Amerika se preko "Dejtona 2" vraća na Balkan: Rešenje za Kosovo na skupu najvećih svetskih igrača?

Može li novi Dejton uspeti u onome što nije sporazum iz 1995. godine i da li bi "novi Ričard Holbruk" pomogao da se ovim putem dođe trajnog mira i konačnog rešenja svih sporova na Balkanu?

Sve su glasnije najave da bi posetizanje kompromisa između Beograda i Prištine i dogovora o Kosovu moglo da bude ozvaničeno na nekoj međunarodnoj konferenciji organizovanoj po ugledu na Dejtonski sporazum. Tezu da bi tzv. Dejton 2 mogao raspetrljati kosovski čvor, u fokus je vratio bivši komandant Kopnene vojske SAD za Evropu Ben Hodžis, koji je predložio "novi pristup" rešavanju kosovskog pitanja, što podrazumeva glavnu ulogu SAD u pregovorima, pa i uključenje novog glavnog pregovarača, poput Ričarda Holbruka.

Može li novi Dejton uspeti u onome što nije sporazum iz 1995. godine i da li bi "novi Ričard Holbruk" pomogao da se ovim putem dođe trajnog mira i konačnog rešenja svih sporova na Balkanu?

Preporučujemo

Ponuda kao model nije nova niti je sasvim "za odbacivanje", tvrde stručnjaci međutim, u datim okolnostima, kada je reč o Kosovu i Metohiji, bilo bi teško realizovati je.

U ranijim izjavama, ministar spoljnih poslova Ivica Dačić, tvrdio je da bi do rešenja "kosovskog problema" zaista moglo da dođe kroz pregovore"najvećih svetskih igrača", ali, kako je naglasio, samo ukoliko se stavovi dve strane približe.

- Trenutno su stavovi dve strane značajno udaljeni - izjavio je ranije ministar spoljnih poslova.

Sa ovom tvrdnjom saglasan je i karijerni diplomata Zoran Milivojević, koji je za Telegraf.rs objasnio da bi nova međunarodna konferencija morala da obuhvati nešto šire na Balkanu.

- Sada smo svedoci multipolarnih globalnih odnosa i ne bi mogla Amerika sama da arbitrira. To bez Rusije ne može da prođe, kao i drugih sila iz prostog razloga što je Kosovo u nadležnosti Ujedinjenih nacija i Saveta bezbednosti - izjavio je on i podsetio da to nije bio slučaj sa Bosnom 1995. godine, te da su se okolnosti promenile.

- Teško je očekivati da bi samo Kosovo moglo da bude predmet jedne šire konferencije, verovatno bi se tu obuhvatila i druga pitanja na Balkanu, priznanje nekih novih granica, verovatno bi tu bio pokušaj da se reše i pitanja vezana za BiH, da se sva otvorena granična pitanja na neki način zatvore.

Ben Hodžis, nekadašnji glavnokomandujući vojske SAD za Evropu, izneo je predlog "novog pristupa" rešavanju kosovskog pitanja u blogu pod naslovom "Novi pristup Srbiji i Kosovu", gde je objasnio da to podrazumeva pokretanje "snažne i koordinisane inicijative, koju bi predvodile SAD, u saradnji sa EU i NATO, a sa ciljem da se osiguraju uslovi da Beograd i Priština dođu do konsenzusa o konačnim odnosima".

Govoreći o ulozi Amerike, on kaže da bi ona mogla da ostvariti odlučan uticaj u regionu, ukoliko se primeni sveobuhvatan strateški pristup, koji otvara politički prostor za dvojicu lidera, Aleksandra Vučića i Hašima Tačija, štiti ih od unutrašnjih i spoljnih pritisaka i nudi nadu u mogućnost postizanja veoma teških, ali neophodnih kompromisa.

- Ali, to će biti moguće jedino ako pokažemo isti stepen posvećenosti kao prilikom vođenja pregovora o Mirovnom sporazumu u Dejtonu, pre angažovanja snaga IFOR-a i SFOR-a, što je konačno dovelo do nesavršenog, ali održivog mira na Zapadnom Balkanu - uveren je on.

Za uspeh u svemu tome Zapadu je, zaključuje Hodžis, potreban i visoki diplomata koji bi vodio "diplomatiju posredovanja", poput Ričarda Holbruka.

Međutim, teško da bi Amerika politički neutralno mogla da pristupi toj konferenciji, objašnjava Milivojević, jer je još 2008. godine priznala nezavisnost Kosova.

- EU je propustila priliku da reši pitanje Kosova, zato se Hodžis pojavljuje i nudi Ameriku da to reši po modelu Dejtona. Međutim, treba imati u vidu da je problem što Amerika tu ne bi mogla da bude neutralna, jer je priznala nezavisnost Kosova. Šta bi onda to značilo? Da ona organizuje konferenciju na kojoj bi Srbija pod pritiskom morala da prizna ono Amerika hoće. Zato mislim da taj model ne bi mogao da se primeni jer Srbiji ne pada napamet da ide na nešto takvo gde će Amerika da odluči - objasnio je Milivojević.

Da je ideja "zanimljiva, ali teško ostvariva" u ranijoj izjavi za naš portal potvrdio je i predsednik Centra za spoljnu politiku Dragan Ðukanović koji je objasnio da imajući u vidu zaoštrene odnose između SAD i Rusije, bilo kakav kompromis koji bi se postigao na takvoj konferenciji ne bi bio moguć.

Dok se u javnosti kalkuliše tezama o tome koliko bi to bilo korisno za Srbiju, Đukanović objašnjava da bi se ipak trebalo vratiti u okvir normalizacije odnosa Beograda i Prištine.

- To je krucijalno pitanje i treba postići taj sporazum, a o nekim drugim većim stvarima, nekakvim promenama granica u ovom trenutku nema svrhe govoriti - zaključio je on tada.

DEJTON IZ 1995. GODINE

Dejtonski mirovni sporazum, kojim je prekinut rat u Bosni i Hercegovini, je dogovor postignut na konferenciji od 1. do 21. novembra 1995. godine.

Glavni učesnici su bili tadašnji predsednik Srbije Slobodan Milošević, predsednik Republike Bosne i Hercegovine Alija Izetbegović, predsednik Hrvatske Franjo Tuđman, a Amerika je imala svoje predstavnike, Ričarda Holbruka i generala Veslija Klarka.

Prema oceni stručnjaka, prisustvo Amerike je bilo od presudnog značaja za postizanje Dejtonskog sporazuma, pošto je devedesetih upravljala gotovo celim međunarodnim poretkom i upravo su zbog toga složni da je ova ideja danas teško ostvarljiva, jer SAD  nema volju za tim, a Vašington više nema ni toliku mogućnost za nametanje rešenja.

(J. Nikolić/j.nikolic@telegraf.rs)