Dijalog Beograda i Prištine, BiH i Makedonija su najveći problemi regiona: Zbog čega je važno da EU integriše Zapadni Balkan?

Iskonski balkanski problem je ekonomska zaostalost - ocenio je Milo Đukanović

Nefunkcionalna država BiH, Makedonija, čija je perspektiva evropske i evroatlantske integacije predugo zatvorena i dijalog Beograda i Prištine, čiji se kraj ne nazire, tri su krupna politička problema preostala iz vremena poslednje bezbednosno-poitičke krize na prostoru ex Jugoslavije, koja još uvek čekaju rešenje, smatra crnogorski predsednik Milo Ðukanović.

On je to izjavio na predvanju u Savetu za međunarodne odnose (CARI) na temu "Zapadni Balkan i Evropska Unija nakon Bregzita - pogled iz Crne Gore".

Preporučujemo

U govoru dostavljenom Tanjugu, Ðukanović je ocenio da je iskonski balkanski problem ekonomska zaostalost.

Zato, istakao je, ako Unija dogledno vreme ne integriše Zapadni Balkan i ne zaokruži svoje granice na celom kontinetu, to otvara mogućnost za upliv trećih zemalja, ne samo na Balakanu nego i u dobrom delu Evropske unije.

- Smatramo stoga da je politika proširenja spasonosna formula i za Evropsku uniju. Nama koji smo u poodmaklom procesu pregovora za članstvo u Evropskoj uniji ponekad se čini da je model proširenja ostao zarobljen u matrici s početka ovog veka i da se u Briselu dovoljno ne primećuje da se svet iz temelja promenio - kazao je Ðukanović.

Isto bi se, dodao je, moglo reći i za nacionalne elite u Evropi.

Potrebno je, smatra, novo koheziono tkivo integrisanja za novo doba. U Evropi su, kazao je, stasale generecije koje ne znaju za strahote Drugog svetskog rata, niti mogu da shvate vrednosti višedecenijskog mira, za ljude, za narode i države.

- A to je bio stožer projekta evroposkog ujedinjeja nakon 1945. koji su uspešno inaugurisali tadašnji evropski lideri. Zato, znatiželjno očekujemo da vidimo šta će doneti izbori za Evropski parlament na proleće iduće godine i kakav će biti odnos nove Evropske komisije prema politici proširenja - rekao je Ðukanović i istakao da je njegova poruka jedinstvena i za Crnu Goru i za region i za Evropsku uniju.

- Proces proširenja i punog ujedinjenja Evropske unije optimalan je put za moju zemlju, za Zapadni Balkan i za Evropu u celini - naveo je Ðukanović.

Region je, kazao je, danas negde između 30 i 40 odsto prosečnog standarda stanovnika EU.

- Ako bi se ovim tempom nastavio rast BDP-a u Evropskoj uniji i na Balkanu, regionu bi trebalo 100-ak godina da dostigne Evropu. Možda će neko reći da je i to bolje od procjena AMF-a objavljenih 2014. u londonskom Ekonomistu, da će privredama u razvoju biti potrebna tri veka da dostignu standarde žiovta na Zapadu. Svet je još uvek prepun država u kojima se malo radi i nerado ostaje - naveo je šef crnogorske države.

Pa ipak, ukazao je, moguće je još uvek da Bregzit, migrantska i druge krize izazovu pozitivan kontraefekat u Evropskoj uniji.

Videćemo, naveo je, da li će političke elite iskoristiti taj momentum da se očuva i ojača projekat ujedinjene Evrope, najvažniji od njenog postanka.

- Razumemo potrebu Evropske unije da otkloni uzroke krize kroz koje prolazi, ali ne mislimo da je odgovor u zaustavljanju ili ozbiljnijem usporavanju ujedinjenja Evrope - kazao je Ðukanović.

Govoreći o tome šta se u Crnoj Gori i na Zapadnom Balkanu promenilo od njegovog prethodnog gostovanja na istom mestu, početkom juna 2016., Ðukanović je podsetio da je tada bio premijer i da su u njegovoj zemlji u jesen te godine održani redovni parlamentarni izbori u koje se, kazao je, umešala Rusija zbog opredeljenja Crne Gore za članstvo u NATO.

- Za svoj naum imala je podršku dela opozicije u Crnoj Gori i određenih nacionalističkih struktura u Srbiji, ali smo pobedili i sprečili nasilno preuzimanje vlasti - naveo je i podsetio da se nakon toga on povukao sa državnih poslova, uveren da su najvažniji ciljevi njegove zemje ostvareni.

Ali, godisnu i po nakon toga su došli predsednički izbori, u proleće ove godine, kao i u brojnim loklanim zajednicama, uključujući i glavni grad.

- Gubitak na tim izborima značio bi, objektivno novu šansu Moskvi i antievropskim političkim snagama. Sve smo mobilisali da do toga ne dođe. Pravili smo brojna istraživanja javnog mnjenja, testirali rejting svih mogućih kandidata i došlo se do mog imena za sigurnu pobedu u prvom krugu, koja bi se kasnije potvrdila na lokalnim izborima. To se pokazalo tačnim. I evo me sada ovde pred vama - naveo je Ðukanović.

U međuvremenu, dodao je, Crna Gora je već godinu i po punopravna članica NATO alijanse, a, eto, baš u trenutku dok je on u Buenos Ajresu, u u Briselu je održana Međuvladina konferencija sa Evropskom unijom na kojoj je otvoreno i pregovaračko poglavlje 27 - životna sredina.

Ðukanović je rekao i da poredeći sa predviđanima od pre dve i po godine, Zapadni Balkan usaglašeno vidi budućnost u EU, i da, kako je rekao, svi, osim Srbije žele u NATO.

Podsetio je da je tada optimistički zaključio da vidi da će celi Zapadni Balkan biti deo Evropske unije.

- Iskreno, danas ovde pred vama bi mi bilo teško da sve ovo potvrdim. Globalna kretanja i problemi sa kojima je suočena EU učinili su, ne toliko da splasne evroentuzijazam u regionu, koliko su ojačale antievropske snage i koliko su se aktivirale treće zemlje u kojima možda neki u našem regionu vide alternativu EU - zaključio je Ðukanović.

(Telegraf.rs/Tanjug)