Zamrznuti konflikt je neodrživ, situacija izmiče kontroli: Tahiri analizira poslednji susret i poruke Vučića i Tačija

Prema njegovoj oceni, i Vučić i Tači iskazuju odvažnost u nastojanju da dođu do sveobuhvatnog sporazuma, bez obzira na kritike i suprostavljanja

Susret predsednika Srbije Aleksandra Vučića i kosovskog predsednika Hašima Tačija na forumu u Minhenu predstavlja korak napred u cilju pronalaženja pravednog i kompromisnog rešenja kosovskog pitanja, ocenjuje kosovski analitičar Ramuš Tahiri i ocenjuje da su Vučić i Tači tom prilikom donekle objasnili kakvo će biti konačno rešenje i konture sporazuma.

Kako kaže, Vučić govori o razgraničenju između Srba i Albanaca posle sukoba, rata ili nesporazuma koji traju više od 150 godina, dok Tači govori o blagoj korekciji granica.

Preporučujemo

- Izgleda da je obojici zajednički princip teritorija, to jest etničko razgraničenje duž linije susreta dvaju naroda, što konkretno znači novu liniju granice između Kosova i Srbije po etničkom kriterijumu na terenu, shodno popisu stanovništva iz određene godine koja je prihvatljiva obema stranama - analizira Tahiri za Tanjug.

Prema njegovoj oceni, i Vučić i Tači iskazuju odvažnost u nastojanju da dođu do sveobuhvatnog sporazuma, bez obzira na kritike i suprostavljanja u svojim "državama".

- Da li će uspeti u tome i da li će takav sporazum biti postignut ove godine i izglasan u skupštinama Srbije i Kosova ili prihvaćen na referendumima, to je rizik sa kojim se moraju nositi i oni i međunarodna zajednica - ukazuje Tahiri.

Jedno je sasvim sigurno, smatra Tahiri, a to je da se rešenje mora naći, jer ni Srbija, ni Kosovo, kako ocenjuje, ne mogu postati članice EU bez sporazuma o normalizaciji odnosa.

Prema njegovim rečima, status kvo ili tzv. zamrznuti konflikt je neodrživ, jer situacija izmiče kontroli, zbog čega su vrednovanja Srbije i tzv. Kosova o situaciji suprotna, kao i njihova očekivanja o budućnosti, bez obzira da li su zasnovana na realnim činjenicama ili predrasudama ili su pregršt javne i tajne politike, koje i Beograd i Priština, kako on to vidi, sprovode na određenoj teritoriji.

- Izgleda da vreme više ne može da se kupuje ili da se odlaže zbog stasavanja novih generacija i zbog velikih i ubrzanih promena u svetu - ocenjuje Tahiri.

Ističe da je važno to da obe strane više ne vide nikakvo rešenje bazirano na sili, niti na međusobnom nametanju određenog rešenja, kao ni na izmeni realnog i sadašnjeg stanja van sporazuma.

On rešenje vidi na tragu Ahtisarijevog plana, kao najbolje zaštite prava nacionalnih zajednica na tzv. Kosovu, naročito srpskog naroda, a time i međunarodnih garancija, koje se, dodaje, ne mogu nadglasavati u parlamentu Kosova, ukinuti, smanjiti ili izmeniti.

Tahiri nije sklon ideji razgraničenja ili korekcije granica:

- Vučić kaže da će Srbija uzeti ono što može i što ne pripada Albancima, što konkretno znači opštine na severu Kosova. On misli da će tako dobito podršku u narodu, ali i među političkim snagama u Srbiji, za sporazum i priznavanje nezavisnosti Kosova - kaže Tahiri, kako on to vidi.

A Tači se, prema njegovim rečima, zalaže za korekciju granica sa idejom da Preševsku dolinu prisajedini jednostrano proglašenom Kosovu, a da tri opštine na severu Kosova pripadnu Srbiji i da time kosovsko pitanje dovede u ravan rešenja albanskog nacionalnog pitanja na Balkanu.

- Tači smatra da nakon razgraničenja neće važiti Ahtisarijev plan, pa ni zakonom zagarantovana mesta za Srbe i za ostale manjine u Skupštini i Vladi Kosova, kao i da neče biti potrebna podrška manjinskih zajednica za izmenu Ustava Kosova, odnosno srpskih poslanika u kosovskoj skupštini... Tači veruje da je bolje da prava i slobode Srba na Kosovu budu uređena međudržavnim sporazumom Srbije i Kosova nego Ahtisarijevim planom - tumači Tahiri.

On primećuje i da je susret Vučića i Tačija bio jedan od interesantnijih događaja na Minhenskoj bezbednosnoj konferenciji i zbog ličnosti samih učesnika, ali i zbog velikih očekivanja, jer obojica, kako kaže, bez obzira na kritike iznutra i spolja, nastoje da reše spor.

(Telegraf.rs / Tanjug)