Bili smo na korak od raspuštanja: Diković progovorio stanju vojske iz 2012. godine
Govoreći o tadašnjem stanju u vojsci, nekadašnji načelnik Generalštaba je rekao da je država tada bila pred bankrotom, a vojska pred naređenjem da ide kući "na kazan"
Bivši načelnik Generalštaba Vojske Srbije general-pukovnik Ljubiša Diković podsetio se 2012. godine, prvog sastanka s novim ministrom odbrane i njegovog "izraza na licu kada se razmatralo kojoj vojnoj sili da se prepusti kontrola vazdušnog prostora".
- Više nismo mogli da dignemo avijaciju, a nekada smo bili četvrti u Evropi. Od tog vremena do mog odlaska veliki je posao obavljen - izjavio je on u intervjuu za Novosti.
Govoreći o tadašnjem stanju u vojsci, nekadašnji načelnik Generalštaba je rekao da je država tada bila pred bankrotom, a vojska pred naređenjem da ide kući "na kazan".
- Brojno stanje - oko 30.000, a plata ni za njih. Prodali smo silnu opremu, milione komada municije svih kalibara, protivtenkovske topove, stotine hiljada pušaka, haubice, hiljade prenosnih PVO sistema. Tenkove smo istopili u železari, a u državnom fondu, gde je trebalo da se slivaju ta sredstva za takvu reformu vojske, novca nije bilo. Na prvim sastancima sa novim ministrom smo predočili rešenje da u armiju vraćamo korišćena sredstva dok se nova ne nabave. Tako je zaustavljeno propadanje - rekao je Diković.
Na zapažanja da je "bio spokojan kada je odlazio", on je odgovorio tako što je poručio da "tačno zna kako će Vojska Srbije izgledati za pet godina i da ništa od toga ne bi bilo bez sadašnjeg predsednika Srbije, Aleksandra Vučića".
- Znam tačno kako će Vojska Srbije izgledati za pet godina i znam da će srpski pešadinac ili artiljerac biti opremljen kao i onaj, recimo, u Nemačkoj. Bilo je jedno obraćanje predsednika iz naše kasarne u Pančevu i tu je sve rečeno. Neko će mi možda zameriti zbog ovih reči, ali ništa to ne bi bilo tako da Aleksandar Vučić nije prvo bio ministar, pa premijer, pa sad predsednik - poručio je Diković.
Ceo život se vodim principom "Krivo sedi, a pravo govori". Ne bismo mi danas govorili o borbi na Kosovu i o Košarama i Paštriku da nije njega. Pričali bismo ko zna o čemu. Ne bi danas oficir pred svetom i pred porodicom opet išao u uniformi ponosan što je odabrao taj poziv.
(Telegraf.rs/Novosti)