Kada bismo održali minut ćutanja za sve žrtve, ćutalo bi se 866 dana! Vučić o stradanju i podvizima srpske vojske u Prvom svetskom ratu (FOTO)

Pored predsednika Srbije, svečanosti obeležavanja stogodišnjice prisustvuje i veliki broj gostiju iz zemlje i regiona

U Beogradu je večeras održana Svečana akademija povodom obeležavanja sto godina od pobede u Prvom svetskom ratu, kojoj je prisustvovao i predsednik Srbije Aleksandar Vučić.

Preporučujemo

Na obeležavanju godišnjice u velikoj dvorani Centra "Sava" bili su i predsednik Narodne skupštine Srbije Maja Gojković, ministri u Vladi Srbije Siniša Mali, Nela Kuburović, Branko Ružić, Nebojša Stefanović, Aleksandar Vulin, Zorana Mihajlović, Aleksandar Antić, Zoran Ðorđević, gradonačelnik Beograda Zoran Radojičić, predsednik Pokrajinske vlade Igor Mirović, guverner NBS Jorgovanka Tabaković, premijer RS Željka Cvijanović, kao i predstavnici vojske, crkava, javnog i kulturnog života.

Akademija je počela intoniranjem himne "Bože pravde" i video-snimkom o podvizima srpske vojske u veličanstvenoj pobedi, posle čega se okupljenima obratio predsednik Srbije.

On je rekao da građani Srbija nemaju važniju potrebu od mira i dobrih odnosa, saradnje i mira sa svima, jer samo u miru mogu da nastave da grade i uzdižu "našu jedinu Srbiju".

Poručio je da, međutim, Srbija pored toga mora da uvažava sebe i poručio da je znala da oružjem brani svoju slobodu i da će tu slobodu, ugrozi li je neko, i danas znati da je sačuva i odbrani.

- Sve ovo što govorim, molim sve druge, da ne vide i razumeju kao našu slabost, jer kao što smo i 1914, i 1915. i 1918. uspeli da branimo i oslobađamo našu Srbiju, uspećemo uvek i u budućnosti ako neko u našu Srbiju dirne - istakao je predsednik Srbije.

- Posle proboja Solunskog fronta Prva armija vojvode Petra Bojoivića gonila je nepriajtelja iz časa u čas, iz juriša u juriš, oslobađala u istom dahu jug Srbije od Vranja, Vladičinog Hana, Grdelice I Leskovca do Niša, iz koga su okupatorske snage isterane 12. oktobra 1918.godine - podsetio je on i dodao da je za samo 46 dana srpska vojska u oslobodilačkom naletu prešla 800 kilometara od Soluna do Beograda, kada su komite u ranu zoru na današnji dan ušle u Beogard kao prethodnica Prve armije.

Vučić je istakao da su negde u ovom gradu, među uspomenama koje su toliko puta nadzidane, u ulicama koje su prešle preko vekova, u svom tom previranju u istoriji magičnoj koliko i sam grad postoji još taj stari trag - Prva armija, novembar, Bojović, sloboda I Beograd.

- Ime koje zagrmi kao grom iz vedra neba, tako ga je opisao Crnjanski. Nepunih 37 meseci od herojske odbrane Beograda oktobra 1915. godine legendarna komanda majora Dragutina Gavrilovića napokon je izrvšena "obraz Beograda, naše prestsonice ima da bude svetao" - rekao je Vučić.

On je istakao da su pustoš opljačkanog grad, vatru i dim zapaljenih magazina, u osvetničkom besu srušenu železnička stanica, uz već ranije granatirane najznačajnije institucije srpskog identiteta i kulture, od Saborne crkve i SANU, do Narodnog muzeja, Narodnog pozorišta, porušene crkve Ružice, škola i hotela, zatekli oslobodioci Beograda iza okupatorske vojske koja se povlačila.

- Ali, zatekli su i neuništivi slobodarski duh građana koji su od Slavije do Kalemegdana pred pobedničkim jedinicama srpske vojske postavljali tepihe od cveća. Doći do Beograda značilo je doći do slobode, ući u Beograd je bilo vratiti Srbiju sebi i svojoj deci - rekao je predsednik na Svečanoj akademiji.

On je istakao da su u Velikom ratu pobedili mali ljudi, obični, bez velikih škola, često maleni po stasu i godinama. Od osmogodišnjeg siročeta Momčila Gavrića, dobrovoljca i najmlađeg podoficira na svetu, do 1.300 kaplara proslavlene jedinice čije je geslo bilo ''Ni koraka nazad'', a čiji je manji broj dočekao kraj rata, zajedno s redovnom vojskom u jednoj misli i osećanju odazvali su se čitavim svojim bićem, naredbi koju je pred Solunski front izdao vojvoda Živojin Mišić s nepokoljebljivom verom i nadom ''Junaci, napred u otadžbini''.

- Nisu oni tada samo na sanduke sa municijom ispisali ono čuveno ''Ne štedi''. Malo je to bilo za njih, za Srbiju, za Beograd koji je čekao. Napisali su to ''Ne štedi'' svaki od njih na svoje grudi, svoje živote, verujući da postoji ono što vredi baš toliko da se život da rasipnički, bez straha I ikakve rezerve. Beograd je toliko vredeo, Srbija je toliko i još više vredela. Bila je to cena slobode - kazao je predsednik Srbije.

Vučić je izneo podatke sa Konferecije mira u Parizu 1919.godine da je Srbija izgubila 1.247.435 ljudi, odnosno 28 odsto od celokupnog stanovništva.

- Poginulo ili umrlo od rana i epidemije 402.435 vojnika, prilikom prelaska preko Albanije umrlo je 477.475 vojnika, u borbama na Solunskom frontu od 1916. do 1918. godine 36.477, pobijeno ili umrlo u zarobljeništvu 81.214, a 34.781 vojnik umro je od rana ili bolesti na teritoriiji Srbije 1915.godine. Gubici među civilima bili su jezivi, gotovo 845.000. Od oko 200.000 građana koji su pošli za vojskom preko Albanije poginulo ili umrlo je preko 140.000 ljudi. Epidemija pegavog tifusa odnela je gotovo 360.000 ljudi - naveo je predsednik Srbije.

On je istakao da kada bi svakome od predaka koji su svoje živote izgubili u Velikom ratu građani Srbije održali samo jedan minut tišine, ćutali bi neprekidno 866 dana, ćutali bi dve godine, četiri meseca i 14 dana.

POLOŽENI VENCI, OTVORENA IZLOŽBA U ČAST OSLOBOĐENJA BEOGRADA

Pre podne položeni su venci i održan je pomen kod Spomen-kosturnice branilaca Beograda i na Francuskom vojnom groblju. Uz predstavnike Grada Beograda i izaslanika predsednika Republike, prisustvovaće i državna sekretarka Ministarstva vojske Francuske, Ženevjev Darjesek koja je tim povodom u poseti Beogradu.

U Galeriji Istorijskog arhiva Beograda u 16 časova otvorena je izložba "Oslobođenje Beograda u Prvom svetskom ratu 1918".

Beograd su 1. novembra 1918. godine oslobodile francuske i srpske trupe, pod komandom maršala Luja Franšea d'Eperea i prestolonaslednika princa Aleksandra Karađorđevića.

U Beograd je, posle dugotrajne borbe u kojoj je poginulo više hiljada ratnika, 1. novembra 1918. godine ušla Prva srpska armija koja je, pod komandom vojvode Petra Bojovića, krenula sa Solunskog fronta.

Oslobađanje Beograda je označilo kraj Prvog svetskog rata na prostoru tadašnje Kraljevine Srbije.

Prva srpska armija oslobodila je od 4. oktobra do 1. novembra sve veće gradove u Srbiji, a po oslobađanju Beograda, krenula ka severu, preko Save i Dunava.

Sile Antante potpisale su primirje s Nemačkom 11. novembra 1918, a Prvi svetski rat je formalno okončan potpisivanjem nekoliko mirovnih sporazuma, među kojima je najvažniji "Versajski mir" od 28. juna 1919. godine.

(Telegraf.rs)