Priznavanje genocida u Srebrenici osnovni korak na putu Srbije ka EU: Jasan uslov Evropskog parlamenta
Evropski parlament je usvojio šest od osam predloženih amandmana na rezoluciju o Srbiji, uključujući one koji se odnose na slučaj Savamala, na odnos srpskih vlasti prema genocidu u Srebrenici, i na očuvanje zaštićenih sredina, uz osvrt na gradnju hidroelektrana na Staroj planini
Poslanici Evropskog parlamenta usvojili su danas u Briselu rezoluciju u kojoj se ocenjuje da je Srbija ostvarila napredak u ekonomskim reformama, ali da je od ključnog značaja da se u reformama pravosuđa, suzbijanju korupcije i slobodi medija ostvare opipljivi rezultati.
Dokument, koji je sačinio izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju Dejvid Mekalister, usvojen je sa 503 glasa za, 85 poslanika glasalo je protiv, uz 47 uzdržanih.
Evropski parlament je usvojio šest od osam predloženih amandmana na rezoluciju o Srbiji, uključujući one koji se odnose na slučaj Savamala, na odnos srpskih vlasti prema genocidu u Srebrenici, i na očuvanje zaštićenih sredina, uz osvrt na gradnju hidroelektrana na Staroj planini.
U dva amandmana koji se odnose na slučaj Savamala stoji da Evropski parlament "primećuje izvestan napredak u slučaju nezakonitog uništavanja privatne svojine i lišavanja slobode kretanja u beogradskoj četvrti Savamala u aprilu 2016. godine" i poziva na rešavanje tog slučaja i na punu saradnju sa pravosudnim organima kako bi svi počinioci bili privedeni pravdi.
Taj amandman podneli su poslanici Viktor Boštinaru i Tanja Fajon, u ime poslaničke grupe Socijalista i demokrata, kao i Igor Šoltes ispred grupe Zelenih.
U četvrtom amandmanu, koji je podneo Šoltes, stoji da Evropski parlament "žali zbog kontinuiranog poricanja genocida u Srebrenici od nekih srpkih vlasti; podseća ih da je puna saradnja sa Međunarodnim krivičnim tribunalom za bivšu Jugoslaviju, i mehanizmom koji ga je nasledio, takođe uključuje puno prihvatanje i primenu njegovih presuda i odluka; naglašava da je priznavanje genocida u Srebrenici osnovni korak na putu Srbije ka pristupanju EU", stoji u Šoltesovom amandmanu.
Usvojen je i peti, takođe Šoltesov, amandman o očuvanju zaštićenih sredina, u kojem se Vlada Srbija poziva da "usvoji neophodne mere očuvanja zaštićenih oblasti, naročito uzimajući u obzir razvoj hidroelektrana u osetljivim područjima kao što je Nacionalni park Stara planina".
Vlada Srbije se poziva i da u tom kontekstu sprovede temeljnu procenu uticaja na životnu sredinu, prema standardima EU, i ohrabruje da poveća transparentnost o planiranim projektima.
Usvojena su i dva amandmana izvestioca Mekalistera - šesti i sedmi, koji su tehničke prirode.
Nije usvojen amandman broj dva o neprihvatljivim poreskim procedurama, likvidaciji i stečaju privatnih preduzeća, kao ni osmi amandman, Monike Makovej, koji se odnosi na poziv Srbiji da ne izručuje političke optuženike u zemlje u kojima postoji rizik od torture i nehumanog tretmana.
U usvojenoj rezoluciji "pozdravlja se postojano angažovanje Srbije na putu ka uključenju u Evropsku uniju".
VIDEO: Predsednik Republike Srpske o Srebrenici
(Telegraf.rs/Beta)