Model dve Nemačke, kiparski ili irski: Predlozi za rešenje kosovskog čvora

Među njima, jedini konkretan i bačen na sto ambasadorima zemalja Kvinte je nacrt sporazuma Ramuša Haradinaja, ali je taj predlog za Srbiju potpuno neprihvatljiv

Dijalog Beograda i Prištine je zamrznut, stavovi strana o uslovima za njegov nastavak dijametralno suprotni, a sporazum o normalizaciji odnosa još uvek prazan papir, ali je, mimo svega toga, u igri mnogo ideja i različitih modaliteta rešenja za Kosovo i Metohiju.

Među njima, jedini konkretan i bačen na sto ambasadorima zemalja Kvinte je nacrt sporazuma Ramuša Haradinaja, ali je taj predlog za Srbiju potpuno neprihvatljiv.

Preporučujemo

Haradinajev predlog sporazuma, naime, predviđa do detalja sve uslove na koje bi Srbija trebalo da pristane - uključujući članstvo Kosova u svim međunarodnim organizacijama, isplatu ratne odštete iz sukoba na KiM, te potpunu integraciju severa pokrajine, bude potpuno integrisan - a Kosovo zauzvrat da postane međunarodno priznata država.

Stav o budućem rešenju kada je reč o Srbiji izneli su samo neko političari pojedinačno, konkretno o razgraničenju, odnosno podeli, poput ministra spoljnih poslova Ivice Dačića, koji je pre godinu dana izašao u javnost sa idejom da je za Srbiju najbolje rešenje da se zna - šta je srpsko, a šta albansko.

Kako je postalo gotovo izvesno da ce se u rešavanje kosovskog problema aktivno uključiti velike sile - SAD, Rusija, EU... u okviru neke međunarodne konferencije, u javnosti su ponovo aktelizovani kao moguće primenjivi modeli, na koji su rešavani neki međunarodni sukobi i problemi.

Jedno od najčešće pominjanih je rešenje po uzoru na rešavanje problematičnih odnosa između Istočne i Zapadne Nemačke, nakon Drugog svetskog rata, okupacionih zona i "hladnog rata".

- Model ''dve Nemačke'' znači dogovor dve države da obe budu ravnopravne članice UN - objasnio je za Tanjug profesor međunarodnog prava na Pravnom fakultetu u Beogradu Bojan Milisavljević.

Naime, Zapadna Nemačka, koja nikada nije priznala Istočnu Nemačku, i Istočna Nemačka dogovorile su se nakon više od dve decenije, 1972. godine, da obe, kao samostalne države, postanu ravnopravne članice UN.

Model dve Nemačke se pominjao tokom pregovora o Kosovu još 2007. (izneo ga je predstavnik EU u posredničkoj "trojci" Volfgang Išinger), ali se u poslednje vreme o ovom predlogu se sve manje govori, možda i zbog toga što se pokazalo da je taj sporazum bio privremen.

Trajao je dok se nemački narod nije ujedinio u jedinstvenu Nemačku.

Kiparski model, koji praktično znači zamrznuti konflikt, pri čemu bi dve strane “priznavale” jedna drugu onoliko koliko je neophodno za normalno funkcionisanje teritorije, ali praktično bi postojala dva paralelna sistema, se takođe pominjao kao moguće rešenje, ali gotovo da svi zaboravili na njega, jer ni za Srbiju, ni za međunarodnu zajednicu zamrznut konflikt u slučaju Kosova i Metohije nije prihvatljiv.

U poslednje vreme se kao „nova“ ideja pominje sporazum između Irske i Severne Irske, koji je, navodno, britanska ideja, koja bi konkretno primenjena na kosovski slučaj značila da bi u Ustavu Srbije Kosovo formalno ostalo deo nacionalne teritorije, uz priznavanje da na toj teritoriji postoji nezavisna vlast u odnosu na Beograd.

Kako su mediji protumačili britansku ideju, to bi značilo da svaki građanin rođen na Kosovu ima pravo da bude deo "srpskog naroda" i da se Srbija i Kosovo mogu ponovo ujediniti, ali samo u miroljubivom procesu, uz većinski pristanak naroda i u Srbiji i na Kosovu.

Vladan Kutlešić, profesor Poslovnog i pravnog fakulteta Univerziteta Union u Haradinajevom nacrtu konačnog sporazuma prepoznaje modalitet iz Sporazuma koji su pre 20 godina potpisale Severna Irska i Ujedinjeno Kraljevstvo, koji je, kako kaže, prekretnica u ustavnoj teoriji i praksi.

Sporazum iz Belfasta potpisan je 1998. godine i odnosi se na rešavanje statusa Severne Irske između Republike Irske i Velike Britanije, odnosno katolika i protestanata.

Radi se o kompleksnom sporazumu, u kome je status Severne Irske određen kroz niz sporazuma i kroz dugoročan proces, koji je krunisan sa dva sporazuma i dva referenduma.

Nije mali broj modela i ideja koje se pominju od momenta kada se ušlo u pregovore između Beograda i prištine, od onih o srpskoj autonomiji u okviru Kosova, “savezu” nezavisnih država Srbije i Kosova, koje bi ipak ostale međusobno povezane kroz carinsku uniju, koja bi imala jedinstveno tržište i jedinstvenu monetarnu politiku…

Međutim, jasno je da je Kosovo neuporedivo sa drugim modelima i da je potrebno da Beograd i Priština pronađu rešenje koje će biti jedinstveno.

Jasno je, takođe, da nema ekspresnog rešenja, već da će - ukoliko do dogovora i dođe - to biti dug proces rešavanja.

- Postoji mnogo različitih modela koje bi teško ''progutali'' i jedni i drugi. A kada bi teško progutali i jedni i drugi, to su onda i najbolji modeli. Zato je potrebno mnogo razgovora, a za šta je neophodno mnogo političke volje u Prištini, ne samo u Beogradu... - jedna je od poruka predsednika Srbije Aleksandra Vučica, koji uporno podseća da nikakvog rešenja nema bez dogovora Srba i Albanaca.

Tek posle toga je moguće primenjivati postojeća iskustva, modele i njihovu logiku i principe.

VIDEO: Da li će vojska EU biti reinkarnacija armije Austrougarske?

(Telegraf.rs / Tanjug)