Ako se ne dogovorimo, ostaćemo na periferiji! Razvoj Srbije zavisi od uspešnog okončanja dijaloga sa Prištinom (FOTO)

Danas je aktuelno da li je važnija istorija ili njena percpecija, koja obe strane stavlja na ekstremne margine i prikazuje kao totalne žrtve, kao da između toga nema ništa - da nema dobrih Albanaca i dobrih Srba

Veze i odnosi Srba i Albanaca su složeni, istorija ta dva naroda nije samo politička i zato je potrebno raditi na međusobnom poverenju i vraćanju dijalogu Beograda i Prištine i pronalaženju rešenja, rečeno je danas na konferenciji "Izazovi i perspektive procesa normalizacije odnosa između Beograda i Prištine". Na skupu koja je održana u Beogradu učestvovali su istoričari i politički analitičari iz Beograda i s Kosova.

Predsednik Centra za spoljnu politiku Dragan Đukanović ocenio da je potrebno intenzivno voditi dijalog Beograda i Prištine, raditi na jačanju međusobnog poverenja i na sveobuhvatnom rešenju.

Preporučujemo

- Pronalaženje rešenja će relaksirati odnose Srbije sa širim okruženjem i ona bi onda mogla da se okrene svom evropskom putu - rekao je Đukanović i napomenuo:

- Ako dijalog Beograda i Prišine ne bude rezultirao normalizacijom odnosa, ta činjenica će obe strane ostaviti na periferiji evropskih integracija.

On je ukazao na to da u dijalogu postoji preokupiranost nekim segmentima, a da izostaju razgovori o ključnim, među kojima navodi zaštitu ljudskih prava, srpsku zajednicu, religijsko i kulturno nasleđe.

- Ne postoji dovoljna težnja da se nagasi da završni dokument mora da se gradi na punom uspostavljanju poverenja, ekonomskoj saradnji - ocenio je Ðukanović otvarajući konferenciju.

Prema njegovim rečima, nadu u rešavanje kosovskog pitanja daju SAD koje su polovinom prošle godine istakle da je strateški interes Vašingtona da se dijalog okonča sporazumom.

U tom cilju je, ocenjuje, važno da dođe do deblokade procesa dijaloga.

- Moramo biti suočeni sa brojnim izazovima kao što su Bregzit, majski izbori za evropski parlament, kriza u Venecueli i tradicionalno mešanje neevropskih partnera, pre svega Rusije - dodao je on.

- Uslov razvoja Srbije je okončanje dijaloga na uspešan način - rekao je Ðukanović i dodao da će rešavanje tog pitanja relaskirati odnose sa širim okruženjem.

- Srbija će uspeti da napusti stranputice balkanske politike i da se okrene u potpunosti evropskom putu - kazao je on i dodao da uspešan rezultat dijaloga treba da osigura budućnost zapadnog Balkana.

Sporazum bi, naveo je Ðukanović, trebalo da doprinese i prevazilazenju lošeg nasleđa o čemu je danas bilo reči na prvom panelu "Srbija i Kosovo - stalni istorijski nesporazumi".

Regionalni direktor Fondacije Hans Zajdel, koja sa Centrom za spoljnu politiku ogranizuje skup, Klaus Fisnsinger ocenio je da je dobro što je konferencija organizovana i što je akcenat stavljen na izazove koji će pre ili kasnije morati da budu rešeni.

Podsetio je da skup nije u vodama visoke politike, popun onog u Minhenu kada je došlo do razmimoilaženja stavova predsednika Srbije i tzv. Kosova Aleksandra Vučića i Hašima Tačija.

- Ovde nismo u vodama visoke politke i daleko smo od stereotipa. Saradnja je daleko više od čistog kontakta, kooperacije, potrebno je međusobno razumevanje i pod tim uslovima je moguće stvoriti regionalnu saradnju - rekao je Fisinger.

On je istovremeno kada je reč o rešenjima kosovskog problema ocenio da je realizacija nekih predloga o iscrtavanju granica veoma opasna i dovela bi do destabilizacije.

Asistent na beogradskom FPN Milan Krstić smatra da su istorijski narativ i različite interpretacije istorije jedan od faktora koji mogu biti prepreka za pomirenje i približavanje Srba i Albanaca.

Prema njegovim rečima, iako je potrebno dostići ideal istorijske nepristrasnosti, dominantni narativi služili su za izgradnju “figure neprijatelja”.

Za istoričara iz Prišitne Iljbera Hisu pitanje koje je danas aktuelno je da li je važnija istorija ili njena percpecija, koja obe strane stavlja na ekstremne margine i prikazuje kao totalne žrtve, kao da između toga nema ništa - da nema dobrih Albanaca i dobrih Srba.

- Ona (istorija) je uvek doživljavanje svoje veličine ili nas prikazuje kao totalne žrtve, kao da između toga nema ništa - ocenio je on.

Kaže i da odnosi dva naroda nisu samo politički već postoje i neki životni poput jezičkih pozajmica, te da su odnosi složeni i samim tim što su ljudi okupljeni danas na konferenciji pokazuje da možemo drugačije da razmišljamo, van stereotipa.

Naučni saradnik Instituta za filozofiju i društvenu teoriju Milivoj Bešlin kazao je da se često upotrebljava sintagma "pravno-obavezujući sporazum", jer su se u prošlosti mnogi sporazumi sklapali, ali se nisu poštovali.

Bešlin je naveo da je vlast Jugoslavije 1988. rešila da ne reaguje na demonstracije u Novom Sadu, dok je ranije, 1981. godine, proteste na Kosovu ugušila silom.

- Specijalne jedinice poslate su na prištinske ulice. Savezni vrh koji je bio dužan da garantuje autonomiju pokrajina različito reagovao na Kosovu i u Novom Sadu - rekao je Bešlin.

Naučni saradnik Instituta za noviju istoriju Srbije Srđan Milošević ocenio je da u srpsko-albanskim odnosima postoji ukorenjen narativ o nepremostivim razlikama i endemskom neprijateljstvu.

- U tim odnosima dominirao je odnos snaga umesto spremnost da se problemi rešavaju kompromisom ili obostranim razumevanjem. Važno je tražiti rešenje u što širem obliku, poput balkanske saradnje, a ne samo u dijalogu - ocenio je Milošević.

(Telegraf.rs/Tanjug/Beta)