Rođen kraj Morave, uzdigao je ponos Slovenije i već 13 godina vodi Ljubljanu: Zoran Janković otvoreno o poreklu, receptu za uspeh i aferama (VIDEO) (FOTO)

Intervju Zorana Jankovića, gradonačelnika Ljubljane, za emisiju "Licem u lice sa Ivasom" Telegraf TV-a

Teče trinaesta godina kako je na čelu Ljubljane. Njegovi ispisnici uveliko maštaju o penziji, a on najavljuje 500 novih projekata. Koji je njegov recept za uspeh i da li mu je poreklo bilo prednost ili prepreka u karijeri? Da li se odrekao ambicije da postane premijer Slovenije, ali i kako komentariše sudbinu trgovinskih lanaca u regionu? Košarka ili rukomet, Morava ili Ljubljanica, samo su neka od pitanja koja smo postavili Zoranu Jankoviću, gradonačelniku Ljubljane, u emisiji "Licem u lice sa Ivasom" na Telegraf TV-u.

Preporučujemo

• Teče trinaesta godina kako ste na čelu Ljubljane. Drugi ste gradonačelnik u Evropskoj uniji po dugotrajnosti mandata na čelu prestonica. Koji je Vaš recept za uspeh?

- Dobar tim, da imate jasnu viziju, jasnu strategiju i da postavite jasne ciljeve koji su pretočeni u projekte. Mislim da imam najbolji tim, ne samo u Sloveniji, nego i šire gledano.

U proteklih 12 godina smo sproveli 2.000 projekata, sada imamo 500 novih. Jedini smo grad u ovom delu Evrope koji je dobio najveću moguću nagradu, a to je Zelena prestonica Evrope za 2016. godinu. Svi ostali pobednici su došli sa zapada i severa Evrope, ali su više od hiljadu kilometara daleko od Ljubljane.

Kada sam prvi put izabran za gradonačelnika, pitali su me kakva želim da bude Ljubljana, odgovorio sam "mešavina između Beča po organizaciji i Barselone po načinu života". Ali, Beč još uvek nije Zelena prestonica Evrope.

Tako da je osnova u najboljem timu. Meni je samo ostalo da pričam i fotografisanje.

• Kada govorimo o tom pričanju i fotografisanju, Vi sami kažete da ste svaki dan u izbornoj kampanji. Da li se čovek umori od tolikog terenskog rada?

- Ja sam svaki dan na odmoru. To je prva stvar. Imam tu sreću da sam 40 godina na svakom poslu uživao. Ako me mladi pitaju, kada sam na tim predavanjima, jedino što im savetujem je da nađu posao gde će biti na odmoru, gde će uživati svaki dan.

Počeo sam kao putnik, pa sam bio direktor. Sada sam direktor više od 35 godina, ako je ovo direktorska funkcija, a mislim da jeste. Svaki dan mi je bio dan uživanja.

U decembru 2017. godine sam sebe preispitao. To obično radim u šetnji kroz šumu. Imao sam četiri varijante šta da radim. Jedna je bila da idem u penziju - šta ću? U dobroj sam formi, kako ću se izboriti sa dosadom. Posle toga sam otišao na kompletan zdravstveni pregled. Prema nalazima, dobio sam garanciju od 5 godina. Rekao sam "ostaću".

Druga varijanta je bila da idemo na parlamentarne izbore. Prema anketi bismo dobili 10-12 poslaničkih mesta. Ali ne želim više nikada da uđem u parlament.

Ambiciju da budem predsednik Vlade apsolutno nemam.

• A, predsednik države?

- Apsolutno ne. Ta funkcija nikada nije bila za mene. Nije operativna.

Po mom načinu rada one godine kada sam u punoj snazi, kada sam mogao biti premijer, su prošle. Zadovoljan sam što sam ovde ostao.

Jednostavno, meni je najveći užitak u nedelju otići i provesti četiri sata u obilasku 20 od 150 projekata koliko se sada realizuju. To radim svaki vikend. Najveće zadovoljstvo otići i biti sa ljudima koji tamo operativno rade, koji moraju tamo biti i subotom i nedeljom, i svi se raduju završetku takvog jednog projekta.

• Doći ćemo i do tih projekata. Ali, zbog tih prijatnih reči koje izgovarate, poput onih na predavanjima, neki Vaši kritičari kažu da ste populista?

- Ako to znači da u javnosti mogu nastupati bilo kada, bez ikakve pripreme kao danas i ovako obučen, onda ok. Ako to znači da sam popularan, onda opet ok.

U principu, svi koji pričaju, ne govorim opoziciji i kritičarima, šta znači populizam? To govore kada nemaju šta da kažu. Populista, kao što sam ja, očigledno dobro prolazi sa ekipom. Pet puta sam pobedio na lokalnim izborima, uvek u prvom krugu, uvek preko 60 odsto. Iako je bilo od 8 do 15 protivkandidata.

Na državnim izborima, jedanput smo pobedili, drugi put izgubili. Išao sam te 2014. godine na izbore, mada nisam hteo, ali sam morao jer se Vlada raspala.

Neka dođu da pitaju ljude o tom populizmu. Ipak sam ja čovek u godinama. Na ovim poslednjim izborima, pojavila se opozicija sa jednim kandidatom. Svi su ga podržali, čovek je popularan u stranci Janeza Janše, i on je osvojio 29 odsto. Ja sam dobio 61 odsto.

Pre dva dana sam obilazio radove u jednoj ulici gde radimo kanalizaciji. Tu je jednoj u dvorani bilo 300 ljudi, koji su došli da postave pitanja - ma, bez ikakvih problema.

Ako to znači da populizam, da mogu sa svima da pričam. Onda sam populista.

• Između ostalog, poznati ste po tome što često organizujete prijeme za građane. Ako ne grešim, preko 27 hiljada ljudi Vam se obratilo?

- Svakog prvog utorka u meseca imamo "Dan otvorenih vrata" za građane. Približno njih 10 do 11 u satu. To traje od 14 do 22 sata. Preko 27 hiljada je došlo kod mene u kancelariju sa svojim problemima, primedbama i pohvalama.

Nije jednostavno. Teško je čuti sve teške priče. Ali je dobro saznati nešto, što ljudi ne bi rekli u javnosti. Tu kada smo u "četiri oka", onda je lakše reći.

• Vraćam se na malopre pomenute projekte. Kažete da je u ovih 12 godina izvedeno više od 2.000 projekata. Najavljujete novih 500. Šta to fali Ljubljani danas?

- U principu, mi smo taj program postavili pre 12 godina. Kad smo predstavili 22 ključna projekta za razvoj Ljubljane, od kojeg je potom nastao dokument Ljubljana 2025, čak mi je i kolega, koji je danas zamenik gradonačelnika rekao "nemoj to da pišeš, ljudi ćete držati za to".

Odgovorio sam mu "to pišem da držim sebe, da držim vas i da me građani drže". Mi smo tada napisali šta ćemo uraditi d0 2025. godine. Uradili smo mnogo više od toga. Mi smo taj program završili još pretprošle godine, ali su ostale stvari koje su se pojavile u međuvremenu.

Sada radimo projekat kanalizacije za koji smo dobili evropska sredstva. Vrednost projekata je 130 miliona evra, a 80 miliona je došlo iz Evrope. Za tri godine će 98 odsto objekata će imati kanalizaciju. Kada smo došli bilo je 68 odsto, a prošle 88 procenata.

Uz tu kanalizaciju, od 1626 ulica u Ljubljani biće prekopano 320. Kada radiš kanalizaciju, dolazi i sve ostalo. Od optike, javne rasvete do vodovoda. Dobićemo 320 potpuno novih ulica. Kod nas je pravilo da 5 godina niko više ne sme da izvodi radove u toj ulici, u kojoj radimo. Ili sada rade ili 5 godina nema prilaza.

U oblasti kulture, mislim da ćemo napraviti najveći pomak u ovom mandatu. Radimo "Cukrarnu" (Čećeranu), objekat je star 200 godina. Poslednjih 50 je ruševina, a postaće najveća galerija u Sloveniji. Već se izvode radovi. I tu smo dobili 14 miliona evra od EU, od 21,4 miliona evra, kolika je ukupna vrednost radova.

Radimo novi "Minipleks", u centru grada, a najviše me raduje što ćemo završiti objekat koji je projektovao Jože Plečnik.

U oblasti sporta nas čeka atletski stadion, čekamo građevinsku dozvolu. Biće najveći i najbolji u ovom delu Evrope. Takođe, radimo prvi pokriveni olimpijski bazen "Iliriju", kao još jedan bazen. Tu je i karling dvorana, radimo i novi hipodrom.

U oblasti obrazovanja, radimo novu školu i obnavljamo još šest. Takođe, radimo i nov vrtić. Imamo 13 hiljada dece u vrtićima. Sva deca, kojima su roditelji sa područja Ljubljane, dobila su mesto.

To su stvari koje vas moraju veseliti. Kad tome dodamo da smo napravili 100 hektara novih parkova, zasadili 14 hiljada stabala drveća, onda se vidi zašto je Ljubljana najlepši grad na svetu.

Napravićemo 1.500 socijalnih stanova. To je stvar koja je potrebna, pošto na te stanove čeka oko 2.500 ljudi.

Toliko mnogo je projekata iza mene, da se radujem zbog svakog od njih. Zato sam srećan svakog dana kada dođem u ured.

• Kada govorimo o svim tim uspešnim projektima koje ste sproveli i svemu tome što najavljujete, to što Vam građani daju poverenje govori da prepoznaju Vaš rad, pa da li Vas kolege iz drugih regionalnih prestonica pitaju za savet?

- To je samo dokaz da građane niko ne može da vara na duži rok. Građani mogu da podržavaju različite političke opcije, možete biti njihov favorit ili ne, ali se na kraju pitaju imam li vrtić, školu, asfalt, park. To su odgovori.

Zato su ti poslovi, kao gradonačelnika, izuzetno operativni. Tu te proveravaju svaki dan.

Ovde kod nas postoji jedna prednost, naime nema granica. Pa, ima o čemu da se svađa. Baš u ovoj sobi smo imali konferenciju glavnih gradova EU 2008. godine. Jedan uvodničar je bio Hojpl, gradonačelnik Beča koji je na toj funkciji bio 24 godine, a drugi uvodničar je bila gospođa Borovac iz Sarajeva, koja je govorila o multikulturalnosti, kako da se živi zajedno.

Mi smo, inače, jedina gradska kuća u Evropi, koja je iznajmila prostor LGBT populaciji za knjižaru.

No, da se vratim na pomenutu konferenciju, gde smo mogli da čujemo šta se dešava na Zapadu. Učili smo od njih. Tada smo uputilu jedan predlog Briselu, da odnos glavnog grada i centralne državne vlasti bude na nivou kao Beč-Austrija.

Beograd ima samo dve grada-pobratima. Čikago i Ljubljanu. Na to sam jako ponosan. Ta saradnja je jako dobra.

Ovde je bio novi gradonačelnik Beograda, čim je izabran. U utorak sam ja bio u Beogradu. Moj zamenik Koželj je bio predsednik žirija koji je odlučivao o budućem izgledu novog Savskog trga.

Moje je mišljenje da glavni gradovi, kada razmenjuju iskustvo, zapravo "kupuju" dobru praksu i ne treba da ponavljuju greške koji je neko prethodno napravio.

Imam dobre odnose sa Bandićem. Njega sam podržao na poslednjim izborima. On je takođe operativac. Imam dobre odnose sa Podgoricom, Sarajevom, Skopljem. Mlade kolege, koje sada dolaze, relativno brzo se menjaju, čini mi se da im je prva destinacija Ljubljana.

Više razloga je za to. Čini mi se, da sam ja u ovom regionu dobio najviše nagrada - 14 u privredi, 10 kao gradonačelnik. Dobio sam nagradu od predsednika Putina koga mnogo poštujem. Samo smo Bandić i ja dobili tu nagradu. Dobio sam nagradu i od Grada Beča, a nju su za hiljadu godina istorije tog grada dobila samo četvorica gradonačelnika i niko osim mene iz ovog regiona.

Druga stvar, to što dolaze mlade kolege ovde jeste zato što sam ja čistokrvni mešanac.

• Dali ste mi dobar šlagvort. Da li Vam nedostaju Saraorci, selo kod Smederava gde ste rođeni?

- Moram priznati da nedostaju. Nisam bio tri godine. Pravi prijatelji su oni, koje steknete sa 5-6 godina. Tamo imam još uvek najbolje prijatelje. Čujemo se, još uvek me zovu.

Pričali su da sam bio velika nada u fudbalu. Sada bi mi matori došli odigrati jednu partiju.

• Sad ste prešli na rukomet i košarku?

- Ako pričamo o sportu, moj prvi izbor je fudbal. Pre godinu dana ovde smo otvorili jednu dvoranu, javno-privatno partnerstvo - Grad Ljubljana sa dvojicom fudbalskih reprezentativaca Cesarom i Jokićem. Pitali su me "gradonačelniče, da li ćete doći da otvorite dvoranu", na šta sam im odgovorio "šta da otvorim, doći ću da igram".

Pripremili su mi dres, pitam mog unuka koji trenira od 6 godine, a sada ima 14, "da li ćeš ići sa dedom", i on je naravno pristao. Igrali smo tamo sa reprezentativcima, bilo je jako zanimljivo, iako su svi bilo mnogo bolji od mene. Srce hoće, ali telo ne.

Košarka je bila sport u koji sam ušao kao funkcioner i proveo najlepše dane. Moram da priznam da je vrhunac bila pobeda u Istanbulu. Meni u duši. Kada vidim Gorana Dragića, taj igrač je stvarno duša od čoveka, skroman dečko, da ne pričam o Dončiću, kao novoj zvezdi.

Ostala je ta ljubav iz Olimpije. Čak sam i dvoranu Stožice, zbog koje su me tužili, gradio da bi Olimpija igrala fajnl-for u Evroligi. Dvorana je tu osam godina, sad samo čekam da Olimpija dođe do fajnl-fora.

U ženski rukomet sam ušao 1992. godine, gde sam ulagao svoj novac. U pitanju je bila Krim Elekta. Dva puta smo bili evropski prvaci. Potom su me izabrali za predsednika Saveza, jer se između sebe nisu mogli dogovoriti Celje i Ljubljana.

Na prvom sastanku sam im rekao da će u Ljubljani biti održano Evropsko prvenstvo i da ćemo osvojiti medalju. To je bilo nezamislivo, rekli su "ovaj je stvarno skrenuo".

Evropsko prvenstvo je održano 2004. godine u Sloveniji, finale je odigrano u Ljubljani, osvojili smo srebrnu medalju. To je bila prva medalja u bilo kom ekipnom sportu za Sloveniju od proglašenja nezavisnosti.

U sportu imam mnogo prijatelja - Željko Obradović, jedan od najvećih svetskih trenera. Ako govorim o NBA ligi koja je stvarno atrakcija, to je šou, to sa košarkom koju ja volim da gledam nema mnogo veze. Ali, to što radi Željko Obradović, već decenijama je garantovano najveći. Veselin Vujović, u rukometu, on je legenda. Jedan od najvećih igrača svih vremena. Možda i najveći.

Taj ekipni sport je meni strašno drag.

• Pomenuli ste tokom razgovora da ste čistokrvni mešanac. Koliko Vam je to mešovito poreklo pomoglo, odnosno odmoglo u karijeri? Da li ste možda morali više da se dokazujete, pre svega desničarima u Sloveniji, koje redovno pobeđujete na izborima?

- Teško mi je da odgovorim na to. Dok nisam postao predsednik Uprave "Merkatora", to nije nikome ni smetalo. Pre toga je bila jedna država. Moj pokojni otac je bio Srbin. Dođem u svoje selo, oni kažu "došao Slovenac", ovde sam Srbin. Čiji sam onda ja?

Tada kada sam postao predsednik Uprave "Meraktora" u prvoj godini se dešavalo da mi na vratima prepravljaju "ć" u "č". Pita me sekretarica šta da radi, odgovorio sam šta ima da se brine. Sada više nema dileme. Svi prihvataju.

Desi se, kada probaju da animiraju glasače, kažu "zar mi nemamo nekog pravog Slovenca". A ja njih pitam, šta znači pravi?

Svi mi imamo neko poreklo. Ja sam na svoje ponosan. Ne vidim poteškoće i namerno ističem da sam čistokrvni mešanac. Neću da me bilo ko svojata.

Druga stvar na koju sam posebno ponosan jeste da sam prvi počeo javno da promovišem da živimo zajedno i poštujemo sve različitosti. Da nas ne deli ni boja kože, ni gde je ko rođen, ni verska pripadnost. Ja sam 100 odsto ateista, ali sam na ovim izborima dobio podršku od sve četiri konfensije.

• Kako ocenjujete današnju političku scenu u Sloveniji? Vi ste negde bili začetnik pravca gde se stranka formirala oko jakog lidera. Taj recept su uzeli i Miro Cerar, ali i sadašnji premijer Marjan Šarec?

- Kod nas je situacija dobra. Mi sada tražimo dlaku u jajetu, ali u principu privredna situacija je dobra. Još uvek važi da su firme kod nas strahovito dobre.

Moja generacija je govorila, ako želiš dobar proizvod idi u "Gorenje". Bio sam ponosan na to da je "Gorenje" bio jača robna marka nego "Hitači". Ako pričamo o "Merkatoru", svako koje nešto značio u Beogradu, morao je tamo da ide da kupuje.

I ako ostane ovakva privredna situacija, da rast BDP-a bude 4-5 odsto neće biti nikakvih problema.

Kada govorimo o političkoj sceni, stranka na desnom delu spektru ima jedno mišljenje "ako nije naš predsednik Vlade, onda Vlada treba da se ruši". Sada ću poslednji put da govorim o Janezu Janši. Nas dvojica nismo u ljubavi.

Moram tako da kažem. Ja sam smenjen sa čela "Merkatora" u njegove vreme, iako sam imao najbolje rezultate. Sve probleme koje imam sa sudskim procesima, to je pokrenula SDS (Janšina stranka). Kada smo pobedili na parlamentarnim izborima 2011. godine, trebala mi je podrška stranke Gregora Viranta, ali ga je Janša odveo na svoju stranu. Ali mu se to vratilo. Video je kako to kada neko pobedi, a ne može da sastavi Vladu.

Kada je Janša smenjen sa mesta predsednika Vlade 2013. godine, njegova prva poruka je bila "neka dođe evropska trojka da reši situaciju u Sloveniji". Znači, dok je bio predsednik Vlade, Slovenija je bila u fazi da može da se spasi, a ako nije predsednik Vlade, onda neka dođe neko sa strane.

Mi danas nemamo problema. Nemamo nikakvih protesta, mitinga, štrajkova. Nama će biti problem da nećemo imati radnu snagu za privredni rast koji imamo. Već imamo pojedina područja gde nema pravih stručnjaka.

Slovenija je u dobrom naboju.

• Spomenuli ste Stožice i one su vezane za jedan od sudskih sporova koje imate. U tim parnicama, sportski rečeno, vodite 13:0. Postoje još četiri. Međutim, ni Vaša politička karijera nije ostala bez pretresa kuće pred televizijskim kamerama. Da li čovek može da se skloni i napravi otklon od svega toga?

- Ne može. Najgore je kada vam udare na familiju, na kuću. Tu će se dokazati na kraju i te sudske pretrage kod kuće, da su bile bez veze. Jedna je bila kod kuće i dva puta ovde u Gradskoj kući. Da su tražili te papire, sve bi dobili. 13:0 je ipak neki pokazatelj.

Uvek kažem da se ta stvar može rešiti samo na sudu, a ne ispred suda. A, to radi onaj koga više neću pominjati. To je ta priča. Sve je krenulo iz te stranke. Kad vidimo ko je tužilac, ko je sudija. Ne govorim o institucijama. Imam duboko poštovanje prema njima. Govorim o pojedinicima. O konkrentim imenima i prezimenima koje sam javno obelodanio.

Juče sam baš bio na sudu. Čitamo ta dokumenta. Po mišljenju tužioca, ja sam korumpiran, jer je privatno preduzeće dalo našem "Ljubljanskom gradu", koje je javno preduzeće, donaciju. E, sada neka to shvati ko može.

Privatno preduzeće je dalo od svojih para i juče je rekao njihov direktor da nije oštećen, da ga niko nije terao da da, već da je reklamirao svoju robnu marku. Ali, tužilac me jednostavno vuče na sud, jer pokušava da se to rešava kroz medije. Zna da sud ne može da me osudi, ali mediji mogu.

Opet se vraćam na to. Uz sve te afere, pred kamerama i ostale priče, ja sam na izborima dobio 61 odsto.

• Često spominjete "Merkator", što je prirodno, jer on obeležio Vašu profesionalnu karijeru. Kako danas vidite situaciju sa tim velikim trgovačkim firmama iz regiona "Merkatorom" i "Konzumom". Situacija nije baš blistava?

- Bila je ideja 2004. godine da se udruže te firme: Delta, Konzum i Merkator. Ali, jednostavno ta ideja nije uspela. Sve tri firme su u Beogradu gradile trgovačke centre, jedan do drugog, pravile konkurenciju, umesto da smo išli u Bukurešt, Budimpeštu ili Sofiju, da se širimo po regionu.

Mišković je onda za veliki novac prodao svoju firmu "Delezu", a Todorić je kupio "Merkator". Njega su razrešili dužnosti. Jednostavno sitacija je dosta zapetljana u tom "Agrokoru", iako je on u suštini dobro postavljen. Ima vodu, hranu, što su dva faktora budućnosti. Ima odličnu proizvodnju i trgovine.

E, sad dugovi. On je rastao sa dugovima koji su bili preskupi. Kamata je bila previsoka. Da je kamata bila 3 ili 1 odsto, kao što imaju trgovačke firme u Nemačkoj, on bi glatko prošao bez problema.

Sada je sistem postavljen. Tu su ruske banke. Bili su kod mene, pitali me šta bih uradio. Rekao sam im i one su to uradile. One su pretvorile praktično 50 odsto kredita u vlasništvo. To je sada rešeno. Dugovi su upola manji. Sa milijardu i po evra duga, uz potencijalnih sedam milijardi prihoda, to jednostavno nije neki veliki dug. Ostaje pitanje visine kamate. Mora da se nađe neko ko to zna da vodi.

• Kako generalno vidite budućnost regiona?

- U povezivanju, apsolutno. Ako gledamo kroz istoriju Evrope, svi ratovi su počinjali u našem regionu i situacija nije jednostavna. Imate problem Srbije i Kosova. Za mene je ta stvar završena, ali samo niko to neće javno da prizna zbog političkih poena.

Imali smo zamršenu situaciju u Makedoniji. Taj spor sa Grčkom je sada rešen. Imamo tu i Bugarsku i Albaniju, koje imaju neke svoje apetite. Pa, imate probleme u Bosni i Hercegovini.

• Problem Slovenije i Hrvatske oko Piranskog zaliva?

- Ako je to problem, onda ga nema. Očito Hrvatska ima problem sa svim komšijama, da li granica ide po sredini reke ili malo levo ili desno. Za priču između Slovenije i Hrvatske ima samo jedan odgovor. Problem da se to reši jesu izbori - jedne godine u Sloveniji, druge u Hrvatskoj.

Na toj priči se dobijaju dodatni politički poeni. Ako si ti protiv komšija, onda dobijaš poene. To je po mom mišljenju jednostavno rešivo. Oba predsednika, tri dana šetnje, od kuće do kuće. Da li stvarno ta granica treba da ide kroz dnevnu sobu ili može da se ostavi bašta čoveku?

Slovenija je dobila na sudu, s tim da je jedan gospodin iz Istre, mislim da se zove Kovčić, rekao jednu stvar koja je dosta zanimljiva - da je ova presuda takva da Hrvatska ne sme priznati da je pobedila, a Slovenija da je izgubila. I taj spor je još uvek otvoren, još uvek se pregovora. Ako pitate ljude, osim za vreme izbora, njih 90 odsto ne zanima to.

• Kako vidite položaj Srba u Ljubljani i Sloveniji? Srbi još uvek nemaju status nacionalne manjine u Sloveniji?

- Pa, šta nam fali ili šta im fali? Ta priča je bila sada otvorena prilikom posete predsednika Pahora Beogradu. Kada bi mene pitali, ja bih to podržao, zato što ne vidim zašto ne bi bila priznata kao sve ostale manjine.

Ako bi sada neko došao, u ovom gradu gde sam ja gradonačelnik, da kaže da je imao neprijatno iskustvo zato što je iz Srbije, taj ne zna šta govori.

M.Ivas (marko.ivas@telegraf.rs)