Odlučujuća bitka NATO i Rusije za Srbiju? Ozbiljne optužbe iz Brisela na račun Moskve

U ovom trenutku naša država je gotovo ostrvo u NATO moru

Severna Makedonija je potpisivanjem Protokola u sedištu Alijanse u Briselu, napravila veliki korak ka tome da postane 30. članica NATO. Istovremeno, generalni sekretar ovog vojnog saveza Jens Stoltenberg je izneo ozbiljne optužbe na račun Rusije da se umeša i utiče na to da li će se balkanske države učlaniti u NATO. Srbija je, posle pomenute odluke Skoplja ostala jedina država na Balkanu u kojoj nema trupa pomenutog pakta. Da li kreće odlučujuća bitka Brisela i Moskve za naklonost Beograda?

U ovom trenutku naša država je gotovo ostrvo u NATO moru. Nismo članica Alijanse, niti prema zvaničnom stavu imamo nameru da postanemo. Ipak, trupe ovog vojnog saveza su kroz misiju KFOR prisutne na Kosovu i Metohiji i od presudnog su značaja za bezbednost tamošnjih Srba.

Preporučujemo

Članica NATO nije BiH, ali s u toj državi nalaze određene trupe severnoatlantske alijanse. Da je do Bošnjaka i Hrvata i ta zemlja bi odavno aplicirala za članstvo. Međutim, Srbi sa one strane Drine, kao konstitutivni narod, pozivaju se na Srbiju kao garanta Dejtonskog sporazuma i kažu da neće dozvoliti učlanjenje BiH u Alijansu dok Beograd ne učini isti korak.

- Rusija se ne može složiti sa pristupanjem BiH NATO-u - izjavio je sredinom januara ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov.

- Pravila koja se promovišu na Balkanu su dovoljno opasna i odražavaju maniju da se gurnu sve balkanske države što je pre moguće - rekao je Lavrov na godišnjoj konferenciji za novinare.

Lavrov je napomenuo da Sjedinjene Američke Države već duže vreme govore kritički o destruktivnoj ulozi Srba u Bosni i Hercegovini i usporavanju te zemlje na putu ka NATO-u.

- Nije dobrobit Republike Srpske u pitanju, već stupanje u NATO. To je ono sa čime se Rusija ne može složiti - rekao je Lavrov.

Na ovakav stav zvanične Moskve stigla je reakcija iz Brisela, gde se nalazi sedište NATO-a.

- Rusija pokušava da se umeša i utiče na to da li će se balkanske države učlaniti u NATO - rekao je generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg u intervjuu za "Juronjuz".

On je to izjavio u danu kada je novoimenovana Republika Severna Makedonija potpisala pakt koji će otvoriti put zemlji da se pridruži NATO-u.

- Rusija pokušava da se meša u političke procese u suverenim nacijama. I mislim da je to pogrešno. NATO poštuje, mi smo poštovali odluke nezavisnih suverenih država bez obzira na to da li one žele ili ne da se pridruže NATO-u - naveo je on.

Kako je rekao, u Skoplju je većina u parlamentu i većina političkih stranaka pokazala da želi ulazak u NATO. S druge strane, Stoltenberg je ukazao na to da Srbija ne želi da postane deo Alijanse.

- Ali u Srbiji, na primer, jasno su izjavili da ne žele da se pridruže NATO i mi to poštujemo. Dakle, Rusija treba da poštuje odluke suverenih država, čak i ako žele da se pridruže NATO, iako ona to ne želi - izjavio je generalni sekretar NATO.

Komentarišući ovakvu razmenu optužbi između Brisela i Moskve, vojno-politički analitičar Vlade Radulović kaže za naš portal da nije u pitanju odlučujuća bitka, jer je to previše gruba formulacija.

- I jedni i drugi poštuju našu politiku vojne neutralnosti. Za sada je bar tako. S druge strane, možemo da govorimo o tome da li bi NATO voleo bi da vidi Srbiji kao jednu od svojih članica - svakako da bi. Takođe, da li bi Rusija volela da Srbija ostane po strani, opet svakako bi. To su njihova polazišta koja nisu nikakva novost - rekao je Radulović za Telegraf.

Osvrnuvši se na Stoltenbergovu izjavu, Radulović kaže da smo već imali priliku da čujemo da Rusija pokušava da spreči dalje širenje NATO na Balkanu.

- Kada je završena ta priča sa Baltikom i bivšim zemljama članicima Varšavskog pakta, ostao je Balkan. Kako Rusija gubi konce u svojim rukama, pošto je Crna Gora pristupila NATO-u, a sada i Makedonija, svakako da je Moskva zainteresovana za ovaj deo sveta - dodao je Radulović.

Ostaje ipak otvoreno pitanje kako će se prema vojnoj neutralnosti u budućnosti odnositi velike sile.

- Politika vojne neutralnosti je uvek na ispitu. Ona kratkoročno daje određene rezultate, međutim ostaje pitanje koliko je ona održiva dugoročno iz više razloga. Kako unutrašnjih, tako i spoljašnjih - napomenuo je ovaj analitičar.

U tom smislu treba i podsetiti da su do sada sve zemlje koje su postale članice EU, a prošle su kroz tranziciju, prvo postale članice NATO, izjavio je za Telegraf.rs vojni analitičar Aleksandar Radić.

- Približavanje EU podrazumeva harmonizaciju spoljne i bezbednosne politike i u tom smislu priča o Uniji kao bezbednosnom konceptu je nerazdvojna od NATO. Činjenica je da su vodeće zemlje NATO, ujedno i vodeće zemlje EU, izuzev SAD - zaključio je Radić.

VIDEO: Da li će srpski piloti u skorije vreme dostići obučenost ruskih i NATO pilota?

M.Ivas (marko.ivas@telegraf.rs)