24 godine smo čekali priznanje Nemačke: Otkriveno kada je "kosovski problem" mogao biti rešen

Volfgang Išinger je tokom 55. Minhenske bezbednosne konferencije rekao da je još 1995. godine pokušavao da uključi i "kosovsko pitanje" u sporazum

24 godine posle potpisivanja Dejtonskog sporazuma, kojim je postignut dogovor o prekidu rata u Bosni i Hercegovini, u javnosti je odjeknula izjava nemačkog diplomate Volfganga Išingera, koji je tokom 55. Minhenske bezbednosne konferencije rekao da je još 1995. godine pokušavao da uključi i "kosovski problem" u sporazum.

To je otvorilo mnoga pitanja, a jedno od njih je i "da li je kosovsko pitanje moglo biti rešeno još 1995. godine?"

Preporučujemo

Volfgang Išinger, koji je u više navrata bio posrednik u rešavanju kosovske krize, tokom učestvovanja u panel diskusiji "Bezbednost u Jugoistočnoj Evropi: dva koraka napred, jedan korak nazad", rekao je da je sa kosovskim problemom bio suočen još od 1995. godine, kada je, kao glavni pregovarač ispred nemačke vlade, radio na rešavanju sukoba u BiH.

Tada je, kaže, dobio instrukcije od Helmuta Kola da se i Kosovo uključi u sporazum, kojim bi bilo rešeno bosansko pitanje.

Nije, kaže, uspeo da kosovski problem stavi na dnevni red tada, ne samo zbog protivljenja Slobodana Miloševića, već i drugih koji nisu bili ubeđeni da je pametno da se tada govori o Kosovu, kada je mnogo drugih problema bilo na stolu.

Predsednik Upravnog odbora Foruma za etničke odnose Dušan Janjić objašnjava da je Jugoslavija Kosovo posmatrala kao unutrašnje pitanje i da to nije moglo biti rešeno Dejtonskim sporazumom iz dva ključna razloga.

- Dejton je bio mirovna konferencija, čiji je cilj bio prekid rata u Bosni i Hercegovini. Na Kosovu u to vreme nije bilo oružanih sukoba i to su bili Miloševićevi argumenti. S druge strane, deo međunarodne zajednice je još uvek verovao da se rešenje može posetići kompromisom. Sve do 1997. godine Amerikanci su bili za tzv. međunarodnu garantovanu visoku autonomiju, a ne za nezavisnost, koju je podržavala Nemačka - objasnio je on za naš portal.

Nemačka politika, kaže, podržavala je nezavisnost Kosova još iz perioda raspada Jugoslavije.

- Posle potpisivanja Dejtonskog sporazuma počelo je da se radi na tome da se dotadašnji predsednik Ibrahim Rugova obori, dinamizuje albanska politička scena i Albanci ohrabre da krenu u jačanje OVK - objasnio je Janjić.

Inače, Volfgang Išinger je 1997. godine zastupao je tezu da Nemačka ne podržava nezavisnost tzv. Kosova i predložio da se rešenje tog problema traži u "visokom stepenu autonomije" da bi, kako je rasla eskalacija krize na Kosovu, promenio stav i od Beograda tražio da prihvati prisustvo "nepristrasnih međunarodnih posmatrača" za rešavanje krize na Kosovu, a tri meseca kasnije je vlasti u Beogradu upozorio da Zapad ne isključuje mogućnost vojne intervencije ako se kriza na Kosovu ne zaustavi.

Tokom bombardovanja SR Jugoslavije, tvrdio je da nemačka savezna vlada namerava da rešenje za kosovsku krizu traži "u zajedištvu sa Rusijom". Krajem 2000. godine, Išinger je izjavio da je "za sada status Kosova dovoljno regulisan rezolucijom 1244 Saveta bezbednosti UN i da nema povoda da se tu nešto menja".

Podsetimo, Dejtonski sporazum, kojim je postignut dogovor o prekidu rata u Bosni i Hercegovini, postignut je 1995. godine u vazduhoplovnoj bazi Rajt-Paterson kod Dejtona, u američkoj državi Ohajo. Po ovom sporazumu, BiH biva podeljena na dva dela: muslimansko-hrvatsku federaciju i Republiku Srpsku.

Konferencija je trajala od 1. do 21. novembra 1995. godine, sporazum postao zvaničan 14. decembra kada su u Parizu potpise na isti stavili predsednici Hrvatske, Bosne i Hercegovine i Srbije, Franjo Tuđman, Alija Izetbegović i Slobodan Milošević.

VIDEO: Američki profesor: Gledao sam kako Srbi pate dok im Albanci pale kuće

(Telegraf.rs)