Sutra počinju ključni evropski izbori: Za Beograd su važne 4 stvari, prvi put jedan Srbin može u Strazbur, ali preko Zagreba

Na predstojećim izborima za novi saziv Evropskog parlamenta pravo glasa moglo bi da ima više stotina hiljada građana Srbije koji pored srpskog imaju i državljanstvo neke od zemalja članica EU

Oko 400 miliona Evropljana iz 28 zemalja članica Evropske unije od sutra do nedelje biraju svoje predstavnike za Evropski parlament u narednih pet godina. Kako ovi izbori dolaze u jeku nekoliko kriznih situacija i posle još uvek nedovršenog Bregzita, oni se mogu smatrati presudnima za opstanak Unije i evropskog projekta. Iako Srbija nije članica EU četiri stvari su najvažnije za našu državu, ali i po prvi put jedan Srbin može dobiti mesto u Strazburu, gde je sedište ove institucije.

Glasanje na evropskim izborima počinje u četvrtak 23. maja u Holandiji i Britaniji, u Irskoj se glasa u petak 24. maja, u Češkoj u petak i subotu - 24. i 25. maja, u Letoniji, Malti i Slovačkoj u subotu 25. maja, a u preostaloj 21 članici u nedelju, 26. maja.

Preporučujemo

Generalna sekretarka Evropskog pokreta u Srbiji Suzana Grubješić predstojeće izbore za EP okarakterisala je interesantnijim nego 2014. godine jer su, kako je navela, ove godine okolnosti drugačije i odlučuje se o budućnosti EU i ''evropskog projekta''.

U tom smislu, za Srbiju su najvažnije 4 sledeće stvari:

- ko će biti novi komesar za proširenje;

- ko će nasledti Federiku Mogerini;

- koliki će biti novi budžet EU;

- i da li sledi nastavak pridruživanja EU, pauza ili čak preispitivanje te politike i eventualno udaljavanje regiona?

Grubješić smatra da je za Srbiju važno da komesar za proširenje bude iz zemlje koja se zalaže za proširenje EU, kao i ko će naslediti Federiku Mogerini kao visoku predstavnicu za spoljnu politiku jer, kako kaže, treba nastaviti dijalog Beograde i Prištine.

Da izbori za Evropski parlament utiču na Srbiju i Zapadni Balkan pokazuje upravo činjenica da će godišnji izveštaj o napretku za svaku državu pojedinčano biti objavljen tek posle izbora, a ne u aprilu kao što se predviđa svake godine.

- Evropski izbori potisnuli su politiku proširenja u drugi plan, tako da se ili ne priča o tome ili je na čekanju dok se i EU sama ne reformiše. Proces pristupanja Srbije i drugih država kandidata će ove godine usporiti - napominje generalna sekretarka Evropskog pokreta u Srbiji Suzana Grubješić.

Ambasador Duško Lopandić iz Ministarstva spoljnih poslova Republike Srbije takođe ističe da EU glasanje utiče na celokupni proces proširenja.

Pored odlaganja izveštaja o napretku on pominje i stavove pojedinih EU država koje se zalažu da se politika proširenja pomeri sa agende određenih EU institucija poput debate Evropskog Saveta o budućoj strategiji do 2024.

Što se tiče jačanja desnog krila populista, ambasador Lopandić smatra da to donekle može uticati na agendu Evropskog parlamenta i indirektno na proces proširenja ali ne i ključno, jer je Komisija ta koja upravlja procesom pristupanja, a države članice i Parlament.

Dodaje da EU neće napustiti politiku proširenja na duže staze.

Takođe, Grubješić je podsetila na najave da će Srbija iz budžeta EU dobiti 20 odsto više nego do sada što je nedovoljno. Ona dodaje da je trebalo otvoriti i strukturne fondove EU, naročito za najnaprednije zemlje u procesu proširenja kao što su Srbija i Crna Gora.

- Za nas je važno i koliki će biti novi budžet EU i koliko će sredstava biti izdvojeno za projekat IPA 3, odnosno, na koliko povećanje možemo da računamo - rekla je Grubješić.

VIŠE STOTINA HILJADA SRPSKIH GRAĐANA IMA PRAVO GLASA

Na predstojećim izborima za novi saziv Evropskog parlamenta pravo glasa moglo bi da ima više stotina hiljada građana Srbije koji pored srpskog imaju i državljanstvo neke od zemalja članica EU.

Koliki je broj državljana Srbije koji bi svojim glasovima mogli da utiču na sastav novog Evropskog parlamenta zahvaljujujći dvojnom državljanstvu ne može se precizno reći.

U Ministarstvu unutrašnjih poslova Srbije agenciji Beta je rečeno da nemaju evidenciju o građanima koji uz srpski imaju i pasoš neke od zemalja EU. Takve podatke ne mogu da saopšte ni u ambasadama tih zemalja.

Potencijalno najbrojnije glasačko telo za majske evropske izbore čine građani Srbije koji uz srpsko imaju državljanstva Mađarske ili Hrvatske.

Prema zvaničnim statistikama u Srbiji živi više od 250.000 Mađara, ali je pravo na mađarsko državljanstvo pre nekoliko godina dato i direktnim potomcima žitelja nekadašnje Austrougarske što je u Srbiji prema nezvaničnim procenama iskoristilo na desetine hiljada građana.

Državljani Mađarske koji nemaju prebivalište u Mađarskoj do 2014. su na evropskim izborima mogli da glasaju jedino poštom, ali je u međuvremenu promenjen zakon.

Za glasanje u ambasadi u Beogradu i konzulatu u Subotici do 19. maja prijavilo se ukupno 689 birača.

Na izborima za EP, prema nezvaničnim procenama, moglo bi da glasa i najmanje 200.000 građana sa dvojnim srpsko - hrvatskim državljanstvom.

Na internet stranici hrvatske ambasade od kraja marta stoji detaljno upustvo s rokovima za prijavljivanje - registraciju, a Republički komesarijat za izbeglice naknadno je pozvao izbegle iz Hrvatske koji imaju hrvatsko državljanstvo i nemaju prebivalište u toj zemlji da ostvare svoje biračko pravo čak i ako se nisu prijavili do određenog roka.

Prema zvaničnim podacima u Srbiji je registrovano nešto manje od 60.000 Hrvata, od kojih, kako se veruje, otprilike polovina ima i hrvatsko državljanstvo a time i pravo da učestvuje na izborima.

Kako tvrde u Asocijaciji izbegličkih udruženja iz Hrvatske tome treba dodati najmanje 200.000 Srba koji su izbegli iz Hrvatske tokom ratnih 90-ih i koji imaju hrvatske domovnice.

Nasuprot tim brojkama, za glasanje je u ambasadi u Beogradu evidentirano 14.770 ljudi i još 12.429 u subotičkom konzulatu.

U Srbiji živi i više od 18.000 građana koji se izjašnjavaju kao Bugari, a bugarsko državljanstvo postalo je popularno od ulaska te zemlje u EU. Ipak, dvojni bugarski i srpski državljani u Srbiji neće moći da biraju poslanike za Evropski parlament jer po važećem zakonu poslanike za Evropski parlament biraju punoletni državljani s pravom glasa uz uslov da su tri meseca pre izbora živeli u Bugarskoj ili nekoj od članica EU.

Slovenačka manjina u Srbiji broji svega oko 4.000 ljudi, ali je broj građana sa državljanstvom te bivše jugoslovenske republike verovatno veći. Državljani Slovenije mogu da izađu na izbore u inostranstvu, a uslovi i procedure su različiti u zavisnosti od toga gde imaju prebivalište.

Državljani Rumunije kao i većine drugih zemalja EU, mogu da glasaju u diplomatsko-konzularnim predstavništvima te zemlje u inostranstvu, pa i u Srbiji. Iako ima brojnu manjinu u Srbiji, Slovačka svojim državljanima ne omogućava da glasaju u inostranstvu i po tome je uz Češku i Maltu jedinstvena u EU.

Prvi državljanin Srbije koji je postao poslanik u Evropskom parlamentu je Andor Deli koji je izabran kao poslanik vladajuće mađarske stranke Fides, ali verovatno i uz podršku sugrađana iz Vojvodine koji su na izborima za Evropski parlament 2014. mogli da glasaju samo poštom.

60.000 HILJADA GLASOVA DO PRVOG SRBINA U EVROPSKOM PARLAMENTU

Srbi iz Hrvatske prvi put će samostalno izaći na izbore za Evropski parlament, i to na dve liste, a kandidati za evropske poslanike u tim izborima vide priliku da se čuje glas srpske zajednice i da se i na evropskom nivou otvore pitanja važna za rešavanje problema Srba u toj državi.

Demokratski savez Srba, kao i lista Samostalne demokratske srpske stranke biće među 33 liste koje će se boriti za neko od 12 mesta, koliko bi Hrvatska trebalo da dobije u Evropskom parlamentu.

Kandidat Samostalne demokratske srpske stranke (SDSS) na izborima za Evropski parlament u Hrvatskoj Dejan Jović kaže da oni ne računaju samo na glasove jedne etničke zajednice, jer se pitanje kako se Hrvatska ili bilo koja druga evropska zemlja odnose prema manjinama ne tiče samo manjina, već je i stvar karaktera tog društva.

- Glavna poruka naše kampanje jeste da ako mala zemlja kao što je Hrvatska želi ravnopravnost s velikima u Briselu i ako želi biti verodostojna u tome, onda ona treba pokazati isti tako pozitivan odnos prema manjinama u njoj i zato mi ne računamo na glasove jedne etničke zajednice - rekao je Jović za Tanjug.

Hrvatska u Evropski parlament šalje 11 poslanika, možda i dvanaestog ako Ujedinjeno Kraljevstvo izađe iz EU. Na tu varijantu ne treba računati, jer Englezi neće uskoro napustiti EU, ako uopšte i napuste.

Dakle, 11 parlamentaraca idu iz Hrvatske u Brisel. Da bi jedan od njih bio sa liste SDSS-a, koja je dominatna srpska stranka u Hrvatskoj, neophodan, možda i dovoljan uslov je da stranačka lista dobije 60.000 glasova.

Gledano matematički, to nije neki problem. U Hrvatskoj trenutno živi negde oko 190.000 Srba, otprilike dve trećine starije od 18 godina. Da pola od te dve trećine glasa za listu SDSS-a, neophodan uslov je ispunjen.

Ali u Hrvatskoj je 1991. živelo 580.000 Srba. Negde oko 300.000 ih je otišlo, odselilo, direktno ili indirektno oterano, kako ko – u Srbiju, Bosnu, Austriju, Nemačku, SAD, Francusku...

Mnogi iz te kategorije, pogotovo oni u samoj Srbiji, što je statistički i najveća grupa, poseduju dvojno državljanstvo, srpsko i hrvatsko.

Koliko Srba živi u Srbiji, poseduje hrvatski pasoš i ima preko 18 godina jeste stvar srpske i hrvatske državne statistike. Ali hoće li to biračko telo zaista izaći na izbore, u praktičnom smislu zavisi od hrvatske ambasade i konzulata po Srbiji, kao i od dobre volje iseljenih Srba.

Ono što jeste sigurno jeste da Srbija neće učestvovati na sledećim izborima za Evropski parlament 2024. godine. Strategija za Zapadni Balkan usvojena prošle godine pominje 2025. godinu kao potencijalnu godinu pristupanja Srbije i Crne Gore ukoliko ispune sve zahteve za članstvo.

(Telegraf.rs/Tanjug/Beta)