Sve što treba da znate uoči izricanja presude Karadžiću u Hagu: 3 scenarija, od doživotne do slobode i zašto ćemo odluku videti odloženo (VIDEO)

Haški tribunal 2016. nepravosnažno osudio na 40 godina zatvora zbog genocida i zločina protiv čovečnosti u BiH

Međunarodni sud u Hagu izreći će sutra pravosnažnu presudu bivšem predsedniku Republike Srpske (RS) Radovanu Karadžiću, koga je Haški tribunal 2016. nepravosnažno osudio na 40 godina zatvora zbog genocida i zločina protiv čovečnosti u BiH. Na tu presudu, žalbe su uložili i Karadžić i haški tužioci.

Preporučujemo

Karadžić je zatražio da bude oslobođen ili da mu se ponovo sudi. Advokat Goran Petronijević rekao je da odbrana očekuje da Karadžiću bude izrečena oslobađajuća presuda ukoliko drugostepeno veće dokaze bude sagledavalo s pravnog, a ne političkog stanovišta.

S druge strane, Tužilaštvo je žalbom zatražilo da Karadžić bude osuđen na doživotni zatvor.

Tribunal je 24. marta 2016. Karadžića proglasio krivim za genocid u Srebrenici, progon Muslimana i Hrvata širom BiH, terorisanje stanovništva Sarajeva dugotrajnim granatiranjem i snajperisanjem i uzimanje pripadnika Unprofora za taoce, 1992-95.

Po prvostepenoj presudi, srpske oružane snage, čiji je Karadžić bio vrhovni komandant, sistematski i planski su, u julu 1995, streljale "najmanje 5.115 muslimanskih muškaraca" iz Srebrenice s genocidnom namerom da ih unište kao etničku grupu.

Pored genocida, Karadžić (73) osuđen je za progon, istrebljenje, ubistva, deportacije, nehumana dela, terorisanje civilnog stanovništva, nezakonite napade na civile i uzimanje međunarodnih talaca.

Ta krivična dela kvalifikovana su kao zločini protiv čovečnosti i kršenje zakona i običaja rata.

Raspravno veće je Karadžića oslobodilo krivice po tački optužnice za genocid nad Muslimanima i Hrvatima u još sedam bosanskih opština, ocenjujući da tu optužbu tužilaštvo nije dokazalo.

Presudom je utvrđeno da su zločini za koje je Karadžić osuđen bili počinjeni u okviru sveobuhvatnog udruženog zločinačkog poduhvata čiji je cilj bilo "trajno uklanjanje, putem zločina, Muslimana i Hrvata sa teritorija širom BiH, koje su srpski lideri proglasili svojim".

Karadžić je presudom označen kao ključni učesnik u tom zločinačkom poduhvatu, zajedno sa komandantom Vojske RS Ratkom Mladićem, kome Tribunal sudi po istoj optužnici.

Karadžić je u sudskom pritvoru u Ševeningenu od 30. jula 2008.

Vlasti Srbije uhapsile su Karadžića, kako su saopštile 21. jula te godine u Beogradu.

Karadžićevi advokati tvrdili su, međutim, da je on bio uhapšen 18. jula i da je tri dana držan na nepoznatom mestu.

Apelacionim većem koje će izreći pravosnažnu presudu Karadžiću predsedava sudija Van Jonsen (Vagn Joensen) iz Danske. U veću su još sudije: Ivo Rosa iz Portugala, Grasijela Santana (Graciela) iz Urugvaja, Hose Solasa (Jose Soleasa) iz Španije i Vilijam Sekule (William) iz Tanzanije.

Većem je predsedavao američki sudija Teodor Meron, ali se on povukao pošto je Karadžićeva odbrana tražila njegovo izuzeće zbog navodne pristrasnosti.

Prvu optužnicu protiv Karadžića, Haški tribunal podigao je u julu 1995.

TRI SCENARIJA PRESUDE

U Bosni i Hercegovini se sa velikim očekivanjima gleda ka Hagu, gde će sutra biti izrečena pravosnažna presuda Radovanu Karadžiću.

Nekadašnja haška istražiteljka Nevenka Tromp za Avaz govori o tri moguća scenarija presude Karadžiću.

Njoj je, kaže, najpoželjnija opcija, pa i najlogičnija, da bude proglašen krivim za učešće u udruženom zločinačkom poduhvatu zajedno s tadašnjim strukturama Srbije

Ne isključuje, međutim, ni mogućnost da Karadžić bude oslobođen.

- Prvi scenario je da velikim delom bude potvrđena prvostepena presuda po kojoj je dobio 40 godina robije jer je kriv za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti, uključujući i genocid - kaže Tromp.

Kao drugi navodi mogućnost da prvostepena presuda bude preinačena i da znatno bude smanjena zatvorska kazna, pa čak i da Karadžić bude oslobođen.

A, kao treću mogućnost, ona vidi da bude osuđen na doživotnu robiju.

- Smatram da će sudije igrati na sigurno, pa se neću iznenaditi ako na kraju bude osuđen da do kraja života ostane u zatvoru. Time bi se umirila javnost u BiH, odnosno žrtve zločina za koje je odgovoran Karadžić - rekla je Tromp, koja je radila kao istražiteljka tribunala u postupku protiv bivšeg srpskog i predsednika SRJ Slobodana Miloševića.

Tromp, koja je i autorka knjiže "Smrt u Hagu", u kojoj detaljno govori o suđenju Miloševiću, kaže da bi Karadžić mogo biti osuđen i za, kako kaže, genocid u Bosanskoj krajini i/ili Podrinju.

Kaže da veruje da će Karadžić biti osuđen na doživotnu robiju uz "sitne korekcije prvostepene presude".

- To bi bio neki status quo. Prvotna presuda već je poznata. Ako se ne bi dirala uloga Srbije u ratu u BiH, onda je to neka sigurna opcija za Tribunal - smatra Tromp.

OČEKIVANJA OD PRESUDE

I dok uoči konačne presude Karadžiću, vlasti RS-a poručuju da ''Haški sud nije pravičan'', velika većina zvaničnika u federaciji BiH najmanje očekuje da Karadžiću bude potvrđena prvostepena presuda.

Predsednica RS-a Željka Cvijanović je navela da ''poučena ranijim iskustvima'', nije optimista kada su u pitanju odluke koje se donose na nivou Suda u Hagu.

- Do sada nijedna presuda nije služila pomirenju i pravdi - rekla je Cvijanović.

Slično mišljenje izneo je i predsedavajući Predsedništva BiH Milorad Dodik.

S druge strane, predsednica Udruženja "Žene Srebrenice" Hajra ćatić izjavila da strahuje da bi promene u sudskom veću mogle uticati na presudu Karadžiću.

- Bojim se jer su tražili da se promene sudije i da su ustoličili one koji njima odgovaraju. Bojim se i za Srebrenicu šta će biti u presudi i da će reći da nije bio genocid. Ukoliko se to dogodi, valjda ćemo imati pravo na prigovor i žalbu - rekla je Ćatić, preneli su sarajevski mediji.

Predsednik Udruženje žrtava i svedoka genocida Murat Tahirović očekuje da će predsuda Radovanu Karadžiću biti proširena na genocid u ostalim opštinama, u najmanju ruku za genocid u Prijedoru.

Međutim, izrazio je takođe bojazan da bi promene unutar sudskog veća mogle uticati na konačnu presudu.

- U svakom slučaju, ne bi se smelo desiti da dođe do smanjenja kazne, odnosno do umanjenja obima zločina koji su prvostepenom presudom presuđeni - rekao je Tahirović.

Predsednik Saveza udruženja logoraša regije Banjaluka Mirsad Duratović ne očekuje presudu za genocid u Prijedoru i ostalim opštinama koje se spominju u optužnici te ističe da će Haški tribunal “udariti još jedan šamar” žrtvama Prijedora.

Ne veruje, kaže, da će konačna presuda Radovanu Karadžiću biti donesena na osnovu relevantnih dokaza Tužilaštva, posebno na osnovu dokaza koji proizlaze iz masovne grobnice Tomašica.

- Mislim da će presuda biti donesena pod uticajem nekih delova međunarodne zajednice koji žele da zaštite, prvenstveno Srbiju, ali i Radovana Karadžića i Ratka Mladića od odgovornosti za genocid u ostalim općinama, osim Srebrenice - kazao je Duratović.

On smatra da bi presuda za genocid i u drugim bh. opštinama pokrenula mehanizme unutar međunarodne zajednice koji bi mogli demontirati Republiku Srpsku (RS).

- Kako može međunarodno-pravno, ali i moralno, opstati nešto za šta je pravosnažnim presudama utvrđeno da je nastalo na genocidu - kaže Duratović, koji je za Fenu rekao i da je teroristički akt na Novom Zelandu bio inspirisan Karadžićevom mržnjom prema muslimanima širom sveta.

ODLOŽENO EMITOVANJE PRENOSA

Prenos izricanja presude po žalbi u predmetu Tužilac protiv bivšeg predsednika Republike Srpske Radovana Karadžića pred Međunarodnim razidualnim Mehanizmom za krivične sudove, zakazan za sutra u 14:00 sati, biće emitovan sa pola sata odlaganja.

Portparolka Mehanizma u Hagu Helena Iglston izjavila je za N1 da je zbog slučaja Praljak i njegovog trovanja pred milionima gledalaca, odlučeno da sutrašnji prenos izricanja presude Karadžiću ide odloženo od pola sata.

Za izricanje presude Karadžiću akreditovano je više od 250 novinara.

Na sutrašnjem izricanju presude biće predstavnici Udruženja logoraža BiH, predvođeni pedsednikom Jasminom Meškovicem i predstavnice Udruženja Majke Srebrenice.

(Telegraf.rs)