I aktuelni belgijski premijer Mišel, a budući predsednik Evropskog saveta se više puta sastajao sa Vučićem. Prošle godine je u Beograd doneo nove predloge koji se tiču evropskog puta Srbije.
Drag gost Beograda je i bio i šef španske diplomatije Đozep Borelj, jedne od pet država EU koje nisu priznale jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova. On je u martu ove godine još jednom pružio podršku politici Srbije.
Upravo je njegovo ime najinteresantnije, jer bi Borelj trebalo od 1. novembra da zameni Federiku Mogerini na mestu šefa EU diplomatije.
Ova pozicija Borelju donosi i mesto potpredsednika Evropske komisije, Visokog predstavnika EU za spoljnu politiku i bezbednost kao i mesto glavnog posrednika u dijalogu Beograda i Prištine.
Prva reakcija u Briselu na imenovanje Borelja na mesto šefa EU diplomatije bila je moguća ”komplikacija” kada je u pitanju odnos španskog političara prema Kosovu, a u okviru dijaloga Beograda i Prištine kome bi on trebalo da posreduje.
Izborom Đozepa Borelja proces razgovora i normalizacije odnosa Beograda i Prištine po prvi put dobija glavnog posrednika koji dolazi iz zemlje članice koja ne priznaje nezavisnost tzv. Kosova.
Sa budućom predsednicom Evropske komisije Ursulom van der Lajen, kako smo juče objavili, Vučić bi trebalo da razgovara 23. jula. I sam Vučić je danas, prilikom obraćanja naciji, rekao da je sastanak planiran, ali da veruje da do tog sastanka neće doći nakon što je ona predložena za šeficu Evropske komisije.
Vučić je rekao da je sa njom više puta razgovarao na neformalnim sastancima u Davosu.
On je čestitao svim predloženim kandidatima i poželeo im uspeh u radu, navodeći da se najčešće susretao sa aktuelnom predsednicom MMF Kristin Lagard, koja je predložena za predsednicu Evropske centralne banke.
Dodao je da će se Srbija boriti, ne za njihovu naklonost, već za napredak i reforme i što brži ulazak u EU.
Vučić je, upitan da li će njegovi bliski odnosi sa novoizabranim funkcionerima EU srpsku poziciju učiniti lakšom u budućim pregovorima o članstvu, kao i kako vidi izbor Španca, Katalonca, ali protivnika seceonizma za novog šefa diplomatije Unije, istakao da dobri lični odnosi jesu važni, ali da oni neće opredeljivati politiku prema nama i njima.
- Postavljanje Španca na mesto visokog predstavnika za spoljnu politiku i bezbednost EU za nas je dobra vest. Ali, mi smo imali velike prijatelje u Žan Klodu Junkeru i Donaldu Tusku, i teško da će nam se takva situacija ponoviti - kazao je on.
Prema njegovim rečima, ni aktuelna visoka predstavnica Federika Mogerini nije bila protiv nas, a ni za nas.
- Situacija ostaje teška. Ne rešava se to time da imate dva ili tri čoveka na svojoj strani, već samo dogovorom Srba i Albanaca. Ako to ne rešimo, stanje može da ide u drugom smeru - upozorio je on.
Predsednik beogradskog Centra za spoljnu politiku Dragan Đukanović ocenio je da će politika EU i sa novim liderima ostati ista i da neće biti značajnih promena kada su u pitanju Srbija i Zapadni Balkan.
Đukanović je istakao da se zna šta se očekuje i od Srbije i od svih država Zapadnog Balkana, dodavši da predstoji i proces unutrašnje reforme EU.
- Mislim da je odabir ovih kandidata, pre svega Ursule van der Lajen, na neki način naznaka da će doći do unutrašnje reforme EU u narednom periodu - rekao je on za RTS.
Đukanović je naveo i da je za Srbiju ključna stvar u nastavku procesa evrointegracija dijalog Beograda i Prištine, dodavši da će i novi saziv Evropske komisije na tome insistirati.
- Videćemo koliko će atmosferu relaksirati ova promena, Mogerinijeva više neće biti neko ko moderira ovaj dijalog, već će to biti španski ministar Borelj koji će odrediti neku vrstu okvira tog budućeg sveobuhvatnog pravno obavezujućeg sporazuma - naveo je on.
Đukanović je rekao, komentarišući navode pojedinih analitičara koji to što Španija nije priznala nezavisnost Kosova dovode u kontekst nastavka dijaloga Beograda sa Prištinom, da ne bi u potpunosti tako sagledavao ono što će se dešavati.
- Mislim da su neki opšti okviri već poznati, tako da neće biti značajnih odstupanja, bez obzira ko od strane EU bude moderirao. U svakom slučaju, značajno je da će neko ko dolazi iz jedne države koja nije priznala kosovsku nezavisnost biti taj koji će moći da utiče na dalji tok dijaloga - rekao je Đukanović.
I prištinski politički analitičar Beljulj Bećaj ocenio je da će budući visoki predstavnik Evropske unije (EU) za spoljnu politiku i bezbednost "raditi na rešavanju problema između Kosova i Srbije u okviru postojećih granica".
- Ne verujem da će se Borelj ponašati suprotno od spoljnopolitičkih ciljeva EU, bez obzira na njegova uverenja. Mislim da će on biti veoma kooperativan u rešavanju problema između Kosova i Srbije u okviru postojećih granica - rekao je Bećaj za prištinsku agenciju Telegrafi.com.
On je rekao da teškoće procesa dijaloga više zavise od političkih faktora Prištine i Beograda.
- Verujem da obim teškoća i dinamika rešenja više zavise od stvaranja jedinstvene klime unutar političkih faktora između Srbije i Kosova, odvojeno između međunarodnih faktora Evrope i SAD, a ne od novog lidera spoljne politike u EU - rekao je Bećaj.
O Borelju kao posredniku o dijalogu komentarisao je na Tviteru Džejms Ker, profesor na Londonskoj školi ekonomije.
On je ukazao upravo na to da njegova nominacija može pokrenuti pitanja na Balkanu, budući da je iz zemlje koja ne priznaje nezavisnost Kosova. Međutim, dodaje da upravo Borelj može biti prava osoba za istorijski pronalazak rešenja između Kosova i Srbije.
Lindzi dodaje da je Borelj podržava pronalazak rešenja, s obzirom da zna koliko je pitanje Kosova štetno po Španiju, ali i po jedinstvo EU. Dodaje da Borelj takođe zna da rešavanje situacije zahteva kompromis koje će priznati države EU koje nisu priznale Kosovo .
- Borelj ima kredibilitet u Srbiji. Pozicija Španije o nepriznavanju Kosova znači da će biti simpatičniji Beogradu nego mnoge druge evropske figure. Ukoliko se to dobro iskoristi, on će biti u prednosti - navodi Lindzi, dodajući da će on i dalje imati uticaja u Španiji.
Lindzi, međutim, upozorava da ukoliko Srbija bude bila previše opstruktivna po pitanju Kosova, može se suočiti sa manjom podrškom Španije i drugih.
- Kosovo, takođe zna, ne može da priušti da ga otuđi. Dobar izveštaj od Borelja može pomoći tome da Španija promeni poziciju u angažovanju, pa čak i u priznanju (iako je malo moguće). Želim da budem optimista. Đozep Borelj može biti upravo prava osoba za postizanje istorijskog sporazuma između Srbije i Kosova - dodao je on.
VIDEO: Da li će dalja konsolidacija EU dovesti do zajedničkih oružanih snaga
(Telegraf.rs)