Stigli odgovori na pitanje: Da li Srbi hoće u EU? Šta mislite ko je više za članstvo Šumadinci ili Vojvođani?

Građani su odgovorili i na pitanje ko su nam najveći prijatelji, ali i neprijatelji

Većina građana i dalje podržava članstvo u Evropskoj uniji (EU), ali istovremeno vrlo malo znaju o procesu priključivanja i na referendumu bi glasalo - za manje od polovine, pokazalo je danas predstavljeno istraživanje koje je Institut za evropske poslove u saradnji sa Ninamedia sproveo sredinom marta na teritoriji Srbije, bez područja Kosova i Metohije.

Istraživanje je pokazalo da 53 odsto ispitanika podržava članstvo Srbije u EU, 40 odsto ima suprotan stav, dok 7 odsto njih nije umelo da se izjasni, a većina ispitanika koji podržavaju članstvo Srbije u EU su stariji od 60 godina.

Preporučujemo

Ukoliko bi sutra bio raspisan referendum o članstvu Srbije u Evropskoj uniji, 48 odsto ispitanika navodi da bi glasalo - za, i to više stanovnici Zapadne Srbije sa Šumadijom nego stanovnici ostalih regiona.

Suprotan stav ima 35 odsto, većinom stanovnici Vojvodine, 9 odsto ne bi izašlo na glasanje, dok 8 odsto njih ne zna kako bi glasalo.

Kako je navedeno, 62 odsto ispitanika smatra da Srbija ima koristi od saradnje sa EU, ispitanici od 30 do 45 godina starosti i preko 60 godina starosti, kao i oni sa višim i visokim stepenom obrazovanja, a 30 odsto smatra da Srbija nema koristi od saradnje sa EU, dok 8 odsto nije umelo da se izjasni.

Odnos između Srbije i EU 43,1 odsto građana ocenjuje ocenom 3, ocenu 2 je dalo 23,8 odsto ocenu 1 je dalo 15 dosto građana, 13,9 odsto ispitanika ocenilo sa ocenom 4, dok je ocenu 5 dalo 4,1 odsto ispitanika.

Na skali od 1 do 5, prosečna ocena odnosa između Srbije i EU iznosi 2,68.

Više prosečne ocene su dale žene, mladi do 30 godina, ispitanici visokog nivoa obrazovanja i stanovnici regije Zapadna Srbija sa Šumadijom.

Kada su u pitanju informacije o EU, 46 odsto građana smatra da nema dovoljno informacija o Uniji, većinom žene, ispitanici osnovnog i srednjeg stepena obrazovanja i stanovnici Istočne i Južne Srbije.

Najveći broj ispitanika navodi da informacije o EU najčešće dobija od Vlade Srbije putem medija i to 29,3 odsto.

Škole i fakultete kao izvor informisanja navodi 19,5 odsto ispitanih, a porodicu i prijatelje kroz lični kontakt navodi 16,2 odsto.

Izvori informisanja su za 15,5 odsto i nevladine organizacije putem medija, dok se parlament putem medija javlja u 14,7 odsto slučajeva kao najčešći izvor i način prikupljanja informacija na temu EU.

Kako je navedno 27,1 odsto ispitanika smatra da je Srbiji najveći prijatelj u EU Grčka, nešto manje navodi Nemačku i to 25,7 odsto, 11,6 odsto ne zna da se izjasni.

Najvećim neprijateljem u EU 31 odsto ispitanika smatra Hrvatsku, 28,7 odsto navodi Veliku Britaniju, 14,9 odsto Nemačku, dok 19,3 odsto ne zna da se izjasni.

Od ispitanih 22,5 odsto smatra da od susednih država najbolje odnose imamo sa Mađarskom, 21,7 odsto navodi Bosnu i Hercegovinu, dok se Crna Gora javlja u 18,2 odsto slučajeva.

Kao državu sa kojom imamo najlošije odnose 52,9 odsto ocenilo je Hrvatsku, dok 31,9 odsto navodi Albaniju.

(Telegraf.rs/Beta)