Nakon što ga je Dačić oštro isprozivao, Štrahe pokušao da objasni zašto je izdao Srbiju u Interpolu

Austrija jepodržala prijem Prištine u Interpol i to zahvaljujući podršci Štraheove FPO, iako je on samo par nedelja uoči odlučivanja u Interpolu Dačiću obećao suprotno

Ne sme se dogoditi da budu zapostavljeni srpski interesi, ali ja ne mogu da vodim srpsku, već austrijsku politiku, kaže austrijski vicekancelar i lider Slobodarske partije Austrije (FPO) Hajnc-Kristijan Štrahe, u pokušaju da za Tanjug objasni promenu svog stava i glas Beča za članstvo Kosova u Interpolu.

Austrija je, naime, podržala prijem Prištine u Interpol i to zahvaljujući podršci Štraheove FPO, iako je on samo par nedelja uoči odlučivanja u Interpolu srpskom ministru spoljnih poslova Ivici Dačiću obećao suprotno.

Preporučujemo

Razgovor sa vicekancelarom je vođen dan pre konferencije Interpola u Dubaiju, a na ponudu da naknadno prokomentariše oštre reči koje mu je uputio Dačić, posle debakla Prištine, izabrao je - da ne odgovori.

A na pitanje zašto je promenio stav, što mu zamera ne samo Beograd, već i veliki broj austrijskih Srba, njegovih glasača, kaže:

- Austrija je priznala Kosovo 2008. godine kada su vladu činile Socijaldemokratska partija (SPO) i Narodna sranka (OVP). Mi, ''slobodarci'', smo uvek imali kritički stav i prema priznavanju nezavisnosti i prema članstvu Kosova u Interpolu. Međutim, u vladi smo morali da donesemo odluku na osnovu mišljenja eksperata. U tome je odlučujući bio stav kancelara, a zatim i Ministarstva unutrašnjih poslova, koji smatraju da je članstvo Kosova u Interpolu važno u borbi protiv prekograničnog kriminala - rekao je Štrahe u intervjuu vođenom uoči glasanja.

Vlada, ističe, uvek mora šire da sagledava stvari.

- Ja razumem poziciju Srbije, ali je neophodno na osnovu ekspertize, koja se zasniva na činjenicama, doneti procenu. Odluke se moraju donositi u zavisnosti od slučaja. Tako, na primer, kada je reč o vojsci Kosova, to odbijam, a kada se bude radilo o članstvu u Unesko treba stvar proceniti, jer postoje otvorena pitanja, opravdana kritika kada se imaju u vidu razaranja i paljenja srpskih crkava i manastira. Moralo bi da se proceniti koliko je rađeno na njihovoj obnovi. Bilo je nekog napretka, ali ne 100 odsto - kaže Štrahe.

Takođe, dodaje da se i pitanje vizne liberalizacije mora neutralno pratiti, posebno sa pozicije predsedavajućeg EU i na kraju se mora doneti odluka zasnovana na činjeničnom stanju.

Upitan da li bi prijem Kosova u Interpol otvorio još jednu mogućnost za pritisak i ucenjivanje Srbije da odustane od insistiranja na kompromisnom rešenju, sagovornik Tanjuga odgovara da je to nezamislivo i da bi to ceo sistem dovelo do apsurda.

- Nedavno sam primio potpredsednika kosovske vlade Dalibora Jevtića, kako bih razgovarao sa političkim predstavnikom Srba na Kosovu. Srbi sa Kosova bi morali više da se uključe u potragu za rešenjem. Trebalo bi saslušati njihove potrebe. Životni uslovi svih bi morali da se poboljšaju, pa tako i srpske manjine. Važno je osigurati ekonomski razvoj i nastavak dijaloga između Beograda i Prištine. Austrija kao predsedavajuća EU i neutralna zemlja trebalo bi da pomogne da medijacija napreduje. Jevtić mi je rekao za probleme oko Briselskog sporazuma i aktuelno pitanje oko povećanja taksi - to je mera protivna sporazumu. To su stvari koje želim da razmotrim sa kosovskim premijerom. Kada se sporazum zaključi, obe strane moraju da ga se pridržavaju - rekao je Štrahe.

Dodao je da to važi za sporazum CEFTA i odluku Prištine da uvede takse na robu iz Srbije, ali i za Zajednicu srpskih opština.

Smatra, kako je naveo, da je na kraju dijaloga potrebno i rešenje dve strane, pa ako treba, moguća je i promena granica.

- To bismo podržali, ako bi time došli do sveobuhvatnog paketa rešenja koji bi vodio ka međusobnom prihvatanju i tako bi se omogućilo pristupanje EU. Mi iz EU jasno kažemo da kroz dijalog mora da se postigne dogovor. Nećemo prihvatiti nijednu članicu koja ima nerešene konflikte - rekao je Štrahe.

Prema njegovim rečima, to se mora posmatrati u sveobuhvatnom kontekstu, jer su mir i stabilnost u interesu svih naroda, a to samo dijalog može da obezbedi.

U tom smislu, navodi on, Srbija je bez sumnje najvažnija zemlja na Balkanu, glavna snaga u regionu kada je reč o garanciji mira i stabilnosti, a ništa od toga nije moguće bez Srbije.

Na opasku da je upitno da li u aktuelnom kontekstu dijalog uopšte ima smisla, nakon stalnih provokacija i jednostranih poteza Prištine, odgovara da je potrebno voditi dijalog, jer je to jedini način da se nešto promeni.

- Ko odbija dijalog i ne želi za pregovarački sto, moraće da računa da ni njegov stav neće biti vidljiv - kaže vicekancelar Austrije.

Ističe da ima razumevanja za stav da formiranje kosovske vojske nije prihvatljivo.

- Kada je reč o Interpolu, to je drugačije, jer je reč o borbi protiv kriminala. Takav stav imamo i kada je reč o Palestini u Interpolu - insistira Štrahe.

Postoji, kaže, još mnogo otvorenih pitanja, kao što je Rezolucija UN 1244, koja je otvoreno poglavlje.

- Zbog svega toga je potrebno nastaviti dijalog, preko kojeg se može doći do nekog rezultata, kao što je inicijativa o rešenju putem promene granica. Taj dogovor bio bio moguć samo ako bi Albanci i Srbi imali ista prava, ako bi se time obezbedili mir i stabilnost, i da obe strane prestanu međusobno da se miniraju - rekao je Štrahe.

Činjenica je, priznaje, da su postojale provokacije, poput krize oko Marka Ðurića, iako je sporazumom predviđeno da nakon blagovremenog obaveštenja srpski političari mogu ući na Kosovo.

- U slučaju Marka Ðurića sporazum nije poštovan. Došlo je do provokacije i krize, što je bilo potpuno nepotrebno. Takve stvari bi trebalo izbegavati. Sporazumi moraju da se primene i da se strane vrate za pregovarački sto. Ako se ne uspe u pronalaženju rešenja, neće biti ni pridruživanja Evropskoj uniji. To je uslov koji mora biti jasan obema stranama - poručio je Štrahe.

Na pitanje da li incijativa za korekcijom granica ili promene teritorija još ima šansu, imajući u vidu da je Nemačka bila protiv, kaže da je on uveren da ima, ukoliko se obe strane dogovore.

- Ako se obe strane dogovore, nema razloga da se to minira. Ako to rešava Gordijevski čvor, onda mora svakome biti u interesu, a posebno Nemačkoj, da podrži nešto što bi donelo održivi mir i stabilnost u regionu. Miniranje dogovorenog rešenja ugrozilo bi taj mir i stabilnost. Zato mislim da bi se tako nešto prihvatilo, kao što su SAD najavile - navodi sagovornik Tanjuga.

Upitan da li je menjao svoj stav da se rešenje kosovskog problema mora naći uz uvažavanje interesa Srba i da li je to pozicija koju zastupa i vlada Austrije, kaže da u austrijskoj vladi nijedna stranka nema apsolutnu većinu, a da koalicioni sporazum zahteva od svih da se ponašaju državnički i štite interese Austrije.

- Kada je reč o Srbiji, u mnogim oblastima postoji veliko razumevanje za srpsku politiku, ali ne mogu samo voditi srpsku politiku. Imam odgovornost za Austriju i moram da radim za svoju zemlju. Sa druge strane, ne sme da se dogodi da se ne usliši srpska strana i da budu zapostavljeni njeni interesi. O tome ćemo brinuti - tvrdi on.

Veruje, kako kaže, da je put u pregovorima kojim su krenuli predsednik Aleksandar Vučić i ministar Dačić po pitanju moguće promene granica - dobar pristup.

- Ako se uspe u tome, u interesu obe strane, a ujedno uz dobijanje ravnopravnog tretmana srpske manjine na Kosovu, onda verujem da je moguće imati sveobuhvatan paket, na osnovu kojeg bi Srbija i Kosovo mogli da pristupe EU. Mi takvom rešenju nećemo stajati na putu - zaključio je Štrahe.

On je izjavio da je ekonomski razvoj na Balkanu izuzetno važan, a u tom smislu, važno je da se primene i svi postignuti sporazumi - uključujući I sporazum koji reguliše carine i takse između Srbije i Kosova.

- Takse koje su uvedene protivne su sporazumu. Kada se sporazum zaključi, obe strane moraju da ga se pridržavaju. Neophodno je da i sa evropske strane jasno zahtevamo primenu sporazuma - poručuje Štrahe u izjavi Tanjugu.

- Što se Srbije tiče, naš stav je da je to bez sumnje najvažnija zemlja na Balkanu, glavna snaga u tom regionu kada je reč o garanciji mira, stabilnosti. Ništa od toga nije moguće bez Srbije - ponovio je aistrijski vicekancelar Hans-Kristijan Štrahe.

(Telegraf.rs/Tanjug)