Šta se krije iza trgovinskog rata koji je pokrenula Priština?

I dok Priština za čitav potez pokušava da pronađe ekonomsko opravdanje, iz EU zahtevaju povlačenje ove odluke

Odluka prištinskih vlasti da uvede porez na robu iz Srbije i Bosne i Hercegovine izazvala je pravu buru u javnosti i kritike kako u Beogradu, tako i u Evropskoj uniji.

Ovo, međutim, nije prvi put da Kosovo pribegava sličnim merama, pa se ostvara pitanje šta se krije iza odluke Prištine?

Preporučujemo

Privremene vlasti na Kosovu su prošle godine uvele tarife na brašno iz Srbije, na koje je Beograd odgovorio kontramerama, što je dovelo do velikog skoka tamošnjih cena brašna.

Tokom jula ove godine uvedene su carine od 30 procenata na pojedine poljoprivredne proizvode za "sve trgovinske partnere" to je u praksi pogodilo Srbiju, Bosnu i Hercegovinu i Makedoniju. Ta odluka je ubrzo, najverovatnije nakon spoljašnjeg pritiska, ukinuta.

I dok Priština sada tvrdi da će ostati pri odluci i za čitav potez pokušava da pronađe ekonomsko opravdanje, portparolka EU Maja Kocijančič traži objašnjenje za taj potez i očekuje da Priština te mere opozove.

Premijerka Ana Brnabić naglašava da se grubo krši CEFTA-sporazum i sve regionalne ugovore o saradnji“, dok ministar spoljnih poslova Srbije Ivica Dačić to vidi samo „kao pritisak Prištine na EU da im odobri viznu liberalizaciju“.

Na potez Prištine reagovala je i Srpska lista sa Kosova, koja kaže "da će biti prinuđeni da pribegnu raznim vrstama mirnih protesta ukoliko prištinske vlasti ne opozovu odluku o taksama".

Ekonomski analitičari u Beogradu skreću pažnju da se sve ovo dešava u godini kada Kosovo predsedava CEFTA, i da je ovde presudan politički aspekt, jer se sve koristi za poboljšanje sopstvenih pozicija u pregovorima Beograda i Prištine.

U prilog tome ide i izjava ministra spoljnih poslova Kosova, Bedžeta Pacolija, da je ovaj potez "reciprocitet u odnosima, i da će Srbija za svako negativno ponašanje platiti cenu".

- Pacolijeve izjave, kao i neke izjave srpskih zvaničnika, sada će biti iskorišćene da se napravi što veća galama uoči susreta u Briselu. Jer, na Balkanu to služi da se učvrste pozicije tih vlada. Naglašavam da je ove mere uvela kosovska vlada, a ne kosovski predsednik Hašim Tači - izjavio je za Dojče Vele Dušan Janjić iz Foruma za etničke odnose.

On objašnjava da se sve može posmatrati kao svojevrstan manevar, što se u ovom slučaju to može posmatrati kao skidanje odgovornosti sa Tačija za to što će se susresti sa Vučićem ili će možda zbog svega ovoga i Vučić i Tači dobiti alibi da izbegnu razgovore.

- Sada bi trebalo nastaviti razgovore, a ni Vučić ni Tači nemaju garancije da mogu da proguraju temu za koju lobiraju, a to je promena granica - objašnjava Janjić.

S druge strane, Priština pokušava da za čitav potez pronađe ekonomsko opravdanje ističe se da postoji veliki obim uvoza iz Srbije i BiH, i da se iz Srbije godišnje uvozi robe za 400 miliona evra i za 80 miliona iz Bosne i Hercegovine.

Takođe, tvrde da Srbija i Bosna i Hercegovina subvencionišu svoje proizvode, i da na taj način predstavljaju nelojalnu konkurenciju proizvođačima sa Kosova.

Iako stručnjaci smatraju da bi ova primedba mogla da se reši dijalogom, ukazuju i na to da je problem što se vlade u Beogradu i Prištini ne bave ekonomskim merama nego politikom.

Tu bi trebalo skrenuti pažnju i na još jedan ekonomsko-politički problem, a to je izvoz preko trećih lica:

- Lokalne vlade to tolerišu, pa tako izvoz često ide, recimo, preko Makedonije. Tu postoji čitav set nerešenih ekonomskih pitanja, koje vlade ne raščišćavaju nego sve prebacuju na teren politike. Tako će Srbija sada da se požali Evropskoj uniji, Pacoli će reći da je to kazna za Srbiju, treći će reći da se krši CEFTA, a nikako neće da sednu i reše ono na šta ih obavezuje i briselski proces - upozorava Janjić.

(Telegraf.rs/DW)