Rezolucija 1244 je usvojena pre tačno 20 godina: Svi je pominju, ali da li znaju šta sve u njoj piše (KOMPLETAN TEKST)

Ovom rezolucijom odobreno je međunarodno, vojno i civilno prisustvo u tadašnjoj SRJ i uspostavljanje Privremene administrativne misije OUN na Кosovu (UNMIК), a Kosovo i Metohija su stavljeni pod mandat UN

Rezoluciju 1244 usvojio je Savet bezbednosti UN na svom 4011. sastanku 10. juna 1999. godine nakon opoziva rezolucija 1160 (1998), 1199(1998), 1203 (1998) и 1239 (1999), sa ciljem političkog rešenja krize na Kosovu, nakon bombardovanja, očuvanja međunarodnog mira, bezbednosti i osiguravanja slobodnog povratka izbeglica i raseljenih lica u svoj dom.

Ovom rezolucijom odobreno je međunarodno, vojno i civilno prisustvo u tadašnjoj SRJ i uspostavljanje Privremene administrativne misije OUN na Кosovu (UNMIК), a Kosovo i Metohija su stavljeni pod mandat UN.

Preporučujemo

Rezolucija 1244 usledila je nakon saglasnosti tadašnjeg predsednika Slobodana Miloševića na uslove koje su predložili finski predsednik Marti Ahtisari i bivši ruski premijer Viktor Černomirdin 8. juna, koji su uključivali povlačenje Vojske Jugoslavije sa Kosova i Metohije (aneks 2 rezolucije).

Rezoluciji najvišeg tela UN prethodili su brojni pregovori predsednika SRJ Slobodana Miloševića i Viktora Černomirdina, koji je bio predstavnik tadašnjeg ruskog predsednika Borisa Jeljcina, a u pregovore je ušao po dogovoru sa Amerikom i EU.

Ti pregovori završeni su početkom juna, uz posredstvo Martija Ahtisarija, koji je predstavljao EU i UN. Dokument o dogovoru Milošević-Ahtisari-Černomirdin, koji je prihvatila Narodna skupština a zatim i Savezna vlada, bio je osnova za Rezoluciju 1244.

Rezolucija je doneta dan nakon potpisivanja Vojno-tehničkog sporazuma u Kumanovu, kojim je okončano bombardovanje SRJ koje je trajalo 78 dana. Usvojena je sa 14 glasova za i nijednim protiv.

Кina je ostala uzdržana zbog kritikovanja NATO agresije, naročito zbog bombardovanja njene ambasade. Njeni predstavnici su izjavili da je sukob trebalo da reši Vlada SR Jugoslavije i njeni građani i da se suprostavljaju stranoj intervenciji. Međutim, kako je SRJ prihvatila mirovni predlog, Кina nije stavila veto na rezoluciju.

Rezolucija 1244 je sigurno jedan od najčešće pominjanih međunarodnih dokumenata proteklih 20 godina, ali je zaista pitanje koliko je onih koji o njoj govore, ali i svih ostali građana Srbije zaista istu i pročitalo.

Donosimo vam kompletan tekst Rezolucije 1244.

Rezolucija SB UN 1244 (1999)

Savet bezbednosti,

Imajući u vidu principe i ciljeve Povelje Ujedinjenih nacija, uključujući primarnu odgovornost Saveta bezbednosti za očuvanje međunarodnog mira i bezbednosti,

podsećajući na svoje rezolucije 1160 (1998) od 31. marta 1998, 1199 (1998) od 23. septembra 1998, 1203 (1998) od 24. oktobra 1998. i 1239 (1999) od 14. maja 1999,

izražavajući žaljenje zbog toga što nije došlo do potpunog poštovanja zahteva iz ovih rezolucija,

odlučan da razreši ozbiljnu humanitarnu situaciju na Kosovu, u Saveznoj Republici Jugoslaviji, i osigura bezbedan i slobodan povratak svih izbeglica i raseljenih lica njihovim domovima,

osuđujući sve akte nasilja protiv stanovnika Kosova kao i terorističke akte bilo koje strane,

podsećajući na saopštenje generalnog sekretara UN od 9. aprila 1999. u kome se izražava zabrinutost zbog humanitarne tragedije koja se odvija na Kosovu,

ponovo potvrđujući pravo svih izbeglica i raseljenih lica da se vrate svojim domovima u bezbednosti,

podsećajući na nadležnost i mandat Međunarodnog krivičnog tribunala za bivšu Jugoslaviju,

pozdravljajući opšte principe o političkom rešenju za kosovsku krizu koji su usvojeni 6. maja 1999. godine (S/1999/516, aneks 1 uz ovu rezoluciju) i takođe pozdravljajući to što SR Jugoslavija prihvata principe koji su navedeni u tačkama 1-9 u papiru koji je podnet u Beogradu 2. juna 1999. godine (S/1999/649, aneks 2 uz ovu rezoluciju) i saglasnost SR Jugoslavije na taj papir,

ponovo potvrđujući privrženost svih država članica suverenitetu i teritorijalnom integritetu SR Jugoslavije i drugih država regiona, kako je navedeno u Helsinškom dokumentu i aneksu 2,

ponovo potvrđujući apel iz prethodnih rezolucija za široku autonomiju i suštinsku samoupravu za Kosovo,

utvrđujući da situacija u regionu i dalje predstavlja pretnju međunarodnom miru i bezbednosti,

odlučan da obezbedi sigurnost i bezbednost međunarodnog osoblja i sprovođenje obaveza koje proističu iz ove rezolucije od strane svih na koje se ona odnosi, i delujući u tom cilju u skladu sa Glavom VII Povelje Ujedinjenih nacija,

Odlučuje da političko rešenje za krizu na Kosovu treba da bude zasnovano na opštim principima iz aneksa 1 i kako je dalje razrađeno u principima i drugim traženim elementima iz aneksa 2;

Pozdravlja to što SR Jugoslavija prihvata principe i druge tražene elemente koji se pominju u gore navedenom stavu 1, i zahteva punu saradnju SR Jugoslavije u cilju njihove brze primene;

Naročito traži da SR Jugoslavija odmah obustavi nasilje i represiju na Kosovu na način koji se može verifikovati, i da započne i okonča povlačenje u fazama sa Kosova, na način koji se može verifikovati, svih vojnih, policijskih i paravojnih snaga, u skladu sa hitnim rasporedom, sa čim će biti sinhronizovano raspoređivanje međunarodnog bezbednosnog prisustva na Kosovu;

Potvrđuje da će posle povlačenja, dogovorenom broju jugoslovenskog i srpskog vojnog i policijskog osoblja biti dozvoljen povratak na Kosovo radi obavljanja dužnosti u skladu sa aneksom 2;

Odlučuje o raspoređivanju civilnog i bezbednosnog prisustva na Kosovu, pod pokroviteljstvom UN, sa odgovarajućom opremom i osobljem, kako se to traži, i pozdravlja saglasnost SR Jugoslavije za takvo prisustvo;

Traži od generalnog sekretara da imenuje, nakon konsultacija sa Savetom bezbednosti, specijalnog predstavnika koji će kontrolisati implementaciju civilnog prisustva i dalje traži od generalnog sekretara da da instrukciju svom specijalnom predstavniku da vrši koordinaciju sa međunarodnim bezbednosnim prisustvom kako bi se obezbedilo da oba prisustva rade u pravcu istih ciljeva i da se međusobno pomažu;

Ovlašćuje države članice i odgovarajuće međunarodne organizacije da uspostave međunarodno bezbednosno prisustvo na Kosovu, kako se navodi u stavu 4 aneksa 2 uz sva neophodna sredstva kako bi moglo da obavi svoje odgovornosti iz dole navedenog stava 9;

Potvrđuje potrebu za hitnim i što skorijim raspoređivanjem efikasnog međunarodnog civilnog i bezbednosnog prisustva na Kosovu, i zahteva da strane u potpunosti sarađuju prilikom njegovog raspoređivanja;

Odlučuje da će odgovornosti međunarodnog bezbednosnog prisustva koje će biti raspoređeno i delovati na Kosovu uključivati:

odvraćanje od obnove neprijateljstava, održavanje i prema potrebi, nametanje prekida vatre, obezbeđivanje povlačenja i sprečavanja povratka na Kosovo snaga savezne i republičke vojske, policije i paravojnih jedinica, osim kako je predviđeno u tački 6 aneksa 2;

demilitarizaciju Oslobodilačke vojske Kosova (OVK) i drugih naoružanih grupa kosovskih Albanaca, kako se zahteva u stavu 15;

uspostavljanje bezbednog okruženja u kome izbeglice i raseljena lica mogu da se vrate svojim kućama u bezbednosti, a međunarodno civilno prisustvo može da funkcioniše, u kome privremena uprava može da bude uspostavljena i humanitarna pomoć isporučivana;

osiguranje javne bezbednosti i reda dok međunarodno civilno prisustvo ne preuzme odgovornost za sprovođenje tog zadatka;

nadgledanje uklanjanja mina dok međunarodno civilno prisustvo, prema potrebi, ne preuzme odgovornost za taj zadatak;

odgovarajuću podršku i blisku koordinaciju sa radom međunarodnog civilnog prisustva;

obavljanje dužnosti nadgledanja granice kako je traženo;

obezbeđenje zaštite i slobode kretanja za sebe, za međunarodno civilno prisustvo i druge međunarodne organizacije;

Ovlašćuje generalnog sekretara da uz pomoć odgovarajućih međunarodnih organizacija, uspostavi međunarodno civilno prisustvo na Kosovu, kako bi se obezbedila privremena uprava na Kosovu, pri čemu će narod Kosova moći da uživa suštinsku autonomiju u okviru SR Jugoslavije, i koje će obezbediti prelaznu upravu pri ćemu će uspostavljati i nadgledati razvoj privremenih demokratskih institucija samouprave, kako bi se obezbedili uslovi za miran i normalan život svih stanovnika Kosova;

Odlučuje da će glavne odgovornosti civilnog prisustva uključivati:

unapređenje uspostavljanja, do konačnog rešenja, suštinske autonomije i samouprave na Kosovu, uzimajući u potpunosti u obzir aneks 2 i sporazume iz Rambujea (S/1999/648);

obavljanje osnovnih civilno-upravnih funkcija tamo gde je i koliko je to potrebno;

organizovanje i nadgledanje razvoja privremenih institucija za demokratsku i autonomnu samoupravu, do konačnog političkog rešenja, uključujući i održavanje izbora;

prenošenje, u skladu sa uspostavljanjem tih institucija, svojih administrativnih zadataka, a nadgledajući i podržavajući učvršćivanje lokalnih privremenih institucija Kosova i drugih aktivnosti u pravcu građenja mira;

olakšavanje političkog procesa čiji je cilj definisanje budućeg statusa Kosova, uzimajući u obzir sporazume iz Rambujea (S/1999/648);

u konačnoj fazi, nadgledanje prenosa vlasti sa privremenih institucija Kosova na institucije koje će biti uspostavljene u skladu sa političkim rešenjem;

podršku rekonstrukciji ključnih objekata infrastrukture i drugoj ekonomskoj rekonstrukciji;

podršku saradnji sa međunarodnim humanitarnim organizacijama, i humanitarnoj pomoći unesrećenima;

održavanje civilnog reda i zakona, uključujući i uspostavljanje snaga lokalne policije, a u međuvremenu, putem raspoređivanja međunarodnog policijskog osoblja koje će raditi na Kosovu;

zaštitu i unapređenje ljudskih prava;

osiguranje bezbednog i neometanog povratka svih izbeglica i raseljenih lica u njihove domove na Kosovu;

Ističe potrebu koordiniranih operacija humanitarne pomoći, kao i da SR Jugoslavija dozvoli neometan pristup Kosovu humanitarnim organizacijama za pružanje pomoći i sarađuje sa takvim organizacijama kako bi se obezbedila brza i efikasna dostava humanitarne pomoći;

Podstiče sve države članice i međunarodne organizacije da daju doprinos ekonomskoj i socijalnoj obnovi kao i bezbednom povratku izbeglica i raseljenih lica, i ističe, u tom kontekstu, značaj sazivanja, što je pre moguće, međunarodne konferencije donatora, (naročito za ciljeve u gore navedenom stavu 11g);

Zahteva punu saradnju svih na koje se to odnosi, uključujući i međunarodno bezbednosno prisustvo, sa Međunarodnim krivičnim sudom za bivšu Jugoslaviju;

Zahteva od OVK i drugih naoružanih grupa kosovskih Albanaca da odmah prekinu sa svim ofanzivnim akcijama i da se povinuju zahtevima za demilitarizaciju kako to traži šef međunarodnog civilnog prisustva, u konsultacijama sa specijalnim predstavnikom generalnog sekretara;

Odlučuje da se zabrane koje su nametnute u stavu 8 rezolucije 1160 (1998) neće odnositi na oružje i srodnu vojnu opremu koje koristi međunarodno civilno bezbednosno prisustvo;

Pozdravlja rad koji je u toku u EU i drugim međunarodnim organizacijama u cilju razvijanja sveobuhvatnog pristupa ekonomskom razvoju i stabilizaciji regiona koji je pogođen kosovskom krizom, uključujući i implementaciju Pakta stabilnosti za jugoistočnu Evropu, uz široko međunarodno učešće, kako bi se podstaklo unapređenje demokratije, ekonomskog prosperiteta, stabilnosti i regionalne saradnje;

Zahteva od svih država u regionu da u potpunosti sarađuju u sprovođenju svih aspekata ove rezolucije;

Odlučuje da se međunarodno civilno i bezbednosno prisustvo uspostavi za početni period od 12 meseci, koje će se nastaviti posle toga ukoliko Savet bezbednosti ne odluči drugacije;

Traži od generalnog sekretara da u redovnim intervalima podnosi Savetu izveštaje o sprovođenju ove rezolucije, uključujući i izveštaje rukovodstva civilnog i bezbednosnog prisustva, pri čemu prvi izveštaj treba da bude podnet u roku od 30 dana od usvajanja ove rezolucije;

Odlučuje da se i dalje aktivno bavi ovim pitanjem.

Aneks 1

Izjava predsedavajućeg o zaključcima sa sastanka ministara Grupe 8, održanog u Petersburgu, 06. maja 1999. godine

Ministri Grupe 8 su usvojili dole navedene opšte principe o političkom rešenju krize na Kosovu:

trenutna i proverljiva obustava nasilja i represije na Kosovu;

povlačenje vojske, policije i paravojnih snaga sa Kosova;

raspoređivanje efikasnog međunarodnog civilnog i bezbednosnog prisustva na Kosovu, koje će podržati i usvojiti Ujedinjene nacije, sposobnog da garantuje ostvarivanje zajedničkih ciljeva;

uspostavljanje privremene administracije za Kosovo o čemu će doneti odluku Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija, kako bi se obezbedili uslovi za miran i normalan život za sve stanovnike Kosova;

bezbedan i slobodan povratak svih izbeglica i raseljenih lica i neometan pristup humanitarnih organizacija Kosovu;

politički proces ka uspostavljanju sporazuma o privremenom političkom okviru, koji će obezbediti suštinsku samoupravu na Kosovu, uzimajući u potpunosti u obzir sporazume iz Rambujea i principe suverenosti i teritorijalnog integriteta SR Jugoslavije i drugih zemalja u regionu, i demilitarizaciju OVK;

sveobuhvatni pristup ekonomskom razvoju i stabilizaciji kriznog regiona.

Aneks 2

Sporazum treba da bude postignut na osnovu dole navedenih principa kako bi se krenulo u pravcu rešavanja krize na Kosovu:

Trenutna i proverljiva obustava nasilja i represije na Kosovu.

Proverljivo povlačenje svih vojnih, policijskih i paravojnih snaga sa Kosova, u skladu sa hitnim rasporedom.

Raspoređivanje na Kosovu, pod pokroviteljstvom Ujedinjenih nacija, efikasnog međunarodnog civilnog i bezbednosnog prisustva, sposobnog da garantuje postizanje zajedničkih ciljeva, koje će delovati, ako se tako odluči, u skladu sa Glavom VII Povelje.

Međunarodno bezbednosno prisustvo uz suštinsko učešće NATO mora da bude raspoređeno pod jedinstvenom komandom i kontrolom i ovlašćeno da uspostavi bezbedno okruženje za sve ljude na Kosovu, kao i da olakša bezbedan povratak svih raseljenih lica i izbeglica njihovim domovima.

Uspostavljanje privremene administracije za Kosovo kao dela međunarodnog civilnog prisustva pod kojim će narod Kosova moći da uživa suštinsku autonomiju u okviru SR Jugoslavije o čemu će odluku doneti Savet bezbednosti UN. Privremena administracija treba da obezbedi prelaznu upravu, i da pri tome uspostavlja i nadgleda razvoj privremenih demokratskih samoupravnih institucija kako bi se obezbedili uslovi za miran i normalan život svih stanovnika Kosova.

Nakon povlačenja, dogovorenom broju jugoslovenskog i srpskog osoblja će biti dozvoljeno da se vrati i obavlja sledeće funkcije:

vezu sa međunarodnom civilnom misijom i međunarodnim bezbednosnim prisustvom;

obeležavanje/čišćenje minskih polja;

održavanje prisustva na mestima srpske kulturne baštine;

održavanje prisustva na glavnim graničnim prelazima.

Bezbedan i slobodan povratak svih izbeglica i raseljenih lica uz nadzor UNHCR (Visokog komesara UN za izbeglice) i neometan pristup humanitarnih organizacija Kosovu.

Politički proces u cilju uspostavljanja sporazuma o privremenom političkom okviru koji će obezbediti suštinsku samoupravu za Kosovo, uzimajući u potpunosti u obzir sporazume iz Rambujea i principe suvereniteta i teritorijalnog integriteta SR Jugoslavije i drugih zemalja regiona, kao i demilitarizaciju OVK. Pregovori između strana u pravcu postizanja rešenja ne treba da odlažu ili ometaju uspostavljanje demokratskih samoupravnih institucija.

Sveobuhvatni pristup ekonomskom razvoju i stabilizaciji kriznog regiona. Ovo će uključiti sprovođenje Pakta stabilnosti za jugoistočnu Evropu, uz široko međunarodno učešće kako bi se dalje podsticalo unapređenje demokratije, ekonomskog prosperiteta, stabilnosti i regionalne saradnje.

Suspenzija vojnih aktivnosti će zahtevati prihvatanje gore navedenih principa, uz saglasnost za druge već identifikovane tražene elemente, koji su sadržani u dole navedenim napomenama.

Zatim će biti hitno zaključen vojno-tehnički sporazum koji će, između ostalog, precizirati dadatne modalitete uključujući uloge i funkcije jugoslovenskog-srpskog osoblja na Kosovu:

Povlačenje

Procedure povlačenja, uključujući i povlačenje u fazama, detaljni plan i razgraničenje tampon zone u Srbiji iza koje će snage biti povučene;

Osoblje koje se vraća

Oprema osoblja koje se vraća;

Okvir za funkcije koje će obavljati;

Raspored njihovog vraćanja;

Geografsko razgraničenje oblasti u kojima će oni delovati;

Pravila koja će regulisati njihov odnos sa međunarodnim bezbednosnim prisustvom i međunarodnom civilnom misijom.

Rezoluciju 1244 (1999) Savet bezbednosti usvojio je na svom 4011-om sastanku održanom 10. juna 1999.

Drugi traženi elementi:

Brz i precizan raspored povlačenja što znači, npr. 7 dana za okončanje povlačenja; povlačenje oružja za vazdušnu odbranu 25 km izvan zone bezbednosti u okviru 48 sati;

Povratak osoblja za četiri gore navedene funkcije obaviće se uz nadzor međunarodnog bezbednosnog prisustva i biće ograničeno na mali dogovoreni broj (stotine, ne hiljade);

Obustava vojne aktivnosti po otpočinjanju proverljivog povlačenja;

Razgovori i postizanje Vojno-tehničkog sporazuma neće prekoračiti ranije dogovoreni rok za okončanje povlačenja.

Tekst na engleskom jeziku možete pročitati ovde.

VIDEO: Evo kako je propao plan NATO-a da preko Paštrika uđe na Kosovo

(Telegraf.rs)