Štap i šargarepa nisu delotvorni: Eksperti protiv politike uslovljavanja za Zapadni Balkan (FOTO)

- Napredak regiona ka članstvu u EU ostaje ograničen i usporen - ocenila je Nataša Vunš

Uprkos rezultatima ostvarenim prilikom ranijih krugova proširenja EU, mehanizam uslovljavanja za region Zapadnog Balkana nije u potpunosti adekvatan, ocenili su danas učesnici debate "Politika uslovljavanja EU prema Zapadnom Balkanu" u organizaciji Centra za Evropske politike.

- Napredak regiona ka članstvu u EU ostaje ograničen i usporen, i dok zemlje postepeno povećavaju formalnu usklađenost sa pravnim tekovinama EU, njihov ukupni demokratski učinak, suprotno logici procesa pristupanja EU, ili stagnira ili nazaduje - ocenila je istraživač Švajcarskog federalnog instituta za tehnologiju Nataša Vunš.

Preporučujemo

Predstavnik CEP Srđan Majstorović rekao je da je istraživanje pokazalo da politika EU koju danas poznajemo ne daje najbolje efekte, a da je dokaz za to Srbija i godišnji izveštaj o napretku.

Prema njegovim rečima, evidento je da takva politika uslovljavanja koja ne utiče na proces demoktratizacije kandidata ne daje rezulat.

- Naprotiv, politika uslovljavanja pokazuju da EU na takav način nenamerno kreira i omiljene partnere - jake lidere koji se predstavljaju kao garant stablinosti a na uštrb funkcionalosti stabilnosti demoktatskih institucija - rekao je Majstorović.

Majstorović je ocenio da izveštaj jako dobro govori o tome da se na polju refomi koje bi trebalo da budu suština procesa pristupanja EU na žalost ne napreduje briznom kojom bi moglo.

- To dovodi u pitanje i funkcionalnost i političko uslovljavanje EU i uzrokuje potrebu da se interno u Srbiji otvori dijalog oko toga šta je cilj - da li je to isključivo zauzimanje stolice u EU ili su to reforme - smatra on.

Prema njegovim rečma, političko uslovljavanje nije dobro iz dva aspekta - prvi je taj što perpsktiva članstva nije izvesna, dok se druga tiče analize troškova izgradnje institucija i funkcionalnog sudstva ...što na kraju može da košta mnogo više od neizvesne dobiti od članstva.

Koordinator Nacionalnog konventa o EU Nataša Dragojlović ocenila je da tema dolazi u pravi čas i omogućava debatu na neobičan, intelektualno provokativan način, onako kako se inače u EU ne razmatra njen uticaj na zemlje Zapadnog Balkana ili države kandidate.

- O EU i uticaju na države često se govori iz ugla uslovljavanja, ukoliko ispune određene političke, ekonomske i pravne kriterijume utoliko će se brže kretati ka članstvu. Od objavljivanja strategija o proširenju do 2025 vrlo malo se razogovaralo koliko je ko spreman - EU sa jedne strane i sa druge strane mi - nove države - rekla je ona.

Dragojlović navodi da se iz ranijih pridruživanja nije naučilo a ni čulo mnogo osim sintagme - kriterijumi moraju da budu sve strožiji i strožiji.

- Do kraja nisu preispitivani ni teorijski a ni praktični primeri i negativni uticaji takvog uslovljavanja - oštrog i strogog i gledanja kroz prste nekima državama kandidatima. I upravo to, kakve posledica ima izbegavanje insistiranja na doslednom ispunjavanju kriterijuma - rekla je ona.

Upravo zbog toga rad Vunš je odlična osnova za kritički dijalog i o samoj EU i o instrumentima u politici proširenja ali i široj priči koja podrazumeva da li proces EU povoljno ili nepovljno utiče na razvoj demokratija koje još nisu dostigle pun demokratski potencijal, kazala je Dragojlović i podsetila da je reč o fasadnim demorkatijama ili onima u tranzicjii u kojima insitucije nisu izgrađene do kraja.

Takođe, kako navodi, nije istraženo ni to šta je u tom vakumu do građana i država kandidata a šta do same EU.

Milan Antonijević iz Fonda za otvoreno društvo, ocenio je da u Srbiji teorija štapa i šargarepe dala malo rezultata.

(Telegraf.rs/Tanjug)