Komandant KFOR-a Kuoči objasnio donacije KBS-u: Bez oružja, samo "mercedes" džipovi i oprema od dva miliona evra

Dakle, tokom celokupnog perioda koliko sam ovde kao komandant KFOR, nije se nikada desilo da neka zemlja (sa trupama u KFOR), koja je i članica NATO, donira oružje i borbenu opremu KBS

Komandant KFOR na Kosovu i Metohiji Salvatore Kuoči izjavio je, u vezi sa nedavnim nemačkim donacijama Kosovskim bezbednosnim snagama (KBS), da "nije u toku" sa odlukom Berlina da početkom novembra donira opremu vrednu dva miliona evra kampu za inovacije i obuku u Prizrenu, inače bivšem kampu nemačkog kontingenta KFOR, ali da svaka država koja ima trupe u KFOR "sigurno da ima" obavezu da ga informiše, ukoliko je donacija u oružju.

-  Ali, sve do sada, barem koliko se ja sećam, to (donacija u oružju) se nije desilo, sigirno se nije desilo tokom mog mandata. Dakle, tokom celokupnog perioda koliko sam ovde kao komandant KFOR, nije se nikada desilo da neka zemlja (sa trupama u KFOR), koja je i članica NATO, donira oružje i borbenu opremu KBS. Do sada su donirana i KBS je kupovao vojna sredstva koja sigurno nisu opremljena oružjem - rekao je Kuoči i dodao da su barem informacije koje on poseduje.

Preporučujemo

Kuoči je to rekao u intervjuu koji je Tanjugu dao nakon ceremonije uspostavljanja nove komande u američkoj vojnoj bazi Bondstil kod Uroševca, održane proteklog vikenda.

Kosovski premijer Ramuš Haradinaj prisustvovao je toj ceremoniji, baš kao i onoj održanoj u Prizrenu, 5. novembra, kada je, tokom posete bivšoj bazi nemačkog kontingenta KFOR - koja postaje centar za tehnologije i obuku KBS u sklopu donacije Berlina vredne dva miliona evra - izjavio da Nemačka predstavlja "stratešku tačku podrške" KBS.

- Ako pričamo o donaciji od dva miliona evra, nisam u toku sa tim, između ostalog i zato što bilateralni sporazumi između nacija, uključujući i članice NATO, i samih institucija na Kosovu jesu bilateralni sporazumi u koje NATO nije uključen. Ako pričamo o donaciji koja je bila u vozilima, a koja je vrednovana dva miliona evra, to je bila donacija koji je nemački kontingent kada je njegov veći deo napuštao Kosovo, ostavio za sobom, između ostalog i ta vozila, bilo ih je 44, ako se ne varam. To su bili ''mercedesovi'' džipovi koje su koristili ovde (na Kosovu), a koje su ostavili ovde kosovskim institucijama, konkretno KBS - naveo je Kuoči.

On je tu mislio na prethodnu donaciju Berlina Prištini, zabeleženu krajem septembra ove godine, kada je nemački kontingent KFOR ostavio KBS 77 setova specijalnog alata i 44 džipa „Mercedes-Benz 250 GD Volf“ sa ciljem da KBS postanu "glavni garant bezbednosti na Kosovu".

Tu donaciju "nekih vozila" prilikom "pražnjenja baze" u Prizrenu pominjao je u nedavnom intervjuu za "Dojče vele" (DW) državni sekretar u nemačkom Ministarstvu odbrane Tomas Zilberhorn.

Prema pisanju prištinskih medija, džipovi su bili namenjeni kasarni "Adem Jašari", a ukupna vrednost im je bila oko 330. 000 evra.

- Ako pričamo o toj donaciji, to je svakako aktivnost koju smatram normalnom, zato što se dešava na bilateralnom nivou između dve zemlje, a konkretno između institucija, u ovom slučaju nemačke vlade i institucija na Kosovu, ali sigurno je da je namera toga da se dodatno opreme kapaciteti KBS u njihovom sadašnjem mandatu. Njihov sadašnji mandat odnosi se na civilnu zaštitu i stoga je donacija vozila je odgovarajuća, šta više i zbog toga što to nisu borbena sredstva - ističe komandant Kfora.

A što se tiče doniranja (nemačke) baze u Prizrenu institucijama na Kosovu, to, objašnjava Kuoči, nije donacija, već zapravo restutucija.

- Dakle, nemački kontingent kada je napuštao grad Prizren, ostavio je i svoje infrastrukture koje mogu da se kvalifikuju kao tehnološki centar namenjen institucijama na Kosovu za ekonomski razvoj Kosova i njegovih građana - rekao je Kuoči.

On je i to ocenio kao "normalne aktivnosti".

- U suštini mi (KFOR) nismo vlasnici baza u kojima smo stacionirani. Dakle, restitucija te imovine jeste aktivnost koja mora da se obavlja kada kontingenti napuštaju svoja sedišta, moraju (baze) da se vrate zakonskim vlasnicima. U ovom slučaju (Prizrena) institucije na Kosovu ocenile su da treba da povrate taj teren i koriste ga u ekonomske i tehnološke svrhe - kazao je Kuoči.

U vezi sa informacijama da bi prištinske vlasti mogle iskoriste albanski Dan zastave 28. novembra za proglašenje kosovske vojske, Kuoči je rekao:

- Moguće je da će biti tog glasanja u (kosovskom) parlamentu, da će potom uslediti proglašenje, ali u ovom trenutku je to i dalje parlamentarna aktivnost zbog čega nema još ništa činjenično i transformacija (KBS) još uvek nije potvrđena, niti ju je proglasio kosovski predsednik Tači. Mi ćemo, kao KFOR i NATO, proceniti efekte uvođenja ovih zakona kada budu proglašeni i tada ćemo videti kakve operacije treba izvesti na terenu kako bi se uzela u obzir ova nova realnost - kazao je Kuoči.

On je, u vezi sa sprečavanjem nasilnih delovanja protiv Srba koji bi mogli da budu posledica proglašenja kosovske vojske, naveo da je "bezbednost Srba deo mandata KFOR".

- To je bio sve do sada tokom ovih 19 godina i biće tako sve dok (rezolucija Saveta bezbednosti UN) 1244 bude na snazi -rekao je komandant KFOR.

Na pitanje šta prošlonedeljna odluka kosovske policije da produži radni dan sa osam na 12 sati, koju je Priština pravdala naporima za većom bezbednošću i zaštitom od kriminala, znači kada je u pitanju bezbednost srpskog stanovništva na Kosovu, Kuoči je kazao da je uvek "prijatno čuti" kada se povećavaju nivoi bezbednosti i da KFOR "veoma ceni" tu odluku kosovske policije.

- Iz našeg ugla gledano, prema proceni koju radimo, situacija je stabilna i pod kontrolom, sa mogućnošću da dođe do povećane pažnje, ali to je aktivnost koju bez problema možemo da mi sami kao KFOR držimo pod kontrolom. Naši napori usmereni su ka garantovanju bezbednosti i bezbednog ambijenta na Kosovu, ako nam te napore još olakšava i kosovska policija, to je nešto što nam prija, zato što doprinosi održavanju visokog nivoa bezbednostii - naveo je Kuoči.

(Telegraf.rs / Beta)