Svi su čuli za braću Bitići, a malo ko zna za strašnu sudbinu braće Ristić: Albanski teroristi su ih masakrirali (FOTO)

Dokumentacija pokazuje da je Kfor načinio ozbiljan propust, pokazaće se i fatalan, jer braću Ristić nije vratio porodičnoj kući u Kosovskoj Kamenici, čime ih je ostavio na milost i nemilost albanskim teroristima

Nažalost, ratne sukobe na prostoru bivše Jugoslavije, uz sve strahote, pratili su i brojni zločini. Za mnoge nevine žrtve njihovi dželati nikada nisu odgovarali. Za slučaj braće Bitići, Amerikance albanskog porekla koji su se tokom ratnih zbivanja na Kosovu priključili teroristima OVK i za koje se ne zna kako su ubijeni, čula je javnost kako u Srbiji, tako i širom sveta.

S druge strane, za braću Ristić, Svetozara i Vitomira, Srbe iz Kosovske Kamenice, mirne građane, koji su delili sudbinu običnog sveta tokom sukoba u južnoj pokrajini, gotovo niko nije čuo. A završili su svoj život tragično. Oteti su i ubijeni brutalno.

Preporučujemo

U arhivama OEBS-a, Kfora, Euleksa, Unmika i Haškog tribunala postoje dokumenti koji daju odgovore na mnoge počinjene zločine na Kosovu i Metohiji, kao i one u slučaju "žute kuće", izjavio je nedavno predsednik Radne grupe za prikupljanje činjenica i dokaza u rasvetljavanju zločina na KiM Milovan Drecun.

Drecun je rekao i da je prikupljeno više hiljada dokumenata koji su predstavljeni i predati ambasadorima i predstavnicima međunarodne zajednice, od kojih se očekuje da pomognu u otvaranju tih arhiva.

- Na osnovu dokumentacije koju smo prikupili, međunarodno prisustvo na KiM raspolaže informacijama i dokumentacijom na osnovu koje mogu da se utvrde neki događaji koji još uvek nisu rasvetljeni - kazao Drecun.

Među onima koji nisu rasvetljeni je i slučaj braće Svetozara i Vitomira Ristić. Za njihovo kidnapovanje i ubistvo niko nikada nije odgovorao, a po nalazu pataloga stradali su na brutalan način.

U dokumentima Radne grupe za prikupljanje činjenica i dokaza u rasvetljavanju zločina na KiM, u koje je Telegraf imao uvid, pripadnici američkog Kfora upali su u porodičnu kuću Ristića u Kosovskoj Kamenici 23. jula 1999. godine, u kojoj su se u tom trenutku nalazili Svetozareva supruga Zorka i otac, dok su Svetozar i njegova majka bili u lokalnoj crkvi.

Po povratku kući, Svetozara, prodavca u lokalnoj prodavnici, kao i ostale ukućane vojnici su vezali dok su detaljno pretraživali kuću. U kući je izvršena totalna premetačina.

Posle pretresa kuće Svetozarevog oca, pripadnici Kfora su prešli da pretresaju Svetozaravu rodnu kuću. Odatle su, bez ikakve potvrde, odneli porodično zlato i novac koje nikada nisu vratili.

Sa pripadnicima američkog Kfora bio je i prevodilac, Albanac, koji se zove Ravnobaja, obučen u vojnu uniformu. Pitali su ukućane gde im se nalaze sinovi, pošto su videli fotografiju na kojima su mladići bili u uniformama

Vojske Jugoslavije.

Fotografiju su izgazili, a ukućene, vezane odveli u zgradu pošte u Kosovskoj Kamenici, koja je bila lokalni štab Kfora.

Posle protesta naroda, svi osim Svetozara su pušteni, dok su njega prebacili prvo u Gnjilane, pa u bazu Bondstil. Iz ove američke baze, Svetozar je vraćen u Gnjilane 27. jula 1999. godine u večernjim satima.

Pošto je strahovao za sopstvenu bezbednost, odbio je da iz štaba Kfora u Gnjilanu ode kući po mraku, već je u pritvoru sačekao jutro.

Narednog dana otišao je kod braće od stričeva, koji su živeli u kući blizu autobuske stanice u Gnjilanu, koja se nalazila u albanskom okruženju. Kuća je, inače spaljena u martovskom pogromu 2004. godine. Odatle je telefonirao supruzi Zorki da će otići do rodnog sela Donje Korminjane.

Napomenuo je da ga prate dvojica u crnim uniformama - piše u dokumentima.

Potom je otišao do lokalne crkve, kako bi u konvoju, što je bio jedini bezbedan način za transport Srba i nealbanaca, otišao do rodnog sela. I narednog jutra je takođe otišao do crkve, ali je dobio odgovor da konvoj nije planiran još nekoliko dana.

Kod brata od strica, tog 29. jula 1999. godine, po Svetozara je došao brat Vitomir, kako bi otišli zajedno u Kosovsku Kamenicu.

Uputili su ka autobuskoj stanici i od tada im se gubi svaki trag.

Porodica, kada je shvatila da su Svetozar i Vitomir nestali, kontaktirala je ruski kontigent Kfora kao i Crveni krst. Pokušavali su na sve načine da saznaju šta je sa njihovim najmilijima. Nudili su kuće i imanje za njihovo puštanje na slobodu, ali zalud.

U razgovoru sa lokalnim Albanima, porodica je saznala da se sve akcije kidnapovanja i ubistava naređene iz samog vrha OVK, sa čim je upoznat i Kfor. Takođe su saznali i da su Svetozar i Vitomir bili zatočeni u internatu u Gnjilanu, koji je, kako se kasnije saznalo, služio kao zatvor ozloglašenoj "Gnjilanskoj grupi".

Prošlo je gotovo pet godina, dok je porodica Ristić dobila telo Vitomira, koji je identifikovan u februaru 2004. godine DNK analizom, dok je Svetozarevo telo na isti način identifikovano januara 2006. godine, iako su im posmrtni ostaci istovremeno pronađeni.

A, tela su im pronađena još 7. jula 2000. godine, odnosno nepunih godinu dana posle nestanka.

Kako saznajemo u dostupnoj dokumentaciji, pripadnici finskog Kfora doterali su jedan kontejner u krug gnjilanske bolnice, koja je u tom periodu bila pod kontrolom američkih pripadnika Kfora.

U tom kontejneru je pronađeno sedam kesa sa osam tela. Pored tela, kasnije će se ispostaviti Svetozara i Vitomira, bila su tela još šestoro ljudi, koji su ubijeni iz automatskog oružja.

S druge strane, patolog je utvrdio da je smrt kod braće Ristić nastupila nasilnim putem razaranjem mozga tupim predmetom. Zlikovcima ni to nije bilo dovoljno, pa su tela pokušali da spale.

Porodica je preko Međunarodnog crvenog krsta došla do podataka iz baze Bondstil, da su Svetozar i Vitomir, kobnog dana ponovo hapšeni, pa pušteni, od kada im se gubi svaki trag. Taj izveštaj je sačinjen 13. septembra 1999. godine, a potpisao ga je brigadni general Greg A. Peterson.

Time se potvrđuje, kao i ostalom dokumentacijom, da je Kfor načinio ozbiljan propust, pokazaće se i fatalan, jer braću Ristić nije vratio porodičnoj kući u Kosovskoj Kamenici, čime ih je ostavio na milost i nemilost albanskim teroristima.

Za ovaj zločin, niko nikada nije odgovarao. Kako saznajemo iz dokumentacije Radne grupe za prikupljanje činjenica i dokaza u rasvetljavanju zločina na KiM, jedinica nestala lica UNMIK policije je istraživala nestanak braće Ristić.

U toj istrazi se došlo je moguće osumnjičenog - prevodioca Ravnobaja. Za ovaj slučaj je bio zainteresovan i Haški tribunal. Nažalost, nikada nije došlo do epiloga.

- Mi razumemo u potpunosti odgovornost SAD da se razreši slučaj braće Bitići, njihovo ubistvo ali tražimo da SAD razume i pomoge i da se reši slučaj braće Ristić - jedan je bio u zatvoru, drugi je došao po njega, izašli su otišli u prostorije Kfora u Gnjilanu i više ih nema - rekao nam je Drecun.

Istakao je da su dokazi koje je prikupila Radna grupa najsnažniji napori države Srbije da formira bazu podataka i uspostavi saradnju sa Specijalnim tužilaštvom kako bi moglo da se kaže da je urađeno sve, da se procesuiraju odgovorni za brutalne zločine nad Srbima, Albancima, Romima i ostalim nealbancima na KiM.

Prema njegovim rečima, nabavljena je dokumentacija koja povezuje organizacionu strukturu bivše OVK sa zločinima, "što će biti korisno za utvrđivanje komandne odgovornosti".

VIDEO Američki profesor: Gledao sam kako Srbi pate dok im Albanci pale kuće

(Telegraf.rs)