Priština u procepu: Vizna liberalizacija za građane Kosova zavisi od velikog prijatelja Srbije

U Briselu se niko ne usuđuje da govori o datumu ukidanja viza za stanovnike tzv. Kosova. Čak i diplomate izbegavaju da govore o tome dok Evropska unija bira novi parlament

Premijer privremenih kosovskih institucija Ramuš Haradinaj predviđa da bi vize za stanovnike tzv. Kosova za putovanje u zemlje Šengena mogle biti ukinute u septembru 2019. godine.

On je saopštio i da je nemački ministar unutrašnjih poslova Horst Zehofer, a u čijoj je nadležnosti ovaj posao, dao podršku za ukidanje viza za stanovnike tzv. Kosova.

Međutim, u Briselu se niko ne usuđuje da govori o datumu ukidanja viza za stanovnike tzv. Kosova. Čak i diplomate izbegavaju da govore o tome dok Evropska unija bira novi parlament.

Rumunija treba da iznese pitanje liberalizacije viza sa tzv. Kosovom: Male šanse za to

Prema pravilima Šengenskog sporazuma, za donošenje odluke o liberalizaciji viznog režima, moraju da se dogode dve stvari: Predsedništvo Evropske unije ovo pitanje mora da stavi na dnevni red, a glasanje treba da podrži ,,kvalifikovana većina".

U prvoj polovini 2019. godine, Rumunija predsedava Evropskom Unijom i ona bi ovo pitanje trebalo da donese na dnevni red.

Mogućnosti da se to desi su veoma mela, jer ova zemlja nije priznala nezavnisnost tzv. Kosova i ne čini se da bi Bukurešt mogao da podrži ili preuzme inicijativu da se Priština približi Evropskoj Uniji.

Srpski predsednik i rumunska premijerka - Foto: Tanjug/Služba za saradnju sa medijima predsednika Srbije.

KLJUČNA ULOGA FRANCUSKE

Drugo pitanje koje ostaje je donošenje glasova uz pomoć "kvalifikovane većine". Da bi ovo bilo postignuto, više od 55 odsto država članica Šengena trebalo bi da glasa za liberalizaciju viznog režima, što ne predstavlja problem, ali to bi trebalo da budu zemlje koje predstavljaju 65 procenata ukupnog stanovništva na biračkim mestima.

Imajući ovo u vidu, ako sve zemlje koje nisu priznale tzv. Kosovo i koje su u Šengenu glasaju protiv, a vezane su za Francusku i Holandiju koje su trenutno i same protiv ove odluke, onda glasanje neće proći.

Ako bi jedna od zemalja koji nisu priznale tzv.Kosovo, ali su pozitivno raspoložene prema zemljama kao što su Grčka i Slovačka, glasale za, onda bi glasanje prošlo bez Francuske i Holandije. Ali teško je poverovati u to da će bilo koji glas biti omogućen bez blagoslova zemlje kao što je Francuska.

Makron - Foto: Printskrin/bundeskanzlerin.de

Diplomate istuču da je ključna u ovom glasanju Francuska odnosno predsednik Emanuel Makron. Francuske diplomate, koje govore nezvanično, jesu za liberalizaciju viznog režima na tzv. Kosovu,  ali deo političara okupljenih oko francuskog predsednika blokirao je svaki korak ka pridruživanju EU, uključujući i viznu libreralizaciju.

Oni čak navode i da je ukidanje viza za Albaniju i Gruziju bila greška.

Analitičari kažu da bez glasanja Francuske ili drugih zemalja neće biti moguće da glasanje krene napred.

Prištinski lideri otputovaće u Pariz radi nastavka Berlinskog samita, a  junu će se sastati sa predsednikom Makronom, pa ga možda i ubede, ali postoji mogućnosti i da neće napraviti diplomatski korak za tzv. Kosovo.

(Telegraf.rs/DW)