Srpski lobisti u Briselu potrošili manje od 5 miliona evra: Ko i kako "gura" za naše interese u EU?

Telegraf imao uvid u registar transparentnosti EU: Spisak organizacija koje lobiraju u Briselu

Iako je Srbija tek nedavno dobila svoj prvi Zakon o lobiranju, naša država zvanično nema registrovanih lobista, te formalno nemamo nikog ko bi zagovarao domaće interese pred briselskim institucijama. Ipak, kako registar lobista prikazuje, Srbija je 15. po potrošnji za lobiranje u Briselu od ukupno 20 država koje nisu članice EU, sa uloženih manje od pet miliona evra.

Pitanje je kako se Srbija u posmatranom periodu, od januara 2017. do septembra 2018. godine, našla u odabrenom društvu SAD, Švajcarske, Norveške, Japana, Kine i Rusije pokušavajući da utiče na zakone, regulative i evropske organe, odnosno koji su tačno mehanizmi po kojima lobiranje funkcioniše.

Preporučujemo

Nenad Vuković, predsednik Društva lobista Srbije, objašnjava za Telegraf.rs da u Briselu postoji registar transparentnosti u koji se zavodi bilo kakva lobistička aktivnost.

- Naravno, iz određenih razloga se neki od onih koji utiču na donosioce odluka trude da budu ispod ili iznad zakona, pokušavaju da se ne registruju, ali pošto postoje tri parametra: transparentnost, integritet i jednakost pristupa, funkcioner Brisela, na primer, bukvalno na početku priče prvo postavi pitanje da li je sagovornik u registru. Ako nije, nema šta dalje da se razgovara. Oni se maksimalno trude da cela ta priča oko uticaja na evropske organe bude prikazana u registru. Da li u tome u potpunosti uspevaju, ne, jer je prvo bio neobavezan, sad je obavezan, aliga ipak svakodnevno osnažuju - navodi Vuković.

Kako objašnjava, Srbija je pokušavala da utiče u EU preko predstavnika regionalnih komora, preko gradova, ekonomskih diplomata, što je bio jedan način da se ekonomski lobira, kao i pojedinačnom promocijom regiona, firme, industrijske grane...

- Svaki uticaj je generlno dobra stvar i važan alat za poboljšanje položaja Srbije, uostalom to je praktično način da se u Briselu ostvari neki uticaj i vremenom će nam tek trebati, kako se budemo približavali EU, to je nešto što će imati još veći značaj i u tom smislu će postati neka vrsta državnog projekta. Ako pričamo o svemu onome što je za nas ključno, lobiraće se oko pitanja povoljnijeg položaja tokom pridruživanja, određenih kvota, izdvojene sume, tendera koji predstoje, približavanja regulativama EU, lakšeg pristupa fondovima itd. a s obzirom na to da smo mala zemlja i malo tržište, najveću šansu za uspeh imamo ako se regionalno povežemo i tu koaliciju i da na taj način začinimo stvar - ističe Vuković i kao dobar primer ističe Hrvatsku koja je uradila dobar lobistički posao.

Predsednik lobista Srbije navodi da u tom smilsu i Zakon o lobiranju ima značaj, ali da već prepoznaje manjkavosti u tom "iskvarenom slovenačkom zakonu", koji dozvoljava da neregistrovani lobisti za privredne asocijacije, sindikate i sl. nisu u obavezi da se registruju, pišu izveštaje, ne podležu kažnjavanju, sve ono što je u Briselu pod obavezno.

Telegraf je imao uvid u registar transparentnosti EU, gde se vidi da su u posmatranom periodu lobističke aktivnosti preduzeli Exit organizacija, Prevent organizacija, Centar za evropske politike, DPNSEE, Ujedinjeni granski sindikati NEZAVISNOST...

(Telegraf.rs / S.I.)