Strah od Putina i Kine? Šta stoji iza hitnog zahteva 13 država EU u vezi sa Balkanom

- Sve članice EU pozivaju se da ovog meseca preduzmu dalekovidne, hrabre odluke koje bi promovisale kontinuirani napredak reformi - navodi se u saopštenju bugarskog Ministarstva spoljnih poslova

Trinaest zemalja članica Evropske unije zatražile su ubrzanje evrointegracija Zapadnog Balkana, a pre svega otvaranje pretpristupnih pregovora sa Severnom Makedonijom i Albanijom u junu ove godine. Bugarska, Češka, Estonija, Letonija, Litvanija, Mađarska, Italija, Malta, Austrija, Hrvatska, Slovenija, Poljska i Slovačka, u zajedničkom saopštenju uputile su zahtev i istakle važnost proširenja EU na Zapadni Balkan, kao ključni instrument za postizanje održive stabilnosti, mira i prosperiteta.

- Sve članice EU pozivaju se da ovog meseca preduzmu dalekovidne, hrabre odluke koje bi promovisale kontinuirani napredak reformi, u skladu sa standardima i vrednostima EU. Proširenje EU na Zapadni Balkan ostaje jedan od prioriteta Bugarske, dobrosusedski odnosi, regionalna saradnja i vladavina prava su horizontalni kriterijum za napredak zemalja kandidata za članstvo - navodi se u saopštenju bugarskog Ministarstva spoljnih poslova i dodaje da zemlje u regionu moraju da rade na bliskoj regionalnoj saradnji i pravim dobrosusedskim odnosima.

Preporučujemo

Ovaj zahtev je proistekao iz takozvanog "non-paper", koji je protekle nedelje cirkulisao među članicima EU i koje podržavaju ovaj predlog, a koje smatraju da bio njegovo prihvatanje bio važan motivacioni faktor za celi region.

To bi takođe doprinelo, kako se naveli, "jačanju otpornosti zemalja na spoljne, štetne interese drugih aktera i osiguralo da EU i dalje bude vodeći igrač za pozitivnu regionalnu transformaciju".

U prevodu rečeno, EU ne može da dopusti da zemlje Zapadnog Balkana potpadnu pod "autoritarni" uticaj Rusije, zemalja Zaliva, Turske i Kine.

Ovaj zahtev dela članica EU otvorio je brojna pitanja, a "kakav signal je ovim potezom poslat Srbiji" za Telegraf objasnio je Mihailo Crnobrnja, predsednik Evropskog pokreta u Srbiji.

- To je želja da se Srbiji da signal da nije izbačena iz dvorišta, ali da ipak gleda prema kapiji. Mi ćemo najmanje do kraja godine slušati dve strane ove priče, da  ćemo postati članica EU, ali ne još i da nećemo postati, jer nisu ispunjeni svi uslovi - rekao je on.

Od izuzetne važnosti za Srbiju mogao bi biti predstojeći samit u Parizu, tvrde stručnjaci, sa čime je saglasan i Crnobrnja, međutim, poručuje da ne bi rekao da "sve zavisi od tog sastanka".

- Ne bih baš rekao da sve zavisi od tog samita, ali događaj u Parizu jeste od velike važnosti. Ukoliko se ne pomerimo sa one pozicije u kojoj smo bili posle Berlina i susreta sa Merkelovom, onda nije dobro - objasnio je predsednik EP u Srbiji.

Govoreći na konferenciji o izborima za Evropski parlament generalna sekretarka Evropskog pokreta u Srbiji Suzana Grubješić poručila je da iz Evrope stižu uznemirujući znaci da ni Severna Makedonija, ni Albanija neće dobiti datum za početak pregovora sa EU.

Ona je kazala da takve poruke stižu iz nemačkog i holandskog parlamenta, ali da će na kraju reč imati Savet EU i da bi bilo dobro da Severna Makedonija i Albanija dobiju datum.

Direktor Instituta za evropske studije Miša Đurković rekao je da evropski izbori pokazuju da će pitanje proširenja opet biti sklonjeno sa strane, ali da Zapadni Balkan neće u potpunosti biti skrajnut, već će se tu raditi, verovatno, na infrastrukturnim projektima.

- Zemlje Zapadnog Balkana treba da odgovore šta će se raditi na terenu, ako pitanje proširenja bude odloženo na neko vreme - izjavio je Đurković.

"Hladan tuš" za Srbiju stigao je prošle nedelje iz Brisela, kada se pojavila informacija da bi do kraja juna mogla da otvori samo jedno pregovaračko poglavlje.

Srbiju za otvaranje novih pristupnih poglavlja više ne usporavaju samo zbog nedavnog godišnjeg izveštaja Evropske komisije, već u Briselu sada uslove traže i u novim zaključcima Radne grupe za finansijsko delovanje u borbi protiv pranja novca (FATF), prenele su "Večenje novosti", pozivajući se na neimenovane diplomatske izvore u Briselu.

- Na stolu je pet poglavlja, neka su više napredovala, neka manje, ali sigurno nećemo otvoriti više od dva. Može da se dogodi da bude otvoreno i samo jedno, ali i nijedno, a to dosta zavisi i od izveštaja FATF - ističe dobro obavešteni izvor iz Radne grupe za proširenje (KOELA).

Reč je o oblastima koje se odnose na slobodu kretanja radnika (2), slobodu kretanja kapitala (4), finansijske usluge (9), poljoprivredu i ruralni razvoj (11) i transevropske mreže (21).

- Najbliže otvaranju je poglavlje 9, dok je "rezervna" oblast 4. Da li će oba biti otvorena, zavisi od mnogo faktora - rečeno je u Briselu.

(J.N./j.nikolic@telegraf.rs)