Zašto je propala godina preokreta u proširenju EU i koje kriv? Nedostižna 2025.

2018. godina, iako je pompezno najavljivana kao godina velikog preokreta, nije bila ključna za proširenje

Ideja Evropske komisije da se u strategiji proširenja EU utvrde i rokovi - propala je, ali nije Unija za sve kriva, jer ni države regiona nisu napredovale gotovo ni u čemu, objavljeno je na sajtu Euoractiv.Jutarnji.hr.

Kako se navodi, 2018. godina, iako je pompezno najavljivana kao godina velikog preokreta, nije bila ključna za proširenje, a da se od 2019. godine, obzirom da se održavaju izbori za Evropski parlament, može očekivati i manje.

Preporučujemo

Čak se i rok za objavu izveštaja o napretku može pomeriti sa aprila na jun kako se oko proširenja ne bi ništa događalo pre evropskih izbora, jer je proširenje u Uniji očito nepopularna tema.

- Trebalo je da dođe do napretka onih država koje su već otvorile pregovore, poput Crne Gore i Srbije, do otvaranja pregovora sa Albanijom i Makedonijom, a od država koje su i pre imale status kandidata, ali ne i mogućnost otvaranja pregovora, BiH je trebalo da napreduje prema dobijanju statusa kandidata - navodi se u tekstu.

Dodaje se da je Kosovo trebalo da dobije viznu liberalizaciju i možda čak i aplicira za članstvo.

Taj napredak je, u 2018. godina je trebalo da bude popraćen i čvrstim obećanjima EU, kroz posebnu strategiju proširenja, sa jasnim rokovima, za svaku državu zasebno.

- Ništa od toga EU nije ispunila. Ideja Evropske komisije da se u strategiji proširenja utvrde i rokovi - propala je. Ona je možda ostala u glavama i mislima, ali su ti rokovi uklonjeni iz teksta. Na kraju je spomenuta ''istorijska strategija'' usvojena kao opšti nevažni dokument - ocenjuje se u tekstu.

Bugarska, koja je predsedavala Unijom u prvoj polovini godine, najavila je "istorijski samit" u Sofiji gde bi se potvrdila privrženost Unije ubrzavanju proširenja, ali priprema tog samita se pretvorila u birokratsko-političku bitku kako obezbediti da na tom skupu učestvuju svi iz regiona- i EU, i Kosovo, i Srbija, i Španija.

Najjasniju poruku, poslao je predsednik Francuske Emanuel Makron koji je rekao da nema ubrzanja proširenja, nema datuma, kao i da je EU ionako u prošlosti pogrešila baveći se previše proširenjem, a premalo unutrašnjim reformama Unije.

Ipak, nije samo EU izneverila očekivanja već i region koji gotovo ni u čemu nije napredovao.

- U Srbiji je reforma pravosuđa spora, stanje slobode medija loše, veličaju se ratni zločinci, odnosi s Kosovom nikada gori, iako je normalizacija uslov za napredak na putu prema Uniji. Crna Gora, koja najbolje stoji, nema baš sjajne rezultate u reformama pravosuđa. Kako bi se reklo u šali, činjenica da je Crna Gora najbrža dovoljno govori o tome koliko je spor proces proširenja - ocenjuje se u tekstu.

Albanija je uspela da ispuni uslove da Komisija predloži otvaranje pregovora, ali su države članice to odložile za sledeće leto, a Makedonija, koja je uspela da postigne sporazum sa Grčkom o konačnom rešenju spora oko imena, nije dobila jasan datum za otvaranje pregovora, već samo okvirni uslovni rok, kao i Albanija.

U međuvremenu dogodila se politička kriza u Makedoniji gde je bivši premijer Nikola Gruevski osuđen i koji je bežeći od pravde našao utočište "ni manje ni više" nego u EU, a BiH je izborima dokazala da se u toj državi ništa nije promenilo nabolje, konstatuje se u analizi.

Da je ova godina zaista prošla kako je zamišljeno,cilj da neke države, poput Crne Gore i Srbije, uđu u EU 2025., bio bi ostvariv.

- Sada se i ta godina, dakle 2025., koliko god daleka izgledala, za proširenje čini nedostižnom. Ironično se stoga možemo upitati- a šta bi tek bilo da ova godina nije bila ključna za proširenje EU - zaključuje se u tekstu.

(Telegraf.rs/Tanjug)