Gorski vijenac vređa muslimane, o zabrani treba razgovarati, jer u suprotnom nastaje mržnja: Zukorlić o zahtevu bošnjačkih organizacija (VIDEO) (FOTO)

Intervju Muamera Zukorlića, narodnog poslanika i lidera Stranke pravde i pomirenja, za portal Telegraf.rs na Sajmu medija

Kako odgovora na teške optužbe Rasima Ljajića, ali i kakav je njegov stav o zahtevu da se zabrani "Gorski vijenac"? Kako komentariše zahteve Sulejmana Ugljanina za redefinisanje položaja Raške oblasti, ali i da li će ući u Vladu Srbije, samo su neka od pitanja, koja smo postavili Muameru Zukorliću, narodnom poslaniku i lideru Stranke pravde i pomirenja, na štandu portala Telegraf.rs na Sajmu medija.

Preporučujemo

• Da li Vas oslovljavaju sa muftija ili narodni poslaniče?

- Ja sam potpuno otvoren i neuslovljavam ljudima kako će da mi se obrate. Neki me oslovljavaju sa "muftija", neki sa "narodni poslaniče", neki sa "doktore", neki sa "akademiče", neki sa "gospodine". Sa svim tim titulima mi se može obratiti, ali ono što javnost treba da zna, ja sam pre dve godine razdužio administrativnu poziciju muftije.

Administrativno nisam, ali duhovno i akademski titula ostaje dok ste živi. Kada mi se obraćaju i sa "muftija", neče pogrešiti. Isto tako i civilna zvanja su prihvatljiva. Ljudi se obraćaju onako kako vas doživljavaju i osećaju i kako žele da vas tretiraju.

• S obzirom na to da je aktuelan sukob Vas i ministra Rasima Ljajića, moramo da se osvrnemo na njegovu izjavu, u kojoj Vas optužio da ste celog života pljačkali, otimali, reketirali, prevarili čak i Islamsku banku, krijući se iza vere i iza politike, te da ste postali najveći tajkun.

- Meni je žao što to uopšte moram da slušam, pogotovo to što dolazi od čoveka koji je na poziciji potpredsednika Vlade i ministar. Žao mi je što tako ogorčenje, žestinu i uvrede Ljajić može da izgovori samo prema svom sunarodniku.

Nikada ga niste čuli da prema nekom Srbinu upotrebi ijednuod tih reči, a ne verujem da nije mogao naći nekoga kome se tako moga obratiti. To govori više o njemu, nego o meni. Pogotovo kada iznesete toliko optužbi i kvalifikacija, a da za nijednu od njih ne iznesete nijedan dokaz.

To su apsolutne laži i besmislice. One više govore o jednoj panici gospodina Ljajića i njegove dve liste i njegovog strateškog partnera Sulejmana Ugljanina pred izbore za Bošnjačko nacionalno veće. U stvari, jedan takav obračun ide njima u prilog, kako bi se skrenula pažnja sa afirmativnih tema, sa predstavaljnja naših programa - šta to nudimo.

Pogotovo, što su i on i Ugljanin u vrlo teškoj poziciji, jer su na političkoj sceni i u raznim vidovima vlasti skoro tri decenije. Oni posle tri decenije ne mogu pokazati nijedan kiosk u Novom Pazaru da su investirali. Za razliku od mene, koji sam radio u sektoru vere, obrazovanja, kulture, u kojima postoje na desetine institucija i organizacija u kojima radi preko 600 ljudi. Te su sve ustanove pod mojom organizacionom palicom nastale i one su sada samoodržive, nisu na budžetu države.

Skoro da ne postoji takav primer u zemlji. Ukoliko sam sve to ostvario bez vlasti, oni jasno znaju, da ako dobijemo vlast, šta će ta vlast značiti u našim rukama. Ta panika proizilazi iz toga. Žao mi je, što ne mogu ni Ugljanin, ni Ljajić, pogotovo Ljajić da se sačuva od jedne takve retorike.

Iako ponekad govorim, nastojim maksimalno da ne učestvujem u tome, već da afirmativno da govorim civilizovano o našim programima, zašto je bolje ovo što mi nudimo, od onoga što oni rade i nude.

• Još jedna polemika je aktuelna ovih dana. Bošnjačko nacionalno veće traže da se zabrane "Gorski vijenac" Petra II Petrovića Njegoša i "Peščanik" Danila Kiša. Kakav je Vaš stav o tome?

- Ja nemam informaciju, da je zvanično BNV tražilo, već da je to pokrenuto od strane drugih organizacija. Definitivno i tu i svaku drugu temu treba posmatrati u duhu politike pravde i pomirenja.

Politika pravde podrazumeva da rasterećeno i argumentovano razgovaramo o svemu. Da probleme ne guramo pod tepih i da se odmah ne postavljamo antagonistički i da je uvek naše pravo, ovo vaše krivo.

Nažalost, sve što se dešavalo na Balkanu je produkt toga, gde se u nekakvim polemikama na osnovu nacionalnih razlika ne ostavlja prostor da se objektivno sagleda jedno pitanje i jedna tema. Već ako nešto dolazi sa srpske strane, ja kao Bošnjak treba apriori budem protiv i obrnuto.

Moja politika potencira na tome da pravedno i pravično postavimo svaku temu, makar na njoj ostali godinama, ali da dopustimo da razgovaramo argumentovano i teme tretiramo istinoljubivo i pravično.

Bitno je da se saglasimo oko vage. Ako imate ispravnu i izbaždarenu vagu, onda je manja šansa da se na njoj krivo izmeri. Na krivoj vagi i pošteni kradu. To je ono što ja potenciram. Zato je prvi pojam ideološki u imenu moje stranke da je to stranka pravde.

Međutim, pravda takođe imati i svoje fino ruho. To je već metodološka kategorija i potencirali smo na pomirenju, jer nije dovoljno da potenciramo na pravdi, ukoliko smo ratnički jedni prema drugima raspoloženi, jer ćemo uvek imati razloga da pravdamo sve postupke.

Zato mi insisitirajući na pravdi i pravičnosti, da se svi događaji, bilo da su u pitanju zločini ili kulturološke greške, nedostaci, tenedenciozno urađene stvari, da se pravično tretiraju, ali isto tako rane ne možemo lečiti pravdom.

Temelj je pravda, a put treba da bude pomirenje. Na tom putu pomirenja, mi moramo izgraditi jedan drugi oblik dijaloga. Paziti, kako se obraćamo drugom. Ne koristiti reči koje vređaju, izazivaju, ismevaju, koje negiraju.

U tom kontekstu, treba posmatratiti ovu temu, koja je otvorena za književna dela Njegoša i Kiša.

• Kakav je Vaš ličnio stav o ta dva dela i njihovoj eventualnoj zabrani?

- Nema nikakve sumnje da u oba dela postoje uvredljive formulacije na islam i muslimane. Ja kao musliman se sa tim nikako ne mogu saglasiti. Zato potenciram na objektivnom posmatranju, ali kažem - bez čemera i frustracije, jer se na njima rađa mržnja.

To je moj kontekst, i na taj način bih se lično postavio. Ali, pored ličnog stava, moram da imam i službeni stav, jer predvodim jednu stranku, predstavljam građane na razne načine.

Zato pored ličnog stava moram da imam kapacitet prezentacije tog stava, odnosno posmatranja na jednu temu i principijalno, ali i na način koji to neće biti neki naš novi kamen spoticanja, već nešto što može biti konstruktivno u pogledu razvoja naših budućih odnosa.

• Kako komentarišete Ugljanina da se pokrene pitanje statusa Raške oblasti?

- Ugljanin traži ono što je tražio devedesetih godina. Znamo svi dobro, ja sam tada bio član SDA, najmlađi sam osnivač stranke, među 15 članova inicijativnog odbora iz 1990. godine. Godinu dana kasnije sam na stadionu u Novom Pazaru, prisustvovao sam kada je Ugljanin viknuo "Sandžak republika". On je ušao u taj projekat visoke autonomije ili posebnog državnog sistema Sandžaka, tih godina veoma ozbiljno.

On je formirao Vladu, on je bio predsednik Sandžaka, Rasim Ljajić je bio premijer Sandžaka, imao je 15-ak ministara. Pošto je bila ratna situacija, imali smo topove oko Novog Pazara. On je krenuo sa naoružavanjem. Da li je to bilo tada možda i logično - on je obećao pred svima da će biti poslednji koji će pobeći iz Sandžaka. Posle nekog vremena sve je ispalo suprotno. On je bio prvi koji je pobegao iz Sandžaka, ostavio te ljude na cedilu, svih 15 ministara je uhapšeno, prošli su teške torture, proveli neke godine u zatvoru. Jedino predsednik i premijer Sandžaka nisu nikada uhapšeni i odgovorali.

To je prvi slučaj, da autonomaški ili secesionistički pokret ili organizaciju budu progonjeni, da svi snose posledice, osim prvog i drugog čoveka.

To je za nas jedna vrlo bitna moralna lekcija. Posle dolska iz egzila u Turskoj, Ugljanin pitaju novinari "da li ste i dalje za autnomiju Sandžaka", on odgovara "ja sam za autonomiju džepova". Ponovo ga pitaju, on kaže "to me više ne zanima".

Naravno, da ga ne zanima, jer je shodno dogovoru dobio položaj i bio ministar narednih 10 godina, kada je delio svim predstavnicima vlade i države nagrade i odlikovanja za najbolje srpsko-bošnjačke odnose i rešavanje svih bošnjačkih pitanja.

Od onog trenutka kada je izgubio vlast, sada se vraća politici devedesetih. Čak i samu listu je nazvao "Samoopredeljenje", što znači pravo na otcepljenje. Ja ne osporavam pravo Ugljaninu da formuliše svoju politiku kako hoće, makar bila i secesionistička, ali ono na čemu ja insisitiram - jeste da je on u obavezi kada prezentuje robu i ponudu, prezentuje i cenu tu robe.

Cene njegove tadašnje avanture je 100 hiljada iseljenih, 20 hiljada ljudi koji su prošli torture pod istragom vraćanja tog oružja, a oružje je izašlo iz garnizona Raška i prodavano. A onda je po spiskovima i brojevima tih pušaka, koji su došli u ruke Državne bezbednosti, oružje traženo, uz torturu.

To je bila cena njegove tadašnje avanture, a on sada treba nama da kaže koja je cena njegove sadašnje avanture.

Druga stvar, koja je apsolutni apsurd jeste, da je i u toj njegovoj politici samoopredeljenja njegov saveznik Rasim Ljajić, koji je aktuelni potpredsednik Vlade Srbije i takozvani srpsko-beogradski ljubimac proteklih decenija.

Ugljanin je dužan da nam objasni, koja je cena, a Ljajić - zašto podržava Ugljanina. Ja samo na tome insistiram. Kada se to razjasni, onda idemo sa našim ponudama, pa neka narod odluči koga će podržati. Ako narod hoće "Samoopredeljenje" Ugljanina, neka samo zna koliko će ga to koštati.

Ja sam spreman da svoju ponudu do kraja prezentujem i branim, ali i da poštujem većinsku volju građana. Ali, nisam spreman da pristanem na treću krađu, jer su se već dve desile u proteklim ciklusima za izbor BNV.

• Da li ste razgovarali sa predsednikom Aleksandrom Vučićem o evenutalnom preuzimanju nekog ministarstva ili o ulasku u Vladu?

- Više puta je bilo reči. Ja sam odbijao svaku mogućnost prve dve godine da učestvujem u izvršnoj vlasti. Kazao sam da hoću da naučim politički zanat. Mislim da je najbolja škola parlament, bez obzira kako izgledao trenutno.

Sada sam taj ciklus zaokružio. Rekao sam nedavno, svoj pripravnički politički stav sam odradio. Sada već mogu da pravim nove dogovore. Nije isključeno da budem pozicioniran u nekoj narednoj kompoziciji, na nekoj važnoj državnoj funkciji, ali nemam nikakve ukuse po tom pitanju, ambicije lične prirode.

Ne vidim, u smislu svoje karijere, ministarsku poziciju, kao karijernu afirmaciju. Čak pozicija u parlamentu je mnogo bliža mojoj strukturi ličnosti, gde je više kreativnosti i slobode. Tamo ste ipak činovnik, makar najvišeg ranga. Ali, neću se rukovoditi u budućim dogovorima i odlukama po svojim ukusima i afinitetima, već šta mislim da je bolje za građane koje predstavljam i za ciljeve za koje se borim.

• Kakav razvoj situacije očekujete posle izbora u BiH, zbog komplikacija oko formiranja institucija?

- Manje-više pat poziciju. Bosna je, posle rata, država u invalidskim kolicima i dok se god Bosni ne pomogne da ustane iz tih kolica i da profunkcioniše kao normalna država, dokle god bude imala ovoliko spratova po Ustavu, on ne može biti normalna država.

Samo dok nahrani svu tu mašineriju, jedne suvišne birokratije, vama ne ostaje nikakva energija da razvijete državu.

S druge strane, sva ta međusobna uslovljenost na etničkoj osnovi, na relaciji Federacija-RS, sve su to mehanizmi, koju ne dozvoljavaju da se država normalno razvija.

Uvek imate neke više, neke manje zadovoljne. Tako je i sada. Mislim da i unutar BiH treba biti više energije, da se otkoči to zakočeno stanje. Bosna to ne može sama. Njoj treba pomoć od komšija - od Srbije, Hrvatske i EU.

Svi bi trebalo da idemo u tom smeru, bez obzira da li proces išao brže ili sporije, najbitnije da nemamo krupne negativne iskorake, poput sukoba, secesije države. Od toga se treba čuvati. Bitno je da sve pozitivne procese podržimo, a da se prema negativnim postupcima postavimo adekavatno - osudimo i ne podržimo.

J.Stakić/M.Ivas (Telegraf.rs)