"Zbog Haradinaja bi trebalo da brinu Albanci, a ne Srbi": Đurić reagovao na zapaljive izjave iz Prištine i poručio da niko ne sme ugrožavati mir

Srbija radi i radiće sve što je u njenoj moći da sačuva mir - poručio je direktor Kancelarije za KiM

Zbog ponašanja Ramuša Haradinaja mislim da danas imaju najviše razloga da brinu Albanci, dok su Srbi na Kosovu i Metohiji ohrabreni porukama predsednika Aleksandra Vučića, da Srbija neće dozvoliti bilo kakvo ugrožavanje njihove bezbednost, izjavio je direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju Marko Đurić.

- Srbija radi i radiće sve što je u njenoj moći da sačuva mir, ali da nikome neće dozvoliti ugrožavanje bezbednosti našeg naroda i to je ono što je od životnog značaja za naše ljude - rekao je Đurić gostujući na TV Pink.

Preporučujemo

Prema njegovim rečima, za Srbe na KiM je razlika između opstanka i nestanka upravo u činjenici da Srbija stoji iza njih, a kada to čuju od predsednika Vučića i kada znaju da iza toga stoji ozbiljna državna politika, njima to mnogo znači.

Komentarišući pozive predsednika kosovskog parlamenta Kadrija Veseljija na ujedinjenje protiv Srbije, Đurić kaže da to govori o suštinskom karakteru njihove politike.

- To govori da oni nikakvu suštinsku normalizaciju odnosa niti traže, niti žele, već žele koaliciju za sukob. Srbija želi nešto drugačije. Mislim da je jako dobro što smo mogli da čujemo i od država u regionu da one ne podržavaju ovakve ideje i nastojanja - rekao je Đurić.

Direktor Kancelarije istakao je da je vlast od 2012. godine uradila više na zaštiti srpskih državnih i nacionalnih interesa na KiM nego što je urađeno od 1999. godine.

- Podsetiću na nekoliko činjenica, pre svega, u mandatu ove vlade i zahvaljujući zalaganju predsednika Vučića i premijerke Ane Brnabić i svih drugih ministara, došli smo u situaciju da je 13 država povuklo priznanje samoproglašene nezavisnosti Kosova i Metohije. U tome su učestvovali mnogi značajni ministri u vladi u tome je učestvovao predsednik Republike, to su nedvosmisleni rezultati. Zaustavljen je pokušaj Prištine da postane čaln Unesko-a, da postane član Interpola. Na svim međunarodnim forumima u razgovorima sa svim najznačajnijim svetskim državnicima predočavali smo i predočavamo jedino moguće rešenje kompromis - rekao je on.

On je takođe podsetio na 2008. godinu, kada se činilo da su najsnažnije i najveće Zapadne države "jednom zauvek" zacementirale granice tzv. nezavisnog Kosova i odbile da pričaju o bilo čemu sem o prihvatanju samoproglašene kosovkse nezavisnosti.

- Nakon šest-sedam godina mukotrpne borbe predsednika Vučića i celog tima koji se time bavio, danas možemo da kažemo da je čak i kod tih najsuprotstavljenijih strana ideja postizanja kompromisa, a ne nametanje nezavisnosti, nešto o čemu konačno može da se razgovara - rekao je Đurić.

Prema njegovim rečima, sada imamo jednu paradoksalnu situaciju.

- Oni u čije vreme i oni koji se pozivaju na Ustav Srbije, a u čije vreme je od Srbije odvojena Crna Gora u kojoj se nalazi ništa manji broj svetinja i ništa manje značajnih svetinja. U njihovo vreme, naša zemlja je ostala bez izlaza na otvoreno more. U njihovo vreme potpisan je Solanin sporazum, kojim je jednim potpisom zbačen važeći Ustav Savezne Republike Jugoslavije. U njihovo vreme, mišljenje Međunarodnog suda pravde kojim je prihvaćeno proglašenje jednostrane nezavisnosti Kosova je bilo kao nešto što nije u suprotnosti sa zakonom. Sve to se desilo u njihovo vreme, uspostavljene su granice na Jarinju i Brnjaku - sve to u njihovo vreme. I onda su izdajnici oni, kako oni optužuju predsednika Vučića i druge ljude, za čije vreme je povučeno priznanje 13 zemalja - rekao je Đurić.

(Telegraf.rs/Tanjug)