Šta kaže novi izveštaj Evropske komisije o pravosuđu, korupciji i slobodi medija u Srbiji: Zbog čega nam EU zamera, a šta ih brine

U celini, Srbija je postigla određeni napredak u zakonodavnim i institucionalnim reformama u više oblasti, uključujući pitanje nacionalnih manjina, politiku azila i pranja novca

Srbija je postigla određeni napredak u oblasti vladavine prava, ali je i dalje suočena sa velikim kašnjenjima i teškoćama da pokaže konkretne rezultate u oblasti reforme pravosuđa, borbe protiv korupcije i slobode medija, navodi se u izveštaju Evropske komisije o poglavljima 23 i 24 u koji je uvid imao RTS.

Izveštaj o stanju vladavine prava i napretku u poglavljima 23 i 24 koje zemljama članicama redovno dostavlja Evropska komisija biće odlučujući za odluku o broju poglavlja koje će Srbija otvoriti u decembru, ocenjuju izvori upućeni u proces pregovora o članstvu Srbije u EU.

Preporučujemo

U celini, Srbija je postigla određeni napredak u zakonodavnim i institucionalnim reformama u više oblasti, uključujući pitanje nacionalnih manjina, politiku azila i pranja novca.

- U isto vreme, prisutna su velika kašnjenja u sprovođenju mera, a konkretne, opipljive rezultate i dalje je teško pokazati u pravosuđu, procesuiranju ratnih zločina, medijskim slobodama i borbi protiv korupcije - piše u izveštaju Evropske komisije.

Izveštaj konstatuje da su ustavne promene u cilju jačanja nezavisnosti sudstva još u toku i da Venecijanska komisija smatra da predloženi amandmani slede njene preporuke iz juna 2018 godine. Evropska komisija naglašava da su osim ustavnih promena značajni i zakoni o njihovoj primeni i najavljuje da će blisko pratiti ovaj proces.

U izveštaju se navodi da je jedan od konkretnih rezultata smanjenje broja dugih suđenja i priprema novog informacionog sudskog sistema.

Kad je reč o borbi protiv korupcije, izveštaj Evropske komisije konstatuje da je revizija zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije i o finansiranju političkih aktivnosti, suočena sa ozbiljnim kašnjenjem.

Evropska komisija ocenjuje da je značajan broj zakona usvojen u okviru poglavlja 24: zakoni o sprečavanju pranja novca, finansiranju terorizma, azilu i državnim granicama, kao i da su završene strukturne reforme u Ministarstvu unutrašnjih poslova.

- Pojačani napori u oblasti finansijskih istraga, pranja novca i konfiskacije imovine treba da dovedu do boljih rezultata u borbi protiv organizovanog kriminala - navodi se u izveštaju.

Ovaj izveštaj koji dva puta godišnje podnosi Evropska komisija, poslužiće kao osnova zemljama članicama za političku procenu o broju otvorenih poglavlja u decembru.

Trenutno je pet poglavlja u proceduri u radnim telima Evropskog saveta, a Beograd očekuje da će pre kraja godine biti otvorena bar tri: poglavlje 17 o ekonomskoj i monetarnoj politici, 18 o statistici i poglavlje 9 o finansijskim uslugama.

(Telegraf.rs/RTS)