Šta spaja Labusa, Koštunicu, Nikolića i Jankovića: Svi su napustili svoja čeda

U političkom životu Srbije nije česta pojava povlačenje predsednika stranaka sa scene posle poraza bilo na unutarstranačkim izborima, bilo na državnim

Miroljub Labus, Vojislav Koštunica, Tomislav Nikolić i Saša Janković. Kada nabrojite sve ove ličnosti, osim da su se bavili politikom i da su u nekom trenutku bili politički protivnici, naizgled nemaju mnogo sličnosti. Ipak, jedan čin ih spaja. Naime, svi navedeni su otišli iz organizacija koje su osnovali.

U političkom životu Srbije nije česta pojava povlačenje predsednika stranaka sa scene posle poraza bilo na unutarstranačkim izborima, bilo na državnim. Ipak, među 113 partija, koliko ih trenutno ima u našoj državi, ima primera odlaska lidera iz organizacija koje su napravili.

Preporučujemo

SAŠA JANKOVIĆ

Poslednji među njima je Saša Janković. Osnivač i prvi predsednik Pokreta slobodnih građana napustio je taj pokret dan posle izbora Sergeja Trifunovića za predsednika.

Kako "Politika", Janković je 27. januara pismom obavestio da istupa iz članstva.

- Poštovani, čestitam vam novo rukovodstvo i novi politički put. To nije i moj put, a moje nasleđe ne treba da vam bude smetnja na njemu. Stoga se iščlanjujem iz Pokreta - napisao je Saša Janković, prenosi Politika.

Janković je za taj list rekao da "sada ne daje izjave za medije".

- O mom odnosu sa PSG mogu vam reći u PSG - naveo je prvi predsednik Pokreta.

Podsećamo, on je odluku o povlačenju iz politike doneo sredinom decembra prošle godine, posle čega je i usledio izbor Trifunovića.

TOMISLAV NIKOLIĆ

Bivši predsednik Srbije i aktuelni predsednik Nacionalnog saveta za saradnju sa Kinom i Rusijom Tomislav Nikolić je napustio partiju koju je osnovao. Ipak, njegov odlazak sa čela SNS nije plod poraza, već predizbornog obećanja.

Srpska napredna stranka osnovana je 21. oktobra 2008. godine - nešto više od mesec dana nakon što su njeni osnivači Tomislav Nikolić i Aleksandar Vučić napustili Srpsku radikalnu stranku.

Prvi predsednik naprednjaka Tomislav Nikolić izabran je za predsednika Republike Srbije u maju 2012. godine, dok koalicija oko SNS osvaja najviše glasova i 73 mandata u skupštini.

Kao predsednik Srbije, Nikolić podnosi ostavku na mesto predsednika SNS-a, ostavljajući stranku u rukama tadašnjeg ministra odbrane i prvog potpredsednika Vlade Aleksandra Vučića.

Nikolić je to obećao u predizbornoj kampanji. On je nekoliko dana pre inauguracije podneo ostavku na mesto lidera SNS-a, jer je, kako je rekao, "želeo da bude predsednik svih građana".

Tada je naveo i da "puna srca" ostavlja stranku na upravljanje Aleksandru Vučiću.

- To tako mora. Poraslo dete, osamostalilo se - rekao je Nikolić i na trenutak zaplakao.

VOJISLAV KOŠTUNICA

Vojislav Koštunica u istoriji ostaće upamćen kao čovek koji je porazio Slobodana Miloševića i okončao njegovu vladavinu. Takođe će ostati upamćen kao poslednji predsednik Savezne Republike Jugoslavije i bivši predsednik Vlade Republike Srbije.

U svojoj političkoj karijeri, bio je član dve partije: DS i DSS. Ipak, mnogo značajnija je Demokratska stranka Srbije, čiji je bio predsednik od njenog osnivanja, 1992, do 2014.

Podneo je ostavku na mesto predsednika DSS 19. marta 2014. godine posle loših rezultata na parlamentarnim izborima. Posle izbornog kongresa, 14. oktobra iste godine,napustio je DSS, tvrdeći da je ova stranka izneverila sopstveni program.

MIROLJUB LABUS

Poslednji na ovom spisku, a prvi koji je u modernoj političkoj istoriji se povukao sa čela stranke koju je osnovao jeste Miroljub Labus.

Nekadašnji profesor Pravnog fakulteta u Beogradu, bio je potpredsednik Vlade Srbije od 3. marta 2004. do 3. maja 2006. godine, kada je podneo ostavku. To je uradio zbog suspendovanja pregovora o pridruživanju Srbije i Crne Gore Evropskoj uniji.

Deset dana posle toga podneo je ostavku i na funkciju predsednika G 17 plus. Bio je predsednik te stranke od njenog osnivanja do 13. maja 2006, kada se i povukao iz politike.

RAZLIČITI PUTEVI ODLASKA

Odlazak sa čela političkih organizacija ih uslovno rečeno spaja, ali razlika postoji u putevima silaska, kaže za Telegraf.rs, Bojan Klačar, izvršni direktor CeSID-a.

- Labus je bio pritisnut jer je izgubio unutarstranačku borbu sa Mlađanom Dinkićem, Koštunica se sam povukao, kao i Saša Janković, dok je Tomislav Nikolić u suštini bliži Labusovom modelu - napomenuo je Klačar.

Ne računajući SNS koja je posle odlaska Nikolića znatno ojačala, sve ostale političke organizacije su posle odlaska pomenutih lidera znatno oslabile i gotovo su marginalizovane.

- I to je nešto što im je zajedničko. S tim, što su i tu različiti nivoi. PSG veoma kratko traje, dok je do urušavanja G17 plus došlo nekoliko godina posle odlaska Labusa. Ta konstatacija je tačna za DSS, koji je faktički potpuno marginalizovan posle odlaska Koštunice - napomenuo je Klačar.

On je dodao da su Koštunica i Labus iza sebe imali ozbiljne organizacije.

- Taj proces urušavanja nije mogao da bude tako brz, kao što je u slučaju PSG, jer je taj Pokret meka, fluidna organizacija. U njoj nisu stigli da uopšte poslože čvrste unutarstranačke odnose, kao što je to bio slučaj u DSS i G17 plus - zaključio je izvršni direktor CeSID-a.

M.Ivas (marko.ivas@telegraf.rs)