Pravoslavna četvorka diže glas sa istoka: Ovo su tri zajednička cilja Srbije, Rumunije, Bugarske i Grčke

To je nama vetar u leđa i svojevrstan lobi za zaštitu naših državnih i nacionalnih interesa u procesu evrointegracija

Srbiju, Rumuniju, Bugarsku i Grčku vezuje niz stvari, od geografije, preko zajedničkog vizantijskog nasleđa, jedne religije, do mnogo toga što se tiče proživljene istorije. Dakle, ove četiri zemlje imaju razloga da se čvršće integrišu, ali toj integraciji treba dati sasvim novi sadržaj. U tom smislu, tako treba posmatrati i sastanke lidera ove četiri države, a poslednji je održan u Varni. To je bio četvrti sastanak takozvane "Pravoslavne četvorke", od oktobra 2017. godine.

Dominantno je to što ove četiri države imaju zajedničko istorijsko nasleđe, smatra Dragan Đukanović, profesor na FPN i potpredsednik Centra za spoljnu politiku.

Preporučujemo

- Ono što je veoma značajno da ova kvadriterala, sastavljena od Srbije, Rumunije, Bugarske i Grčke, može da predstavlja jedan novi forum koji bi u perspektivi, kada i naša država pristupi EU, imao jednu vrstu osnaženog glasa u unutar Unije - ukazao je Đukanović.

On kaže da je mnogo lakše da vas u Briselu čuju kada imate jednu skupinu zemalja iza sebe, poput Višegradske grupe ili Baltičkih država.

- Srbija pripada i Zapadnom Balkanu i srednjoj Evropi, ali je dosta bitno intezivirati saradnju i sa ovim zemljama, sa kojima, nažalost, nismo dobro ni infrastrukturno, ni energetski povezani - rekao je za Telegraf.rs Đukanović.

S tim u vezi Đukanović je ukazao na činjenicu da Srbija i Rumunija nisu povezane auto-putevima. On upravo u infrastrukturi, energetici i bezbednosti vidi polja saradnje između naše četiri države.

- Sigurno je da ovo udruživanje po ugledu na nordijsko, ali pre svega liči na Višegradsku grupu. To je interesno udruživanje i ne poklapa se sa Zapadnim Balkanom - kaže za naš portal, Zoran Milivojević, karijerni diplomata.

On smatra da su ove četiri zemlje prepoznale kako se svet kreće i da je uslov bez koga se može međusobna saradnja u regionu posebno na planu infrastrukture, ekonomskog razvoja i bezbednosti.

- To će biti glavni ciljevi, što se posle poslednjeg sastanka i videlo - naveo je Milivojević.

On je u tom smislu pomenuo projekat "Turskog toka", odnosno energetsku bezbednost.

- Pokazalo se da se interesi velikih sila u ovom slučaju ne poklapaju sa interesima naših država. Pogledajte, koliko smo Bugarska i mi izgubili u ove tri-četiri godine u snabdevanju gasom - podsetio je ovaj diplomata.

Milivojević je ukazao i na bezbednosni aspekt i pitanje migranata.

- Pošto smo prva linija odbrane, da ne bismo postali ponovo neka vojna krajina u funkciji tuđih interesa, onda moramo da se udružimo kako bi pronašli svoj interes u tome - kazao je Milivojević.

Naše države ne žele, smatra Milivojević, da budu tampon zona i trpe pritisak, dok se drugi zatvaraju.

- Treba podsetiti na posleratne saradnje ovih država. Mi imamo srodne kulture, ekonomije i interese. Takođe, ne postoje otvorena pitanja između naših zemalja, već je samo pitanje kako unaprediti saradnju - rekao nam je Milivojević.

On smatra da je za Srbiju saradnja sa pomenutim državama samo plus, jer se one nalaze u EU i NATO.

- To je nama vetar u leđa i svojevrstan lobi za zaštitu naših državnih i nacionalnih interesa u procesu evrointegracija  - zaključio je Milivojević.

Podsećamo, predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da je jedna od ključnih tema njegovog poslednjeg sastanka sa premijerima Bugarske, Grčke i Rumunije u Varni bila energetika i pitanje snabdevanja gasom posle 2019. godine i da je tražio da se Srbiji omogući da dobija jeftiniji ruski gas.

Predsednik Srbije je rekao da je sa Bojskom Borisovom, Aleksisom Ciprasom i Viorikom Danćilo razgovarao i o evrointegracijama Srbije, da ih je obavestio o toku dijaloga s Prištinom i zamolio za podršku Srbiji povodom pokušaja Kosova da postane član Interpola.

Potvrdio je da je na sastanku dogovoreno da se četiri zemlje zajednički kandiduju za Mundijal 2030, na predlog Ciprasa, kao i za Evropsko prvenstvo u fudbalu 2028.

Beograd će biti domaćin narednog sastanka lidera Bugarske, Rumunije, Grčke i Srbije u decembru.

M.Ivas (marko.ivas@telegraf.rs)