Srbi nose istinu u traktorima iz Knina, a Hrvati u vukovarskoj koloni: Bandić o odnosima dva naroda i receptu za opstanak 18 godina na vlasti (VIDEO) (FOTO)

Nakon što je zbog plućne embolije u petak završio u bolnici, zagrebački gradonačelnik Milan Bandić moraće da "uspori", ali i duže da se leči nego što je očekivao, kako su preneli hrvatski mediji. Intervju gradonačelnika Zagreba, za emisiju "Licem u lice sa Ivasom" Telegraf TV-a snimljen je u utorak

Kontroverzan, inteligentan, spretan, ali nesporno intrigantan. Već 18 godina obavlja drugu po značaju izvršnu funkciju u Hrvatskoj, na koju je biran neverovatnih šest puta. Nedavno se izvinjavao zbog susreta sa jednim Srbinom, rado je viđen gost u Beogradu, ali da li će posle svega stići do Šumadije? Kako vidi budućnost srpsko-hrvatskih odnosa, ali i gde vidi svoju političku budućnost, samo su neka od pitanja, koja smo postavili Milanu Bandiću, gradonačelniku Zagreba, u emisiji "Licem u lice sa Ivasom" na Telegraf TV-u.

Preporučujemo

• Na početku da krenemo od poslednjeg vezano za Vaše odnose sa Srbima. Nekoliko puta ste se izvinili zbog susreta sa predsednikom Skupštine grada Jagodina Draganom Markovićem Palmom. Da li ste popustili pod pritiskom ratnih veterana, ili zbog očuvanja vlasti u Skupštini grada Zagreba, ili se iskreno kajate?

- Prvo da vas ispravim. Niste razgovarali sa čovekom iz Hrvatske poput Milana Bandića. Nisam kontroverzan. Ja sam Milan Bandić.  Ja sam svoj, imam uzora u dragom Bogu i svojoj majci. Nemam uzora u politici. I zato sam napravio to, što sam napravio.

Što se tiče drugog vašeg pitanja, istorija hrvatsko-srpskih odnosa je imala svoje pluseve i minuseve. Što se tiče izvinjenja, ja se nikome nisam izvinjavao, samo sam govorio istinu. Govorio sam istinu o događanjima devedestih godina i za mene je ta priča završena.

Domovinski rat je završen. Svako nosi svoju istinu sa sobom i sudbine, a institucije pravne države neka rade svoj posao.

Što se tiče mog kolege Markovića Palme, mislim da se radi o sposobnom čoveku, koji ima četiri mandata na čelu Jagodine i koji je poslanik u Skupštini Srbije. Sve dobro mislim o njemu i ništa drugo.

Šta će se dogoditi narednih godina u odnosima u odnosima Hrvatske i Srbije, to zavisi od iskrenosti i hrabrosti lidera koji vode dve države.

Znate, šta je uradio Vili Brant Francuzima. Da li će doći do iskrenog izvinjenja na ovim prostorima, da li će se dogoditi sada, vi ćete to upamtiti. Nešto će se slično dogoditi. Ja sam stariji čovek, imam 63 godine. Nastojam sam da uradim nešto pre drugih. Očito još nije vreme. Na ovim prostorima treba mnogo vremena da sazru stvari.

Ali, cela istina se svodi na sledeće, citiraću Bibliju. Ja sam vernik, čovek koji je zaljubljen u ljude i voli ljude, bez obzira na boju kože, sa koliko se prstiju krste, ili ne krste, to je pravo izbora. Mržnja razara i ubija, oprost je smiraj duše, a zaborav je gubljenje identiteta, svako neka nosi svoj prtljag sa sobom.

To je moj definitavan odgovor na sve ovo što ste pitali.

Bandić u svom kabinetu -

• Da li ćete poneti prtljag i stići do Jagodine, ako ponuda još uvek važi posle svega?

- Ja sam bio u Bajinoj Bašti ovo leto i doći ću u Jagodinu sigurno. U bilo kom kutku bivše zemlje, koja je neslavno završila tako kako je završila, osećam se kao da sam na Jelačić placu ili u mojim rodnim Grudama.

Možda sam jedini čovek na ovim prostorima, koji to može ne samo reći, nego i demonstrirati. Mogu popiti piće i u Jagodini i u Bajinoj Bašti i platiće mi ljudi piće i neće odbiti moje piće, što je jako važno. A to je najvažnija.

Znate šta je najvažniej u politici? Biti svoj. Čuvati svoje dostojanstvo i uvažavati drugog. Ne možete uvažavati drugog, ako ne cenite sebe i svoje. Ali to ne znači nacionalizam, to ne znači šovinizam, to ne znači rasizam. Ali preduslov da bi čovek uvažavao drugog, jeste da ceni sebe.

• Na putu do Jagodine, sigurno ćete svratiti do Beograda. Neretko ste u poseti srpskoj prestonici, kako privatnoj, tako i poslovnoj. Kakvu saradnju imate sa beogradskim vlastima?

- Bio sam ovog leta, iskoristio sam priliku povodom Dana državnosti Hrvatske i bio sam na proslavi u jednom hotelu u Beogradu.

Iskoristio sam priliku da budem na četiri mesta. Bio sam kod novog gradonačelnika kod Zorana Radojičića, uglednog beogradskog hirurga. Bilo mi je drago da smo se sastali. Sastao sam i sa, ne mogu reći prijateljem, patrijarhom Irinejom, njegovom svetošću. Kad god dođe u Zagreb, uvek se sastanemo, kad god dođem u Beograd bio sam njegov gost. Bio sam i kod sina Bobe Živojinovića na svadbi. Boba je moj prijatelj, kad god dođe u Zagreb, mi popijemo kafu, tako će biti i ubuduće.

Moramo graditi mostove saradnje, bez obzira na sve šta se dogodilo.

Bilo mi je lepo u Beogradu. Obišao sam i "Beograd na vodi". Lepo je. Vide se pomaci u Beogradu, vidi se novi rukopis, vidi se napredak, a to je bitno. Hrvatska se veseli našim susedima. Ne treba se ponašati u skladu sa onom našom starom, ofucanom i jadnom izrekom "ako meni crkne jedna krava, neka komšiji crknu dve". Nećemo tako razmišljati. To nije dobro i mudro.

Imali smo i trilateralu u Sarajevu ovog leta sa gradonačelnikom Abdulahom Skakom, Radojičić i ja.

U Beogradu se osećam dobro. U Beograd će ponovo doći. Bio sam na koncertu "Prljavog kazališta, kada su naručili pesmu"Ružu hrvatsku" za gradonačelnika koji je došao da pruži podršku, bio sam malo skeptičan šta se dogoditi u loži, ali je prošlo sve u redu i nismo imali nikakvih problema.

Može se dogoditi pojedinačni ekces, kao i u Zagrebu, neke marginalne skupine. Ali ja to ne smatram politikom Beograda ili Srbije, ili obrnuto Zagreba i Hrvatske. Moramo se uzdići iznad tog, marginalnog. A ne da to hiperbolizujemo. Svaki pojavni oblik destukcije, mržnje treba satrti u korenu.

• Videli ste se sa Radojičićem, imali ste komunikaciju i sa njegovim prethodnikom Mali, s obzirom na to da ste 18 godina na čelu najvećeg i najznačajnijeg grada u Hrvatskoj, da li su Vas pitali za neki savet uvezi vođenja Beograda, pošto je Beograd najveći i najznačajniji grad u Srbiji?

- Nema idealnog recepta. Postoje samo dva zadatka javne uprave: da budemo istinski servis građana i istinska logistika preduzetnicima.

Istinski servis građana, da ljudi dobiju informaciju i puni odgovor svakodnevno na bilo koje pitanje. Preduzetnici da dobiju adekvatan odgovor na svoje upite i da im se na vreme reše papiri. Što se tiče javnih preduzeća u vlasništvu grada - da se javna usluga isporuči na vreme i da se što manje koriguju cene.

Ko u tom trouglu uspe to da uradi, onda traje. Ko ne uspe, ode, dođe neko drugi.

Prvi put možete pobediti sa 20 odsto šarma, 80 odsto ste pobedili što su ovi pre vas bili loši. Drugi put morate nešto da napravite da bi pobedili. Sada više šarm ne igra. Treći put morati napraviti više nego prva dva puta, četvrti put više nego prva tri puta, peti put više nego prva četiri puta, a šesti put - iznenadiću vas - pređe vam u naviku, a to je opasno. Ne sme da vam pređe u naviku, onda je to početak kraja.

U životu ne smete da uradite dve stvari, kada se bavite javnim poslom. S tim da se morate držati onog natpisa na atriju Kneževeih dvora u Dubrovniku:  Obliti privatorum publica curate - Zaboravite privatno i brinite se za javno.

Ja sam 16 sati na nogama, 365 dana godišnje. Nema drugog. Ali, morate jednostavno to da živite. Morate ljudima da položite račun, a položite ga svaki put na izborima.

• Da li su beogradske vlasti tražile neke savet u vezi fontana? Koji će grad na kraju imati više fontana?

- Nemamo mi mnogo fontana, na primer Rim ima 224 fontane, ne samo onu čuvenu Di Trevi. Oko tih fontana, gradimo spomenik prvom hrvatskom predsedniku, koji ćemo otkriti na dan njegove smrti 10. decembra.

Napravili smo te fontane, bile su Bandićeve dok su bile kontroverzne, kao što ste vi rekli. Eto to je ta kontroverznost Milana Bandića.

Kontroverzno je kada nešto radite prvi put, tada imate stravičan otpor. Ajfelov toranj u Parizu, kada se gradio, Parižani su se tri nedelje držali za ruke - nisu dali da se gradi. Sada je simbol, ne samo Pariza i Francuske, nego Evrope.

Sada su fontane zagrebačke, nisu više Bandićeve. Više nisu kontroverzne, više nema problema. To je kao u prašumi. Kada idete prvi, uvek ćete dobiti po glavi, od lijane, tamo sve vreba. Ko ide iza vas, već dobiti manje, ko prođe 50 put - nema problema, staza je već uhodana. To je cena prvog.

Ja se neću zanositi iluzijama. Za sve što je dobro gradu, zaslužni su građani i svi moji saradnici, ako nešto nije dobro, onda je kriv samo jedan - to je gradonačelnik. Ali je to cena prvog. Ja ne kukam, ne cvilim. To je realnost.

• Spomenuli ste trilateralni sastanak gradonačelnika Beograda, Zagreba i Sarajeva. Mogu li glavni gradovi da budu most saradnje u regionu, pošto odnosi između država nisu baš na zavidnom nivou?

- Sve zavisi od čelnih ljudi. Više hrabrosti, više međusobnog uvažavanja, više dostojanstva i više iskrenosti. Fali nam više iskrenosti u našim odnosima. Možemo mi igrati ispod stola, ali to nije dobro.

Za stolom sve funkcioniše, a kada se raziđemo svako svoju pesmu peva. Moramo imati bar malo zajedničkih pesama, da nam bude bolje svima. A, to zavisi od čelnih ljudi.

Ja nemam nikakvih zazora za saradnju. I sa prijateljem, bivšim gradonačelnikom Đilasom, i sa Malim, ali i sa Radojičićem. On mi se posebno svideo. On je jedan kulturan, fini, beogradski intelektualac. Pristojan čovek. On nije političar od formata, nego je verovatno pomogao predsedniku Vučiću i ekipi svežim pristupom, kao čovek koji sebe ostvario. Mislim da je čovek od formata za tu funkciju koju obavlja. Legao mi je na prvu.

• No, da se vratimo na temu sa početka razgovora. Da li će Vam ograđivanje od susreta sa Markovićem zameriti Srbi prijatelji, ali i Srbi koji glasaju za Vas?

- Neće. Ma, kakvi. Mi se dovoljno znamo. Znate, vi da mi imamo 22 nacionalne zajednice. Ja ne govorim nikada manjine. Ima dve stvari koje nikada ne govorim. Da su to penzioneri, stari ljudi, već da je to najmudrija generacija. A, za nacionalne manjine, kako se formalno zovu, ja kažem nacionalne zajednice.

Jer ih ne stavljam u poziciju inferiornosti. Od njih 18, za svih 6 mandata sam dve ili tri nedelje dobijao čestitku pre izbora. On znaju tačno. Kada mi oni pošalju, ja znam da ću pobediti. Oni su najbolje javno mnjenje.

I kad srpska nacionalna zajednica pošalje čestitku, ja znam da sam na dobrom putu.

• Kako Vi vidite položaj Srba u Zagrebu?

- Voleo bih da je položaj Hrvata u Beogradu ili u bilo kom glavnom gradu bivše SFRJ, kao položaj nacionalnih zajednica, pa i mojih prijatelja Srba u Zagrebu. Ni manje, ni više. Mogu mnoge razvijene metrpole da dođu da uče od Bandića. Bez lažne skromnosti.

• Ali, kada se dogodi onakva neprijatnost Pupovcu u centru Zagreba, kako onda to komentarišete?

- Govorili smo o marginalnim grupama. To se moglo dogoditi i meni na bilo kom trgu.

Svako odgovara za svoju javno izgovorenu reč. Niko ne može ubiti kao reč. Reč ubija jače od metka. Zato moramo mi, koji se bavimo javnim poslom, da vagamo svaku reč.

To znači, odmereno, normalno, mudro, prosvetiteljski, prijateljski i ako hoćete na kraju, istinu. Treba govoriti samo istinu.

• Kako vidite budućnost srpsko-hrvatskih odnosa, odnosno Srbije i Hrvatske, kada često poleti ti meci, kako Vi kažete?

- Kroz istoriju smo prošli mnogo mena. Počupali smo za vratove par puta, pa nismo ništa naučili, pa opet ponovo. Sada sam optimista, ne zbog našeg negativnog iskustva koje smo preživeli. Samo da izvučemo pouke iz istorije, koju smo prošli, da nam se ne dogode iste greške. Mi na ovim prostorima, to neće ni vi upamtiti, više nećemo odlučivati da se čupamo za vratove, nego neko drugi odlučuje o tome.

Zato sam optimista. To je sreća za nas. Verujte šta priča Milan Bandić.

• Navršilo se 100 godina od formiranja prve zajedničke države. Posle svega što se desilo u tom veku, u kome kažete, da smo se vukli za vratove u nekoliko navrata, da li nam je trebala zajednička država?

- Ta država je svoje odradila. Niko nas nije silom silio da idemo u zajedničku asocijaciju. To je bila naša volja. Kao što je bila volja i devedesete da se raziđemo. Samo nismo znali da se raziđemo na pravi način. I dogodilo se to što se dogodilo.

Svako nosi svoju istinu. Srbi nose istinu traktoričića iz Knina za Beograd, a Hrvati nose istinu Šljivančanina i ekipe u koloni iz Vukovara, gde su se šutirale ljudske glave. I to je to. Svako nosi svoju istinu iz Domovinskog rata i živi sa njom.

• Istina je valjda jedna. Ali, izgleda da ćemo se teško svi složiti oko nje?

- Dovoljno sam vam rekao.

• Kada govorimo o državotvornim stvarima, kakvi su Vam planovi? Vaš klub u Saboru se neverovatnom progresijom uvećava, da li ćete ući u Vladu?

- Ja sam za sada vezan za realizaciju projekte od interesa za Grad i državu. Ni ja, ni moja stranka Rada i solidarnosti 365, nismo zainteresovani ni za kakvu ministarsku funkciju. Posle 18 i po godina obavljanja druge izvršne funkcije, biću najiskreniji, ja mogu biti samo gradonačelnik Zagreba, premijer ili predsednik države.

Ispod toga nivoa ne mogu igrati, jer bi sebe unizio. Ne možete sa konja na magarca. Znate kako smešno izgleda, kada bi stavili samar na konja, a još bi bilo smešnije da stavite sedlo na magarce.

To nije lepo.

Iako bih ja mogao sa nosim i samar i sedlo, ja volim da vučem, volim da delam, i došao bih do cilja.

• Da li će Vam cilj ponovo biti Pantovčak? Da li ćete se posle 10 godina ponovo kandidovati za predsednika Hrvatske?

- Do predsedničkih izbora imamo godinu dana. Mogu vam reći, da ćemo sa koalicionim partnerima naći optimalni način kako ćemo se ponašati na izborima - evropskim, predsedničkim, parlamentarnim, pa ponovo lokalnim.

Imam jedno iskustvo iza sebe - 2009. godine, kada stranka nije stala iza mene, išao sam sam.

Prvi put u istoriji, jedan čovek na ovim prostorima je dobio 800 hiljada glasova ili 40 odsto, sam protiv svih. Jedno veliko iskustvo, od Iloka pa do Ravnog u Hercegovini. Nije mi žao. To nije bačeno vreme, a još manje podrška ljudi koju sam tada imao.

Šta će biti na predsedničkim izborima " C'est La Vie". U politici je tajming najvažniji. Imamo još godinu dana, pa ćemo doneti najbolju odluku.

• Kada se vratimo u tu 2009. godinu, tada ste istupili iz SDP-a, znači na početku političke karijere bili ste levičar, pa ste formirali svoju stranku, ali povremeno podržavate HDZ u Saboru, dok Vam desničari u vidu Nezavisnih za Hrvatsku daju podršku u Skupštini Zagreba. Pa, da li ste levičar, desničar ili populista?

- Nemamo više saradnju sa desničarima u Skupštini grada. Više nismo u koalicji sa njima. Ja sam bio i ostao istiniski hrvatski socijaldemokrata.

Ali, ne salonski. Nego čovek koji živi socijaldemokratiju. Ljudi su se pogubili u stranci, koju sam osnivao za pokojnim Račanom, izgubili su se. Ništa nisu naučili. Ja živim socijaldemokratiju, oni je zagovaraju. To je salonska socijaldemokratija. Nažalost, dogodilo se to što se dogodilo.

Ja sam istinski levičar. Istinski hrvatski socijaldemokratija. Plus projekat mog Zagreba, kao istinske evropske metropole, koja je socijalno najosetljiva od svih evropskih metrpola, dovoljno govori. To je moje delo.

• Pa, da li je to recept za 18 i po godina na vlasti?

- Znate šta je recept za opstanak? 30 odsto talenta, bez koga ne možete biti lider. Lideri se rađaju, nema škole za to. Verujte mi. A, onda 70 odsto krvave šljake do istrebljenja. Morati raditi tri puta više od proseka. Imam isti motiv. Danas je 4. decembar 2018. godine. Prvog maja 2000. godine sam postao zagrebački gradonačelnik prvi put.

Za 18 godina sam šest puta išao na izbore, tri puta sa SDP-om, bio sam na čelu gradske organizacije i član Predsedništva, jednom na listi SDP-a a SDP protiv mene - to je četvrti put, peti put sam - bez stranke, a šesti sa drugom strankom. To je kao Luka Modrić ili Ronaldo. Kako god. On u kom god klubu da igra dobije Zlatnu loptu, dobije izbore.

Jednostavno, kada čovek to živi, kada se tome posveti, nema natrag. Šta pokreće čoveka u životu? Ljubav, pozitivna strast. Mene je majka odgojila tako, u Hercegovini, ispod svoje kotulje poštene, seljačke, katoličke, da volim ljude.

Ja sam zaljubljen u ljude. Da duže razgovaramo, nemojte me pogrešno shvatiti, ne bih se zaljubio u vas, nego bi postali prijatelji. Jednostavno tako živim. Šta će mi sreća, ako je nemam s kim podeliti. Uživam u tome.

Ne mogu da radim u životu ništa drugo, osim ovoga što radim. I to radim najbolje. I dok god imam motiv, ja ću raditi i širiti pozitivnu energiju.

Pozivam prijatelje u Srbiji i prijatelje u Hrvatskoj da širimo pozitivnu energiju i da gradimo mostove, jer je to jedini način i put opastanka na ovim prostorima. Sudbonosno je bitno da se ti odnosi između srpskog i hrvatskog naroda dođu na jednu razumnu meru. Da počnemo širiti, ne samo saradnju i ideje, nego i projekte.

Da sa zadovoljstvom ljudi iz Srbije dođu u Hrvatsku, kao što se decenijama išli na Jadransko more. A i da mi idemo u Srbiju.

Ne moramo biti prijatelji, ali možemo biti dobri susedi i da se veselimo uspehu jedni drugih. To je sudbina, uz dužno poštovanje i prema Sloveniji, i prema BiH, i prema Crnoj Gori, i prema Kosovu, i prema Makedoniji. Dok taj minimum poverenja i iskrenosti između srpskog i hrvatskog naroda se ne dogodi i dve prijateljske zemlje, neće biti na ovim prostorima dobro. Uveren sam. Zato pozivam i sve ću učiniti da se to dogodi.

• Na kraju, ako budete izabrani za predsednika Hrvatske, da li obećavate da ćete prvi intervju za srpske medijie dati nama?

- Za šta god budem izabran na narednim izborima, daću prvi intervju vama, kada ste ovako došli, na noge. Zahvaljujem vam se na tome. Prevalili ste put od 400 kilometara.

M.Ivas (marko.ivas@telegraf.rs)