Han predložio rešenje za krizu sa taksama: Čekam odgovor

Han je rekao da je u Davosu razgovarao i sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem i sa Hašimom Tačijem, koji, kaže, znaju da je rešenje nužno

Podneo sam predlog prema kome bismo se zajedno pozabavili svim relevantnim trgovinskim pitanjima koja se tiču Srbije i Kosova, spreman sam da predvodim takav razgovor, kaže komesar EU Johanes Han i dodaje da očekuje pozitivan odgovor predsednika Srbije Aleksandra Vučića i predsednika privremenih kosovskih institicija Hašima Tačija.

To bi, kaže, bio temelj za pretpostavku da je moguć povratak za sto sa Federikom Mogerini i nastavak dijaloga.

Preporučujemo

Han je u intervjuu za N1.hr rekao da je u Davosu razgovarao i sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem i sa Hašimom Tačijem, koji, kaže, znaju da je rešenje nužno.

- Obojica shvataju moj predlog, još jednom sam ih detaljno upoznao s predlogom i u narednih nekoliko dana očekujem njihov pozitivan odgovor. Razumeju da Kosovo i Srbija za sto svakako moraju da sednu kako bi ove trgovinske, nazovimo ih iritacijama, jednostavno pospremili, da je to temeljni uslov za nastavak konkretnih razgovora i konkretnog dijaloga - ističe Han.

Srbija, što je savršeno razumljivo, kaže - ako to ne rešimo, ne možemo dalje ni o čemu da razgovaramo, dodaje Han.

Ali i s kosovske strane postoje tzv. "trade irritants", koje treba adresirati i koje ja svakako nameravam da adresiram, dodaje.

- Da skratim priču, uveren sam da se možemo uhvatiti u koštac s ovim problemom te pretpostavljam da se dijalog između Srbije i Kosova može nastaviti do kraja godine - kaže Han.

Govoreći o regionu, on kaže da je odnos Srbije i Kosova napredovao, a da je bilo događaja u proteklih nekoliko nedelja koji su u prošlosti dovodili do toga da bi i jedni i drugi posegnuli za oružjem.

- Danas predsednici tih država posežu za telefonom i zovu jedni druge - ističe Han.

Prema njegovim rečima, to su neki pozitivni pomaci kada promatramo duži vremenski period.

- Naravno da u međuvremenu i sa jedne i sa druge strane bude koraka unazad, no ne smemo dopustiti da nas to obeshrabri. Uvođenje uvoznih nameta od strane Kosova je jedan takav korak unazad, i sada treba tražiti rešenje - kaže Han.

On smatra da su zajedničkim snagama proteklih nekoliko godina na Balkanu napravljeni značajni iskoraci.

- Blizu smo odluke grčkog parlamenta o prihvatanju sporazuma o menjanju imena Makedonije u Severna Makedonija, krećem od pretpostavke da će to biti rešeno i to je gigantski uspeh i sam sam uložio mnogo truda i vremena u razvoj te države od 2015, Albanija takođe čini uspešne iskorake - ocenio je on.

Na pitanje šta danas EU ima da ponudi državama koje žele da postanu članice, Han kaže da je njegov lajt motiv u politici susedstva.

- A to vredi i za balkanske države kandidate za članstvo - da ćemo ili mi u Uniji izvoziti stabilnost izvan EU, ili ćemo uvoziti nestabilnost u Uniju. A svima nam je jasno da održivi mir, privredni razvoj, društveni razvoj, pomirenje, da ništa od toga nije moguće ako svaka od nekadašnjih država nema evropsku perspektivu. Od toga naravno profitiraju i postojeće države članice, građanke i građani Evropske unije - kazao je Han.

On kaže da vrata EU jesu otvorena i da svaka džrava ima ključ tih vrata i može da ih otvori.

- Neke su države bolje pripremljene, druge slabije. Mi smo kao Komisija prošlog februara objavili našu strategiju za Balkan, u kojoj smo jasno zacrtali da svaka nova država može postati članica tek kada je rešila sve bilateralne razmirice i konflikte - izjavio je evropski komesar.

Han nije želeo da precizira koja država je u ovom trenutku najbliža "da taj ključ i upotrebi".

- Neko će reći to su Crna Gora i Srbija, jer se s njima već konkretno pregovara, s Crnom Gorom je otvoreno najviše pregovaračkih poglavlja, sa Srbijom otvaramo stalno nova, no time nije rečeno da će te države prve proći kroz zamišljenu ciljnu ravninu - kaže.

Često to upoređujem sa regatom, sve je temeljeno na zaslugama, svako za sebe snosi odgovornost kolikim koracima i kakvim tempom ide napred, kaže on.

- Nema nikakvog ograničenja brzine, ali pozitivne promene moraju biti održive, pogotovo, na primer, u borbi protiv korupcije, razvoju vladavine prava, razvoju preduzetništva. A to traži svoje vreme, neki su brži a neki sporiji - poručuje Han.

(Telegraf.rs/Tanjug)