Tri scenarija za rešenje kosovskog problema: Analiza 15 profesora iz regiona

U poslednje dve nedelje moglo se videti usložnjavanje odnosa između Beograda i Prištine

Glas zemalja Zapadnog Balkana trebalo bi da se čuje na međunarodnom nivou kako bi se pomoglo u pronalaženju rešenja koje bi osiguralo stabilnost, bezbednost i dobrosusedske odnose Srbije i Kosova, rečeno je danas na Međunarodnoj konferenciji "Tri scenarija za odnose Srbije i Kosova i bezbednost u Jugoistočnoj Evropi".

Cilj skupa je, kako su naveli organizatori, da se sagledaju posledice koje bi tri moguća scenarija o odnosima Srbije i Kosova mogla imati na bezbedost Jugoistočne Evrope.

Ta tri scenarija, za koja navode da su se iskristalisala, jesu razmena teritorija, demarkacija, odnosno razgraničenje; zatim, normalizacija odnosa u okviru pregovora koji se već sedam godina vode pod okriljem EU i na kraju odlaganje rešenja, odnosno čuvanje status quo stanja.

Međunarodna konferencija o scenarijima za rešenje kosvskog problema - Foto: Tanjug/Zoran Zestic

Ta pitanja analiziraće 15 profesora i predstavnika instituta iz Srbije i iz Prištine, kao i iz Albanije, Bosne i Hercegovine, Bugarske, Crne Gore, Hrvatske, Makedonije i Rumunije.

Direktor Centra za interdisciplinarne studije Balkana (CISBalk) Jovan Teokarević rekao je na otvaranju skupa da nije uobičajeno da region govori u vezi sa odnosima Srbije i Kosova, kao i Srbije i Albanije.

Teokarević kaže da se u poslednje dve nedelje moglo videti usložnjavanje odnosa između Beograda i Prištine, te da je cilj konferencije da učesnici doprinesu mogućim rešenjima.

Predsednica Upravnog odbora Centra za primenjene evropske studije (CPES) Jadranka Jelinčić navela je da namera inicijative da olakša proces donošenja odluka u vezi sa Kosovom, kao i u vezi sa pristupom Srbije EU.

- Neka rešenja su razjašnjena. Pozvali smo 15 autora iz više zemalja da promisle o ovoj jednoj temi - kako svako od ova tri rešenja bi se odrazila na bezbednost Jugoistocne Evrope i koje bi bile posledice svakog od tog rešenja po stabilnost, bezbednost i dobrosusedske odnose - rekla je Jelinčić.

Jelinčić - Foto: Tanjug/Zoran Zestic

Za Zapadni Balkan je rekla da je deo Jugoistocne Evrope u kome se prelamaju velike igre i takmičenja među velikim silama.

- Otkako je dijalog pokrenut svedoci smo dosta tekstova i dokumenata koji dolaze van Zapadnog Balkana, pa zato sada pozivam region da priča - kaže Jelinčić.