Srbija na udaru? Unija Albanije, Crne Gore, Makedonije i tzv. Kosova: Ovako uticajni političar iz Prištine zamišlja budućnost Balkana

Kasumi napominje da to ne bi značilo stvaranje klasične konfederacije, već upravo suprotno, moderne konfederacije u kojoj svaka država čuva svoj suverenitet, ali u stvarima u kojima može delovati kao telo, čini to, u početku sklapajući dogovor za određena pitanja

Bivši kosovski premijer, Bajram Kosumi, izneo je svoju viziju stvaranja moderne konfederacije "četiri regionalne države - Albanije, Kosova, Crne Gore i Makedonije", koje bi sarađivale u oblasti diplomatije, trgovine, vojske i slobodnom kretanju ljudi i roba.

Prema njegovim rečima, ova ideja bi mogla biti stvorena čak i zato što nijedna od tih država nema nikakvih međusobnih problema.

Preporučujemo

Objašnjava da su Albanci integralni deo svake države i kao većinski narod i imaju strateški interes za održavanje nezavisnosti i prijateljske odnose sa Severnom Makedonijom i Crnom Gorom, zbog albanskog faktora u tim državama i zbog, kako tvrdi, hegemonije uticaja Srbije i uticajnih politika drugih.

U autorskom tekstu objavljenom u okviru nedavne konferencije o viđenju Balkana, koju je organizovala Univerzalna mirovna federacija u Tirani, Kasumi kaže da "četiri zemlje" imaju malu teritoriju, mala tržišta, sa slabo razvijenom ekonomijom.

Napominje da se bruto proizvod "četiri države" kreće od oko pet milijardi dolara, koliko ima Crna Gora, do 13 milijardi, koliko ima Albanija.

Autor knjige "Koncept za novo političko mišljenje" je objasnio zašto bi u ekonomskom smislu bila plodna jedna takva unija između "četiri zemlje", preneo je prištinski Zeri.

Prema njegovim rečima, unija četiri male države mogla bi da uštedi u državnim budžetima u oblasti diplomatije, kao i u drugim oblastima, ako bi potencijalnim sporazumom predvideli da ambasade u 126 zemalja predstvljaju, kako kaže, četiri države, umesto da svaka država ima svoju ambasadu u tim zemljama.

Isto je kada je reč o vojsci s obzirom na to da je reč, kako kaže, o malim državama sa malim brojem vojnika, što ne garantuje bezbednost njednoj od njih.

Kosumi, koji je rektor Univerziteta "Kadri Zeka" u Gnjilanu i profesor novinarstva na Univerzitetu u Prištini, autor je mnogobrojnih knjiga.

On kaže da je reč o njegovoj viziji o četiri male zemlje jugoistočne Evrope koje bi mogle da naprave snažnu zajednicu i dalje grade temelje za novu eru 21. veka. Njegova vizija je, dodaje, nešto malo drugačija od tradicionalne politike.

Smatra da je NATO svakako najvažniji faktor sigurnosti za ove "četiri male države", a s druge strane EU je strateški faktor za njihovu budućnost, s tim da, konstatuje, proces integracije ovih zemalja u EU ide veoma teško.

Uprkos, kako navodi, nekim progresivnim koracima, kao što je sporazum između Grčke i Makedonije, krhka situacija, pre svega bezbednost, i dalje traje u JIE i, ako ne bi bila NATO, situacija bi svakako preduzela druge korake.

On tvrdi da Srbija i "dalje ima neprijateljske odnose prema Kosovu i napete odnose sa ostale tri države, a da ni u kom slučaju ne prikriva invazivne i hegemonističke apetite".

Rusija, kaže, pokušava na mnoge načine prodre u politike "četiri države", baš kao i u ovom delu Evrope. Drugi faktor, koji sve više preti svetu, je međunarodni terorizam, od čega su četiri male države obećane zemlje.

Četiri male države, navodi, imaju mali ljudski potencijal: od 630.000 stanovnika, koliko i Crna Gora, do čak tri miliona ljudi koliko ima Albanija.

- Vojske ovih malih država počinju od 2.500 ljud, koliko ima Kosovo, kao i Crna Gora do 9.000-10000 koliko ima severna Makedonija i Albanija. Nijedna mala vojska ove četiri države ne može biti garancija bezbednosti od strane bilo koje prosečne regionalne ili evropske zemlje.

Konstatuje i da "četiri male države" imaju malu teritoriju, mala tržišta, sa slabo razvijenom ekonomijom", čiji se bruto proizvod kreće od pet milijardi dolara, koliko ima Crna Gora, do 13 milijardi koliko ima Albanija.

Konstatuje i da veliki deo budžeta "četiri male države" ide na plate državne uprave, što je neophodno za svaku državu, ali predstavlja veliki teret za svaku od manjih država.

Najzad, Kasumi kaža da bi se lakše prelazile granice, a ako bi ove "četiri male zemlje" stvorile zajedničko tržište bez političkih i carinskih barijera, njihov bruto proizvod bi bio 35 milijardi dolara, sposoban da se takmiči na evropskom i svetskom tržištu. Bilo bi prostora od 78.783 kvadratnih kilometara i 7,5 miliona stanovnika.

Ujedinjenjem vojski "četiri male države" pod okriljem NATO-a: stvorila bi se koordinirana vojska od 30.000 vojnika.

Kasumi, međutim, napominje da to ne bi značilo stvaranje klasične konfederacije, već upravo suprotno, moderne konfederacije u kojoj svaka država čuva svoj suverenitet, ali u stvarima u kojima može delovati kao telo, čini to, u početku sklapajući dogovor za određena pitanja.

(Telegraf.rs /