Ukrajina protiv "Vojske Kosova", a Srbija protiv Ukrajine: Kijev traži saradnju službi u vezi ratnih plaćenika
Zvanični Kijev bi bio zadovoljan ukoliko bi se Beograd pridružio sankcijama protiv Rusije, uvedenim zbog aneksije Krima i umešanosti Moskve u sukobe na istoku Ukrajine, ali da razume da je to teško izvodivo
Ukrajinski ambasador u Beogradu Oleksander Aleksandrovič izjavio je danas da Kijev ne priznaje nezavisnost Kosova, pošto smatra da je deo Srbije i da se Ukrajina usprotivila prijemu Kosova u Interpol, ali da Srbija u međunarodnim organizacijama glasa protiv Ukrajine.
Aleksandrovič je izjavio jda Ukrajina smatra da "nije dobro" što je kosovska skupština usvojila zakone o transformaciji Kosovskih bezbednosnih snaga (KBS) u vojsku.
- Mi kažemo da to nije dobro, mi ne podržavamo formiranje vojske Kosova, jer mi ne priznajemo Kosovo kao nezavisnu državu. Dakle, treba da se poštuje Rezolucija 1244 Saveta bezbednosti UN - kazao je Aleksandrovič.
On je objasnio da "stav Ukrajine po ovom pitanju proizlazi iz zvaničnog stava Ukrajine".
- A to je da mi ne priznajemo jednostranu nezavisnost Kosova. Mi kažemo da je Kosovo suvereni deo teritorije Srbije - rekao je Aleksandrovič.
On je istovremeno, na pres konferenciji, ranije u Beogradu, zamerio Srbiji što je juče u Generalnoj skupštini UN opet glasala protiv Ukrajine.
- U Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija je usvojena rezolucija o militarizaciji Azovskog mora i Krima, protiv koje je glasalo 19 država - zemlje kao što su Bolivija, Kuba, Zimbabve, Belorusija, Laos, Severna Koreja, Iran, Sirija, ali i Srbija - rekao je Aleksandrovič.
- Srbija ne može da podrži sve inicijative Ukrajine, ali je u UN glasala protiv rezolucije, iako je mogla da se suzdrži - izjavio je Aleksandrovič i dodao da je tokom letošnje posete Beogradu šefa ukrajinske države Petra Porošenka postignut "džentlmenski dogovor" o glasanju u međunarodnim organizacijama.
- Dogovoreno je da Ukrajina ne glasa protiv Srbije, niti Srbija protiv Beograda - rekao je Aleksandrovič.
On je izjavio da bi Kijev bio zadovoljan ukoliko bi se Beograd pridružio sankcijama protiv Rusije, uvedenim zbog aneksije Krima i umešanosti Moskve u sukobe na istoku Ukrajine, ali da razume da je to teško izvodivo.
- Zato ne tražimo da Srbija povuče takav potez, ali ne razumemo glasanje Beograda u međunarodnim organizacijama - rekao je Aleksandrovič.
On je izneo podatke ukrajinske službe bezbednosti da je u borbama na istoku Ukrajine, od aprila 2014. godine, učestvovalo oko 370 državljana Srbije.
- Nadam se da će biti pojačana saradnja ukrajinske službe bezbednosti i srpske Bezbednosno informativne agencije, kojoj Ukrajina šalje imena tih plaćenika i sve što zna o njima. Naše službe su spremne da prime delegaciju iz Srbije i čekamo reakciju Beograda - izjavio je Aleksandrovič.
On je naveo da je, prema zvaničnim podacima iz Beograda, u Srbiji pokrenuto više od 40 krivičnih postupaka zbog učestvovanja u ratu u Ukrajini.
Doneto je 28 presuda, od kojih su 24 uslovne.
- Neki od osuđenih su ponovo otišli da ratuju u Ukrajini. Navodno se četiri osobe nalaze u zatvoru, ali nikada nismo dobili informacije ko su ti ljudi, da li su iza rešetaka i kakve su im kazne izrečene - rekao je Aleksandrovič.
On je konstatovao da Srbija i Ukrajina imaju dobru trgovinsku razmenu, čija je vrednost 2017. iznosila oko 300 miliona dolara, dok će ove godine biti oko 370 miliona.
- Većina ukrajinskog izvoza iz Ukrajine u Srbiju je ruda za smederevsku železaru - izjavio je Aleksandrovič.
VIDEO: Ovako su Albanci zamislili svoju "vojsku" takozvane države Kosovo
VIDEO: Uz zurle i talambase, ogrnuti američkim zastavama Šiptari slave tzv. vojsku Kosova
(Telegraf.rs/Tanjug/Fonet)