Poslanici raspravljali o izveštaju Evropske komisije, radikali negodovali zbog učešća Fabricija

Izveštaj Evropske komisije o Srbiji predstavljen je danas pred skupštinskim Odborom za evropske integracije

Srbija u ekonomskom delu evropskih integracija prilično napreduje, ali to ne može da se kaže i za deo koji se odnosi na demokratiju i vladavinu prava, izjavio je danas šef delegacije Evropske unije Sem Fabrici na predstavljanju izveštaja Evropske komisije o napretku Srbije pred skupštinskim Odborom za evropske integracije.

On je rekao da je poruka Evropske komisije da se pojača rad na reformama. Fabrici je ocenio da Srbija postiže određeni napredak i naveo da ima šest oblasti u kojima je ocenjena dobra pripremljenost i 21 oblast sa umerenom pripremljenošću, dok napretka nema u tri posmatrane oblasti, a prošle godine to je bio slučaj sa osam oblasti.

Preporučujemo

Ministarka za evropske integracije Jadranka Joksimović ocenila je da izveštaj nije gori od prethodnog, da je generalno pozitivan i da je zabeležen napredak u većini oblasti.

- Nazadovanje nije konstatovano ni u jednoj sektorskoj politici - naglasila je Joksimović.

Ona je rekla da je ocenjeno da u poglavljima tri o poslovnom nastanjivanju i slobodi pružanja usluga, pet o javnim nabavkama i osam o konkurenciji nije bilo napretka, dok je ograničeni napredak zabeležen u poglavljima jedan o slobodi kretanja roba, 13 o ribarstvu, 15 o energetici, 23 o pravosuđu i osnovnim pravima i 27 o životnoj sredini.

Joksimović je kazala da je skoro 20 oblasti dobilo ocenu "određeni napredak", dok su ocenu "dobar napredak" dobila četiri poglavlja - četiri o slobodi kretanja kapitala, 11 o poljoprivredi i ruralnom razvoju, 14 o transportu i 26 o obrazovanju i kulturi. Ministarka je dodala da najvišu ocenu "vrlo dobar napredak" nije dobilo nijedno poglavlje, što nije čudno u ovoj fazi pregovora.

Govoreći o poglavlju 23, Joksimović je navela da je ukupna ocena "organičeni napredak", da do kraja nije notirano reagovanje na napade na novinare i na presudu za ubistvo novinara Slavka Ćuruvije, kao i 57 konkretnih reakcija na napade na novinare, među kojima i hapšenje jednog predsednika opštine.

Predsednik Odbora Nenad Čanak rekao je da je ovo dobra prilika za razgovor o izveštaju koji je izazvao niz kontroverzi u javnosti i prilika da se pokaže medijatorska uloga Skupštine Srbije.

Pre izlaganja Sema Fabricija negodovali su poslanici radikala, koji su tvrdili da strani diplomata ne može da učestvuje u radu Narodne Skupštine, ali je Čanak objasnio da to omogućava Poslovnik i da Fabrici neće učestvovati, jer neće glasati, ali ima pravo da sednici odbora prisustvuje i govori.

Poslanik Srpske napredne stranke (SNS) Dragan Šormaz govorio je o delu izveštaja koji se odnosi na stanje u parlamentu i rekao da su tu navedene trivijalni problemi, a ne srž problema i dodao da treba doneti novi Zakon o Narodnoj skupštini, drugačije finansiranje rada i nove procedure o Zakonu o budžetu.

Poslanik Srpske radikalne stranke (SRS) Aleksandar Šešelj rekao je da ta partija više od godinu dana ukazuje na ponašanje skupštinske većine u odnosu na procedure u tom telu, a da se sada svi čude "kada stigne ovakav izveštaj".

- Budžet za 2019. usvojen je sa još 69 tačaka. Kako tada nismo znali da je to loše, nego tek kad smo dobili izveštaj - upitao je Šešelj i rekao da je bolje da se EU uputi zahtev da pošalje nekog da vodi Skupštinu Srbije.

Poslanica Demokratske stranke (DS) Gordana Čomić rekla je da je ovaj izveštaj poslednja šansa za Srbiju da se opredeli da li će mu se protiviti ili će raspravljati o tome zašto se ponavljaju iste preporuke iz godine u godinu. Ona je navela da je u izveštaju 2015. godine stajalo da Srbija treba da poštuje preporuke OEBS za izbore i da se to ponavlja i u izveštaju koji je napisan ove godine.

Poslanik Liberalno-demokratske stranke (LDP) Čedomir Jovanović rekao je da je zabrinut jer u izveštaju ne vidi perspektivu, kao i da bi taj dokument trebalo da bude putokaz ka trajnom miru, a efekti su suprotni. On je dodao da je izveštaj klasičan politički pritisak na Beograd kako bi bio kooperativniji u rešavanju kosovskog problema.

Poslanica SNS Dubravka Filipovska istakala je da je, što se medija tiče, lošije u Evropskoj uniji, gde se novinari ubijaju, dok je njena stranačka koleginica Biljana Pilja Pantić kritikovala deo koji se odnosi na parlament i rekla da je pravo svakog poslanika da podnosi amandmane i da ne razume šta je to "smisleno učešće opozicije".

Ona je negodovala i zbog dela o protestima i kazala da je EU propustila da napiše da demonstracije nisu bile mirne i da se na njima dogodio "huliganski upad u Radio-televiziju Srbije", na koji bi policija u evropskim zemljama reagovala gumenim mecima i vodenim topovima.

(Telegraf.rs/Tanjug)