"Članstvo Balkana u EU je pitanje rata ili mira": Junker upozorio da postoji rizik od povratka u devedesete godine
Zemlje zapadnog Balkana treba da imaju stvarnu perspektivu članstva u Evropskoj uniji - izjavio je predsednik Evropske komisije
Predsednik Evropske komisije Žan-Klod Junker izjavio je danas u Briselu da zemlje zapadnog Balkana treba da imaju stvarnu perspektivu članstva u Evropskoj uniji jer u suprotnom, upozorio je, postoji rizik od povratka u devedesete godine prošlog veka.
- Ako te zemlje ne postanu članice EU rizikujemo povratak u devedesete. Mislim da je to pitanje rata ili mira - rekao je Junker na zajedničkoj konferenciji za novinare sa slovenačkim predsednikom Borutom Pahorom s kojim je razgovarao o perspektivi članstva zemalja zapadnog Balkana.
On je dodao da će učniti sve da dođe na sastanak Inicijative tri mora, koji organizuje slovenački predsednik početkom juna u Ljubljani.
- U potpunosti podržavam tu inicijativu - rekao je Junker koji je, podseća Hina, i prošle godine učestvovao na sumitu inicijative u Bukureštu.
Osvrnuo se i na izjavu predsednika Evropskog parlamenta Antonija Tajanija o "italijanskoj Istri i Dalmaciji", navodeći da je Tajani "imao pravo što se izvinio".
S druge strane, Pahor je zahvalio Junkeru na podršci koju pruža toj inicijativi i najavio da će pozvati i nemačkog predsednika na samit.
Govoreći o evropskoj perspektivi zapadnog Balkana, Pahor se posebno osvrnuo na Bosnu i Hercegovinu za koju je rekao da je slučaj "sui generis" i da prema njoj treba biti "suptilan", što ne znači, naglasio je, da joj treba popuštati po pitanju ispunjavaja kriterijuma za evrpske integracije.
Inicijativa tri mora izvorno je hrvatsko-poljski projekt, pokrenut 2016. godine na sastanku u Dubrovniku, u cilju jačanja trgovinske, infrastrukturne, energetske i političke saradnje na prostoru između Jadranskog, Baltičkog i Crnog mora.
Inicijativa je zamišljena kao neformalna platforma za osiguranje političke podrške i delovanja na konkretnim projektima, a okuplja 12 zemalja EU- Hrvatsku, Poljsku, Mađarsku, Češku, Slovačku, Rumuniju, Bugarsku, Litvaniju, Letoniju, Estoniju, Sloveniju i Austriju, podseća Hina.
(Telegraf.rs/Tanjug)