Evropskom unijom vlada strah, raste populizam i jača desnica: Šta će biti sa pristupanjem Srbije posle majskih izbora?

Za Srbiju će od ključnog značaja biti ko će biti na čelu nove Evropske komisije (EK) i kakav će biti njen sastav, prevashodno u pogledu mesta proširenja

Narastajući populizam i jačanje desnice unutar Evropske unije (EU) u susret predstojećim izborma u EU nepovoljni su za evropske integracije zapadnog Balkana, a evropski političari ne žele svojim biračima da nameću politiku proširenja, ocenjeno je danas na panelu "Izbori u EU i proces proširenja" u EU info centru.

Na panelu je istaknuto da o većini stvari, ipak, odlučuju države članice, pa tako i o proširenju EU.

Preporučujemo

- Niko ne strepi od nekih velikih promena, zato što će partije sredine opstati, ali će narasti desnica, rasprave će biti brutalnije, sa više populizma i to će se sve u krajnjem ishodu negativno odraziti na zemlje koje teže da se pridruže, jer će pitanje proširenja veoma koristiti partije desnice - izjavio je šef briselske kancelarije Nemačkog instituta za međunarodne i bezbednosne poslove Dušan Reljić.

Unijom je zavladao strah, proizašao iz nezadovojlstva dela ljudi, jer životni standard nije rastao brzinom kojom je trebalo, rekao je on.

- Posledica toga je da glasovi s desna, populistički, dobijaju na snazi, te je u toku veliko takmičenje šta ponuditi biračima da ipak biraju tradicionalne partije - naveo je Reljić. Kako je ocenio, na neki način politička klasa se uplašila naroda i želi da joj izađe u susret i malo je korumpira da glasaju za tradicionalne partije, a ne za novu alternativu.

Prema njegovom stavu, u odnosu prema proširenju EU, opet su presudni interesi i to članica.

- Holandija ima 50 puta veću razmenu sa Indonezijom, nego sa našim regionom i ona ima referendum za prijem novih članica, za Francusku su arapske zemlje veoma bitne, da bi Nemačka bila za prijem novih, parlament mora da se saglasi, ali Nemačka iz političkigh razloga, želi stabilnost Jugoistočne Evrope do kraja, želi rešenje između Prištine i Beograda i zato je tu.

- Druge zemlje, iz okruženja bivše Jugoslavije su zainteresovane da se region konačno stabilizuje, a one koje su dalje, nordijske zemlje, Portugal, Španija, za njih je ipak ovo područje koje ima jedan odsto ekonomske razmene sa EU - zaključio je Reljić.

Pomoćnica u Ministarstvu za evropske integracije Ksenija Milenković rekla je da će za Srbiju od ključnog značaja biti ko će biti na čelu nove Evropske komisije (EK) i kakav će biti njen sastav, prevashodno u pogledu mesta proširenja.

Prema njenim rečima, za Srbiju bi bilo dobro da ostane funkcija komesara za proširenje. U političkom smislu, dodala je ona, veoma važno je ko će biti komesar i ko će biti naslednik Federike Mogerini, visoki predstavnik za spoljnu politiku i bezbednost iz očiglednih razloga - dijaloga Beograda i Prištine i normalizacije odnosa.

Generalna sekretarka Evropskog pokreta u Srbiji Suzana Grubješić navela je da se za Evropski parlament bira 751 poslanik, na pet godina.

Prema njenim rečima, EP donosi rezolucije i deklaracije, ali to su politički dokumenti nisu pravno obavezujući, naravno mnogo veću snagu imaju odluke Komisije.

- Svaka država članica može svaku zemlju kandidata da blokira mininmum 75 puta u toku pregovora, pri otvaranju 35 podglavlja i pri zatvaranju, postoji bezbroj mogućnosti - ukazala je Grubješić, izrazivši nadu da nikom to neće pasti na pamet i napomenula da se zbog toga insistira na rešavanju bilateralnih sporova.

(Telegraf.rs / Fonet)