Omraženi portparol NATO u vreme bombaradovanja Srbije otkrio kako je Milošević izgubio medijski rat

Priseća se Šej da je poseban izazov za NATO bio odgovor Beograda u medijskom ratu za koji smatra da nije bio sukob "Davida i Golijata"

Džejmi Šej, dugogodišnji službenik NATO i portparol Alijanse za vreme bombardovanja Savezne Republike Jugoslavije, koji je sada u penziji, izjavio je da žali zbog "kolateralne štete", ali tvrdi da je bombardovanje bilo opravdano.

U intervjuu "Bi-Bi-Siju" na srpskom povom 20. godišnjice bombardovanja, Šej je kazao da posle 1999. godine nije dolazio u Beograd, iako je pre bombardovanja imao prijatelja u Srbiji.

Preporučujemo

- Američki predsednik Hari Truman je rekao - ako želite prijatelja u Vašingtonu, kupite psa. Možda to važi za mene i Beograd - možda je jedini način da imam prijatelja u Beogradu, da nabavim psa - rekao je Šej.

Kako navodi "Bi-Bi-Si" na srpskom, Šej je u Beogradu omražen jer mu je pripisano autorstvo nad konstrukcijom "kolateralna šteta" za civilne žrtve NATO projektila, a u Prištini, gde povremeno odlazi, dočekuju ga kao - heroja.

- Možda bih ja želeo da je taj odnos nešto ravnomerniji, ali to ne možete da kontrolišete - možete samo da radite svoj posao na najbolji način - kaže Šej.

On je prokomentarisao korišćenje konstrukcije „kolateralna šteta" za stradanja civila.

- Ta konstrukcija zaista oslikava jednu distancu prema stvarnosti, ljudima kojima je nanet bol. Trebalo je da budemo oprezniji u korišćenju vojne terminologije koja je kontraproduktivna u široj javnosti - naveo je Šej.

On ipak tvrdi da je intervencija NATO u Jugoslaviji bila je i neizbežna i opravdana.

- U situaciji nasilja i etničkog čišćenja, NATO je uradio pravu stvar da se na Kosovu ne bi ponovio scenario iz Bosne. Izrazio bih žaljenje zbog pojedinih detalja, ali zbog opšteg razloga za pokretanje kampanje - 20 godina kasnije jednako sam uveren u opravdanost, baš kao i tada - kazao je Šej.

On napominje da je u poslednje dve decenije imao mnogo susreta sa Srbijom u promenjenim okolnostima, kaže da je radio na projektima NATO i Srbije, a sebe opisuje kao prijatelja Beograda „iz senke", jer tvrdi da je tako bolje i za projekte i za njega.

-Voleo bih da dođem u Beograd, a da to ne bude u potpunoj tajnosti - žalim što je razvod bio ne iz izbora, nego iz nužde. Voleo bih da govorim na nekoj konferenciji i da, ako prema meni ne poleti mnogo cigli i paradajza, to uradim još dva-tri puta u narednih nekoliko godina - kazao je Šej.

Priseća se Šej da je poseban izazov za NATO bio odgovor Beograda u medijskom ratu za koji smatra da nije bio sukob "Davida i Golijata".

- Srbi su prepoznali da su mediji bitka za sebe, bitka za osvajanje srca i umova ljudi. Tu su uslovi za bitku bili daleko izjednačeniji nego što je to bilo na vojnom polju, gde je NATO imao ogromnu vojnu prednost - rekao je on.

Ključnu početnu prednost Beogradu u počecima sukoba, prema proceni Šeja donosila je činjenica da je Jugoslavija kontrolisala pristup novinara Kosovu - gde su izveštači mogli da idu i sa kim da razgovaraju.

- Kada je bombardovana izbeglička kolona traktora, Milošević je odveo strane medije na Kosovo da to snime - da bi se sve odmah videlo u zapadnim medijima i više pažnje posvetilo greškama NATO-a - ukazao je Šej.

Milošević se nadao da će se na taj način pre raspasti podrška NATO intervenciji, nego srpske snage na Kosovu."

Ipak, Šej kaže da je jedna suštinska greška Miloševićevog režima doprinela pobedi NATO-a i u medijskom polju.

- Kada su kosovski Albanci na traktorima i konjima proterani u Makedoniju i Albaniju, zapadni mediji su mogli da ih intervjuišu i čuju priče o njihovim patnjama. To je pomerilo klatno medijske pažnje - sa grešaka NATO-a, na Miloševićeva kršenja ljudskih prava - zaključuje Šej.

VIDEO: Ovako je izgledalo bombardovanje Kineske ambasade:

(Telegraf.rs/Tanjug)