Da li Srbija treba da se boji ovog scenarija? Plenković menja Mogerini i preuzima vođenje dijaloga između Beograda i Prištine

Mediji u Hrvatskoj poslednjih dana spekulišu gde će Plenković nastaviti svoju političku karijeru da li na Banskim dvorima ili na Šumanovom trgu

Iako Srbija nije učestvovala na izborima za Evropski parlament, pošto nije članica Evropske unije, svakako da je zvanični Beograd sa velikim interesovanjem ispratio rezultate, ali i sa istovetnom pažnjom prati rasplet kada je u pitanju formiranje evropskih institucija, odnosno ko će zauzeti ključne pozicije u novoj briselskoj administraciji. Poslednjih dana jedno ime je postalo jako bitno. Reč je o aktuelnom premijeru Hrvatske Andreju Plenkoviću, koji se pominje kao mogući naslednik Federike Mogerini.

Da Evropska narodna partija, kojoj pripada i HDZ, ozbiljno računa na Plenkovića pokazao je potez čelnika evropskih narodnjaka, koji su hrvatskog premijera zajedno s premijerom Letonije Krisjanisom Karinsom zadužili da u ime njihove grupacije učestvuje u postizbornim pregovorima o raspodeli čelnih mesta ključnih institucija Evropske unije.

Preporučujemo

Plenković je već boravio da u Briselu, kao zamenika šefa hrvatske Misije pri Evropskoj uniji, a nije tajna da ima ambicije da gradi evropsku karijeru.

Kako su njegovo evropejstvo i njegova želja da demokratizuje Hrvatsku na velikom su iskušenju i manevarski prostor za to mu je sužen.

Ima i sve više konkurenata u vlastitoj stranci, pa bi na stranačkim izborima sledeće godine mogao imati više protivkandidata.

Za sada se spominju bivši šefovi hrvatske diplomatije Davor Ivo Štir i Miro Kovač, ali lista će sigurno biti duža.

Zato i mediji u Hrvatskoj poslednjih dana spekulišu gde će Plenković nastaviti svoju političku karijeru da li na Banskim dvorima ili na Šumanovom trgu.

U tom smislu dosta zavisi od predstojećih pregovora u petak oko raspodele ključnih funkcija u EU.

Kako prenosi, hrvatski Večernji list, na skupu evropskih narodnjaka, svi premijeri i predsednici koji pripadaju EPP-u jednoglasno su potvrdili podršku Manfredu Veberu za mesto predsednika Evropske komisije.

I Plenković je jedan od najpredanijih zagovornika Veberove kandidature da nasledi Žan-Klod Junkera.

Bilo bi zato nelogično da iko, pogotovo on sam, signalizira da je Plenković potencijalna rezerva za dužnost za koju svi podržavaju Vebera. Ipak, u slučaju da u pregovorima koji slede Veber kojim slučajem otpadne, a na tome dosta predano rade evropski liberali i francuski predsednik Emanuel Makron, mogle bi se promeniti okolnosti.

Ako liberali u pregovorima s narodnjacima i socijalistima nametnu svoju kandidatkinju Margrete Vestager za šeficu Komisije, tada bi EPP-u pripala neka druga od čelnih dužnosti o kojima se pregovara u paketu i tek bi tada, ako baš želi i ako proceni da ima podršku koja mu daje realnu šansu, Plenković mogao istaknuti svoju kandidaturu – ili za mesto predsednika Evropskog veća ili visokog predstavnika za spoljnu i bezbednosnu politiku EU, odnosno funkciju na kojoj je još uvek Federika Mogerini.

Kako je Mogerini bila zadužena za modeliranje dijaloga između Beograda i Prištine, jasno je zašto srpskim vlastima može biti značajno, koju će funkciju preuzeti Plenković.

Postoje kalkulacije da se Plenković pomeri sa dužnosti premijera Hrvatske na neko visoko mesto u Briselu, ali to za sada nije potvrđeno, kaže za Telegraf.rs, Aleksandar Popov, predsednik Centra za regionalizam.

- Kako bi se to odrazilo na Srbiju, to je u domenu spekulacija. Prva i najvažnija stvar u vezi pregovora Beograda i Prištine jeste, da li će oni ostati u okvirima kao što je do sada bilo. Odnosno, da li će moderiranje tih pregovora ostati u rukama šefa evropske diplomatije - rekao nam je Popov.

Prema njegovim rečima, mnoge stvari "vise u vazduhu".

- Dosta toga zavisi od toga kako će proteći samit u Parizu, gde će Kosovo biti glavna tema. Dosta je nepoznanica oko nastavka pregovora - ukazao je Popov i dodao:

- A, kako bi se Plenković ponašao u toj situaciji, najverovatnije da bi morao da prati politiku EU. Ne verujem da bi mogao, kao visoki zvaničnik EU, da se stavlja na bilo čiju stranu, već bi morao da bude neutralan.

Popov podseća da se Mogerini nije previše strogo postavila.

- Time što nije energičnije vršila pritisak na obe strane da sprovodu Briselski sporazum, svojom pasivnošću je dovela u ćorsokak pregovore između Beograda i Priština - napomenuo je Popov.

Inače, Hrvatsku čeka od 1. januara predsedavanje EU. Ako ostane na čelu hrvatske vlade, nastavak Plenkovićeve evropske karijeri bio bi upitan, jer bi trebalo da čeka naredne izbore u Evropi, a niko ne može da prognozira šta će do tada biti.

M. Ivas (marko.ivas@telegraf.rs)