Strah u Prištini zbog izbora Borelja: Protivnik nezavisnosti tzv. Kosova vodiće dijalog

Đozep Borelj Fonteles trebalo bi, naime, od 1. novembra da zameni Federiku Mogerini na mestu šefa EU diplomatije

Izbor Španca Đozepa Borelja za novog visokog predstavnika EU za spoljnu i bezbednosnu politiku mogao bi se pokazati prolematičnim za Kosovo, jer se on, kao ministar spoljnih poslova Španje, javno protivio jednostano proglašenoj kosovskoj nezavisnosti, piše prištinska Koha.

List podseća da je u prethodna dva mandata u dijalogu između Beograda i Prištine, posredovala upravo osoba koja je bila zadužena za diplomatiju EU.

Preporučujemo

Borelj bi na toj funkciji zamenio Federiku Mogerini.

- Imajući u vidu da je u dva prethodna mandata, upravo osoba koja je bila zadužena za diplomatiju EU, posredovala u dijalogu između Kosova i Srbije, njegovo imenovanje na ovu funkciju moglo bi se pokazati problematičnim jer se on, kao ministar ministar spoljnih poslova Španije javno se protivio nezavisnosti Kosova - piše list u okviru izveštaja o postignutom dogovoru o paketu novih zvaničnika EU.

PROTIVNIK SEPARATIZMA NOVI POSREDNIK U DIJALOGU BEOGRADA I PRIŠTINE

Kada je aktuelni šef diplomatije Španije Đozep Borelj Fonteles pre samo mesec i po dana u Beogradu izjavio da se protivi jednostrano proglašenoj nezavisnosti Kosova i da podržava traženje kompromisa u dijalogu Beograda i Prištine treba naći kompromisno rešenje, malo ko je mogao da pomisli da će upravo ovaj protivnik separatizma biti posrednik u dijalogu Beograda i Prištine.

Đozep Borelj Fonteles trebalo bi, naime, od 1. novembra da zameni Federiku Mogerini na mestu šefa EU diplomatije.

Ova pozicija Borelju donosi i mesto potpredsednika Evropske komisije, Visokog predstavnika EU za spoljnu politiku i bezbednost kao i mesto glavnog posrednika u dijalogu Beograda i Prištine.

Pored imenovanja od strane Evropskog saveta Đozepa Borelja do dolaska na mesto šefa EU diplomatije dele još četiri meseca, ali i ”zeleno svetlo” Evropskog parlamenta i podrška novoizabranog predsednika Evropske komisije.

Bez obzira na predstojeću proceduru, prva reakcija u Briselu na imenovanje Borelja na mesto šefa EU diplomatije bila je moguća ”komplikacija” kada je u pitanju odnos španskog politicara prema Kosovu, a u okviru dijaloga Beograda i Prištine kome bi on trebalo da posreduje.

Izborom Đozepa Borelja proces razgovora i normalizacije odnosa Beograda i Prištine po prvi put dobija glavnog posrednika koji dolazi iz zemlje članice koja ne priznaje nezavisnost tzv. Kosova. I ne samo to.

Đozep Borelj slovi za najglasnijeg protivnika katalonskog separatizma. Iako je i sam poreklom iz Katalonije, Borelj je u Barseloni 2017. godine bio na celu velikog marša protiv prava na otcepljenje Katalonije.

- On jeste veliki protivnik separatizma, ali separatizma u Španiji - bio je prvi komentar španskih novinara u Briselu na pitanje Tanjuga o mogucem pristupu Đozepa Borelja dijalogu Beograda i Prištine, a u svetlu jednostranog otcepljenja Kosova od Srbije.

U mnogim analizama odlucno protivljnje Španije nezavisnosti Kosova zasnovano je iskljucivo na unutrašnjem problemu koji Španija ima sa separaitstickim pokretima, na prvom mestu Katalonije.

Međutim, kao tadašnji poslanik Evropskog parlamenta Đozepa Borelja je u martu 2008. godine, neposredno nakon jednostrano proglašene neazvisnosti Kosova, u autorskom tekstu naveo da ”Španija vidi secesiju Kosova kao nelegalnu iz ugla međunarodnog prava” i to ne samo iz ”obzira prema unutrašnjoj politici”, što će reći Kataloniji, već, kako ističe, zbog ”postojanost spoljne politike”.

- Španija ne može bez potpunog gubljenja koherentnosti da usvoji odluku koja krši UN Povelju, Helsinški akt i Rezoluciju 1244 Saveta bezbednosti koje garantuju teritorijalni integritet Srbije i autonomiju Kosova - naveo je tada Borelj.

U istom tekstu on kritikuje razjedinjenost EU ”cak i kada je u pitanju delovanje u neposrednom okruženju”, kao i cinjenicu da se prilikom prihvatanja jednostrano proglašene nezavisnosti Kosova kao ”najmanje lošeg rešenja” podleglo ”pritisku i interesima SAD”.

- Istorija se ponavlja. Evropa je bila razjedinjena kada je došlo do bolnog raspada Jugoslavije i SAD su preuzele ulogu vođe. Sada,19 godina nakon što im je Milošević ukinuo autonomiju, Kosovo je jednostrano proglasilo nezavisnot, a Evropa je ponovo podeljena. Većina članica podržava nezavisnost, a druge, uključujući Španiju, to odbijaju, jer je protvno međunarodnom pravu i rizikuje destabilizaciju unutar, ali i van Balkana - zaključuje Borelj u svom tekstu.

Kao i 2008. godine kada je ocenio da je EU trebalo da više radi na pomirenju Srba i Albanaca i to po uzoru na odnose Francuske i Nemacke nakon dva Svetska rata tako i celu deceniju kasnije Žosep Borel kaže da vidi trajno rešenje ”kosovskog pitanja” u dijalogu Beograda i Prištine.

Kao ministar spoljnih poslova Španije Đozep Borelj je sredinom maja ove godine, u jeku povišenih tenzija između Beograda i Prištine, izmedu ostalog i zbog uvedenih taksi na robu iz centralne Srbije, boravio u Beogradu.

Tom prilikom on je ponovio principijelan stav Španije da se protivi jednostrano proglašenoj nezavsinosti Kosova, naglasivši da je secesija protivna principima medunarodnog prava. Istovremeno, Borel je podržao traženje kompromisnog rešenja u okviru dijalog Beograda i Prištine.

Prilikom nedavnog razgovora sa generalnim sekretarom NATO Jensom Stoltenbergom Đozep Borelj je takode pomenuo dijalog Beograda i Prištine uz napomenu da je ”ubeđen da pregovori dve strane mogu dovesti do obostrano prihvatljivog rešenja. ”

Kada je reč o pristupu dijalogu Beograda i Prištine treba napomenuti i da se Đozep Borelj, prateći politiku Vlade u Madridu, protivio ideji o promeni granica odnosno razmeni teritorija po etnickom principu.

- Ne želimo da budemo prepreka, ali rešenje koje podrazumeva etničko prilagodavanje teritorije otvara mnoge logične rezerve - izjavio je tim povodom Borelj.

Za razliku od ovakvog prvenstveno nacionalnog stava španskog ministra, šefica EU diplomatije Federika Mogerini do sad se držala neutralne, ali i otvorene politike da su sva rešenja oko kojih se dogovore Beograd i Priština, a da su u skladu sa međunarodnim pravom, EU standardima i da podržavaju regionalnu stabilnost, prihvatljiva za EU.

Jasno je da će po preuzimanju mandata šefa EU diplomatije Đozep Borelj morati da ostavi nacionalnu politiku iza sebe i prihvati ulogu posrednika koji ne prejudicira niti status Kosova, niti moguće rešenje koje bi vodlo pravno obavezujućem sporazumu.

Istovremeno, jasno je i da je Federika Mogerini na isteku svog mandata izgubila početni elan, a mnogi bi rekli i autoritet i kontrolu nad dijalogom Beograda i Prištine.

Ono što je EU, politici proširenja, ali i dijalogu Beograda i Prištine potrebno u narednom periodu jeste jak i iskusan Visoki predstavnik za spoljnu politiku i bezbednost, koji poseduje duboko poznavanje regiona, istorije, međunarodnog prava i diplomatije.

A sve to je ono što 72. godišnji šef diplomatije Španije, nekadašnji profesor univerziteta i predsednik Evropskog paralmeta, Đozep Borelj poseduje.

(Telegraf.rs/Tanjug)