Ili ćemo izvesti stabilnost ili uvesti nestabilnost: Han poziva na postepeno proširenje EU na Balkan

Balkanske zemlje su naši susedi, ne može i ne sme da nam bude svejedno kakva je njihova politička i ekonomska situacija - rekao je Han

Evropski komesar za proširenje Johanes Han izjavio je danas da će nastaviti da se zalaže za proširenje Evropske unije na Zapadni Balkan jer smatra da je to i interes EU.

- Neću se umoriti od zalaganja za proširenje EU. Ne radi se samo o ljudima u Jugoistočnoj Evropi, već i o našim sopstvenim interesima. Ili ćemo izvoziti stabilnost ili ćemo uvoziti nestabilnost - rekao je Han za nemački “Handelsblat” uoči samita o Zapadnom Balkanu u Berlinu.

Preporučujemo

Upitan da li ima smisla da EU primi balkanske zemlje odvojeno, zavisno od njihovog napretka ili bi bilo bolje da se sve one prime u jednom bloku kasnije, Han kaže da bi teoretski zajedničko pristupanje bilo bolja mogućnost, ali ne i praktično.

- To u praksi ne ide, jer mi ocenjujemo napredak zemalja pojedinačno. Ona zemlja koja se brže približava EU, ne sme da trpi što su druge zemlje sporije. Nadmetanje i među državama je dobro i podsticajno - kaže Han.

Proces pristupanja, kako je dodao, predstavlja i pozitivan signal za investitore, a smanjenjem nezaposlenosti kod mladih u regionu se smanjuje i rizik od mogućnosti regrutovanja radikalnih ili čak terorističkih pristalica.

- Balkanske zemlje su naši susedi, ne može i ne sme da nam bude svejedno kakva je njihova politička i ekonomska situacija - rekao je Han.

Ukazao je i da evropski koncerni prilikom donošenja odluke o ulaganju veliku pažnju posvećuju poštovanju pravne države.

- Primećujem da Folksvagen traži novu lokaciju za fabriku u Jugoistočnoj Evropi. Govori se o Srbiji kao o jednom od kandidata za to. Tu se nešto dešava. Folksvagen i drugi koncerni slede put razvoja pravne države. Odlučivanje za neku balkansku zemlju bi imalo veliko psihološko dejstvo. Trudim se da privučem firme u region - rekao je Han.

Kao najveći uspeh na Balkanu Han vidi rešenje spora između Severne Makedonije i Grčke, a ukazuje da su se tokom dužeg vremenskog perioda mnoge stvari u regionu pozitivno razvijale. Ipak, dodaje, ima i koraka unazad koji se kasnije nadoknade.

- Trvenja između Srbije i Kosova su primer za to. Na kraju stoji napredak. Naime, danas predsednici uzmu telefon i direktno razgovaraju, iako je dijalog uz posredovanje EU trenutno prekinut - rekao je on.

Han smatra i da Bregzit neće imati neposredan uticaj na proširenje EU, ni pozitivan, ni negativan.

- Niko u Evropi ne kaže da posle gubitka Velike Britanije moramo sada odmah da primimo više novih država u EU da bi kompenzovali taj izlazak. Isto je tako Bregzit mali razlog da se proces integracija Zapadnog Balkana zaustavi - zaključio je Han.

(Telegraf.rs/Tanjug)