Tu je sve sporno i okrenuto naglavačke: Ljajić o skandaloznoj odluci Ugljanina da Aćif efendija i Adem Demaći dobiju ulice u Tutinu (VIDEO)

Intervju Rasima Ljajića, potpredsednika Vlade Srbije, za emisiju "Licem u lice sa Ivasom" Telegraf TV-a

Proteklih dana delegacija Srbije, predvođena predsednikom Aleksandrom Vučićem, boravila je u Kini na Forumu "Pojas i put". Deo te delegacije je i potpredsednik Vlade i ministar trgovine, turizma i telekomunikacija Rasim Ljajić, koji je takođe jedan od potpisnika sporazuma. O tome, kako je generalno protekla poseta, pitali smo Ljajića u emisiji "Licem u lice sa Ivasom" na Telegraf TV-u snimljenoj u glavnog gradu Kine uoči samog povratka za Beograd.

Preporučujemo

• Kako ste zadovoljni ovom posetom Kini?

Moram da kažem da je poseta još jednom potvrdila zaista odlične odnose i to ne govorim iz čiste kurtoazije. Pravo da vam kažem i sam sam iznenađen tretmanom koji je čitava delegacija na čelu sa predsednikom Vučićem imala u velikoj Kini.

Jedna mala zemlja da ima takav tretman nije baš uobičajena stvar, bukvalno smo bili u rangu najvećih zemalja, učesnica ovog Foruma. Siguran sam da ovo jeste korak u pravcu daljih unapređenja tih odnosa. Ovde svi govore, bukvalno od predsednika Kine do funkcionera na nižim nivoima, o čeličnom prijateljstvu Srbije i Kine i potrebi da se to prijateljstvo i dalje održi. Naš interes je da to upotpunimo i konkretnim oblicima ekonomske, privredne i svake drugesaradnje.

• Kada govorimo o tim konkretnim oblicima saradnje, vi ste potpisali sporazum za pametne gradove, kada je u pitanju grad Niš. Šta to konkretno znači?

Mi smo imali sastanak sa Huavejom oko nekih operativnih koraka koji prate taj sporazum i za mesec dana će tehnička delegacija Huaveja posetiti grad Niš, gde će biti realizovan taj pilot projekat. Da vidimo koji će to servisi biti odabrani koji bi mogli biti implementirani. Da li će to biti saobraćajna signalizacija, slobodna parking mesta, mogućnost da pratite osvetljenje u svakom delu dana, svakom delu grada, način na koji se odvozi smeće... sve je to ono što taj projekat omogućava.

Od broja servisa verovatno iznosi i iznos čitavog tog projekta i mi ćemo izabrati tri servisa za početak, a to zavisi od građana Niša i gradske uprave koji bi trebalo da predlože ta tri servisa. U svakom slučaju Huavej je rekao da ima interes da to bude jedan od najboljih pilot projekata koji su radili u Evropi, da to bude model koji će pokazivati i drugima. Njihov uspeh će se meriti time kako taj projekat bude realizovan u Nišu i to jeste naš velika prednost i ja se nadam da ćemo uspešno realizovati tak projekat, a onda to širiti na druge gradove i opštine.

• Kada govorimo o Huaveju, Srbija teži EU, s druge strane Brisel ne gleda blagonaklono na saradnju sa Huavejom i gledaju da spreče njihovo širenje. Da li mislite da postoji mogućnost da Srbija snosi neke konsekvence zbog ove saranje?

Zašto bismo mi bili "veći katolici od pape"? Većina evropskih zemalja sarađuje sa Huavejom i on je danas najveći snabdevač telekomunikacione opreme u manje-više čitavoj Evropi i svetu, vodeća kompanija u tom segmentu. Mi nemamo nikakvih razloga da tu saradnju dovodimo u pitanje.  Ako ne dovodi Nemačka, ako ne dovodi norveški Telenor koji takođe najveći deo opreme uzima od Huaveja, oni su uveli 5G tehnologiju u 40 zemalja u svetu, od toga tri su evropske, prema tome, bespredmetno je razgovarati o tome da bi to moglo na bilo koji način da ugrozi naše odnose.

Mi sarađujemo i sa Nokijom, Eriksonom, Ciskom dakle i američke i evropske kompanije, kao što sarađujemo sa Huavejom. Rukovodimo se isključivo ekonomskim interesima i razlozima. Nema tu ljubavi, ni da li se sviđa ova ili ona kompanija, ovde je stvar ekonomskog interesa koji kaže da je u ovom trenutku Huavej vodeći, daje najbolje uslove, da je odnos cene i kvaliteta na strani ove kompanije.

• Kada govorimo o ekonomskom interesu, kakva sudbina čeka srpski Telekom i da li se eventualno opet razmišlja o privatizaciji?

U ovom trenutku to naprosto nije tema. Menadžment sada podiže vrednost kompanije. Ulaganje u distribuciju, medijski sadržaj, kablovske operatere jeste korak ka tom pravcu. Ne možete izdržati trku sa konkurencijom ukoliko ne proširujete obim i broj vaših servisa i usluga koje nudite i nudite pakete koji su pogodni za građane Ovaj projekat koji se realizuje sa Huavejom, vrednosti preko 150 miliona, uključuje optičku mrežu koja se razvija i nadam se da će se to širiti.

Država tu mora, posebno u ruralnim sredinama, isfinansirati deo tih projekata jer telekomunikacijski operatori nemaju čisto komercijalni interes da baš do svake kuće u svakom selu dovedu tu optičku mrežu, ali to jeste obaveza države, da uskoči kao što su to mnoge druge države radile u svetu.

• U vašem portfelju je turizam, to je isto apostrofirano kao bitan segment saradnje Srbije i Kine

Mi nastavljamo te projekte koji se odnose na privlačenje kineskih turista. Verujem da ćemo imati iz godine u godinu i rast broja turista. Paralelno sa tim moramo da poboljšamo našu turističku ponudu, pre svega se radi o turističkoj infrastrukturi, da bude što raznovrsnija. Da osim Beograda proširimo i na druge turističke destinacije, da kineski turisti kada dođu ne ostaju samo u Beogradu već posećuju i druga mesta, ne samo Novi Sad, Zlatibor i Kopaonik.

Što je veći broj poseta, širi se i broj destinacija koje oni posećuju i to ohrabruje, jer ukazuje da ćemo imati i povećani broj kineskih turista, samim tim i ukupan turistički promet.

• Predsednik Srbije je najavio da će posle Berlina izaći sa konačnom odlukom o vanrednim parlamentarnim izborima. Kakav je vaš stav i da li treba ići na izbore?

Ja nisam pristalica nekih čestih izbora, jer oni usporavaju reforme, ali u situaciji kada vam se osporava politički legitimitet, obično nemate drugog načina da pokažete da taj legitimitet postoji, nego da idete na izbore.

Mislim da je onda bolje ići na izbore i izmeriti političku snagu nego se stalno nadmetati u tome ko je u ovom trenutku taj koji ima podršku birača i naroda. Prema tome, ukoliko nemate drugih mehanizama i mogućnosti, onda je bolje ići na izbore nego se nagađati da li je podrška na vašoj ili opozicionoj strani.

• Da li je SNS prva adresa sa kojom biste prvo razgovarali kada je u pitanju eventualna koalicija?

Svakako je Srpska napredna stranka prva sa kojom bismo razgovarali, ukoliko ti izbori budu raspisani.

• Poprilično je odjeknulo na nacionalnom nivou preimenovanje ulica u Tutinu, koje je SDA "izgurao". Ulice su dobile ličnosti koje se smatraju "problematičnim". Kako vi komentarišete tu situaciju?

Na žalost, tu je sve sporno, od same forme. Nije ispoštovana procedura, teško da će to ići. Zna se način na koji se menjaju nazivi ulica i trgova. Morate dobiti odgovarajuću saglasnost nadležnih institucija. Oni (SDA) rade posao za koji znaju da ne može dobiti epilog koji očekuju.

S druge strane, suštinski je to više nego problematično. Kakve veze ima Adem Demaći sa Tutinom i Novim Pazarom? Nikad u životu, verujem, nije kročio tu i ne razumem kakav je njegov doprinos.

S druge strane, u multientničkim sredinama morate voditi računa o osećanjima svih zajednica koje tu žive. Ne možete predlagati nazive ulica onih ličnosti koje su po bilo kom osnovu kontraverzne za one druge. Morate imati osećaj za balans, jer na kraju krajeva, najvažnije je kako ljudi žive u tim ulicama od toga koji su nazivi.

Ako se ljudi gledaju popreko ili su jedni krajnje nezadovoljni, nikada neće prihvatiti te nazive. Čemu onda to i šta ste radili?

Sledeća stavka je ekonomska računica, o kojoj niko ne vodi računa. Koliko to košta ljude da vi preimenujete jednu ulicu? Za jednu četvoročlanu porodicu svi moraju da menjaju dokumenta. Koliko to košta? Država plaća promenu ličnih dokumenata samo za one ulice koje nemaju naziv. U ovom slučaju bi sve palo na građane, jer svako mora da menja ličnu kartu i dokumenta.

I na kraju, jesu li nazivi ulica najvažniji problem Novog Pazara i Tutina?

Valjda je važnije da imamo asfalt, vodu, struju , dobru školu, nego kako će se ta ulica zvati. Ja mislim da je sve ovde izmešano, okrenuto naglavačke i ono što nam najviše treba jeste da tu stabilnost očuvamo, međuetnički sklad u Sandžaku, a ne da se bavimo temama koje, očito, polarizuju ljude. Treba da nađemo tačke koje ljudi približavaju, nego ovde gde teško da ćemo imati saglasnost.

(Marko Ivas/marko.ivas@telegraf.rs)