Ako nije samo Kosovo, šta je uslov Srbiji za članstvo u Evropskoj uniji?

Poslednja izjava najpozvanijeg da govori o pristupanje Srbije Uniji, komesara zaduženog za proširenje Johanesa Hana odzvonila je poporilično otrežnjujuće - Kosovo nije jedini uslov za članstvo u EU

Od početka procesa evrointegracija Srbije rešavanje pitanja Kosova i Metohije je apostrofirano kao ključno. U tom smislu se i u javnosti stvorila slika da bi Beogradu, po postizanju održivog dogovora sa Prištinom, bila otvorena vrata Evropske unije. Međutim, izgleda je i dalje na snazi sistem "štapa i šargrepe". Naime, poslednja izjava najpozvanijeg da govori o pristupanje Srbije Uniji, komesara zaduženog za proširenje Johanesa Hana, odzvonila je poporilično otrežnjujuće - Kosovo nije jedini uslov za članstvo u EU.

Srbija u decembru otvara nova poglavlja u pregovorima sa EU: Koliko nas još koraka deli od članstva 2025. godine?

Preporučujemo

Ukazao je da nijedna država ne može da pristupi Uniji bez rešavanja otvorenih bilateralnih pitanja i dodao da za Srbiju to znači da treba da "zaključi i trajno primeni pravno obavezujući sporazum s Prištinom".

- Izgleda da mnogi, uključujući političare, imaju utisak da je rešenje u vezi s Kosovom jedini preduslov na putu Srbije ka EU. To nije slučaj. Sprovođenje reformi u oblasti vladavine prava, osnovnih prava i dobrog upravljanja ostaje u srži procesa proširenja - rekao je Han u intervjuu za "Večernje novosti".

Bivši ministar za ekonomske odnose sa inostranstvom Milan Parivodić, na 18. Ekonomskom samitu Srbije, uporedio je poziciju Srbije sa pozicijom šegrta koji mora da se uči zanatu, odnosno da podigne nivo političke organizacije na nivo EU.

- Kako bi se to desilo, šegrt mora da bude u radnji, on ne može da uči ako nije u radnji, moramo da budemo sa majstorom - objasnio je i dodao da bi tako u narednih godinu, dve saradnja Srbije sa EU bila na potpuno novom nivou.

Parivodić je naveo da Srbija treba da bude vagon, koji iako može biti niže klase ipak ide u istom pravcu i i stom brzinom kao i lokomotiva.

- Mi treba da uhvatimo korak, a da bi to bilo moguće mora da bude više našeg učešća i više prožimanja institucija - zaključio je on.

Generalni sekretar Regionalnog saveta za saradnju Goran Svilanović je, na Ekonomskom samitu, podsetio da se lideri EU nisu saglasili da proces pristupanja Zapadnog Balkana treba da bude deo reformskih procesa.

On je, međutim, naglasio da zemlje Zapadnog Balkana nemaju drugog izbora već da nastave sa reformama i političkim pritiskom, da budu najbolje što mogu kako bi na kraju ubedili građane EU i lidere da donesu odluku u korist pristupanja.

Svilanović je rekao da je ključni problem društava na Zapadnom Balkanu smanjenje broja stanovnika i odlazak ljudi i da se moraju sprovesti dubinske reforme ukoliko države žele da promene taj obrazac.

On je dodao da ljudi ne odlaze zbog siromaštva, već da region napuštaju dobrostojeći građani koji imaju dobar posao, ali ne žele da njihova deca odrastaju u ovakvom pravosudnom, medijskom, političkom sistemu.

- Odlazi se zbog široko shvaćenog pojma vladavine prava - rekao je Svilanović.

Šef Delegacije EU u Srbiji Sem Fabrici kaže da za EU vreme i brzina ulaska u Uniju zavise od reformi.

- Brzinu diktiraju reforme. 2025. je ambiciozan, ali ostvarljiv rok - rekao je Fabrici i dodao da su poglavlja 23 i 24 suštinska, jer se bave vladavinom prava i naglasio da je proces reformi vrlo merljiv.

Fabrici je napomenuo i da vremenski okviri koji se pominju, kao što je 2020, 2025. godina predstavljaju ohrabrenje, a ne datum postavljen kao rok.

Ministar spoljnih poslova Ivica Dačić smatra da bi Srbija mogla da postane članica EU do 2025. godine, ali upozorava da to ne zavisi samo od toga koliko je Srbija daleko odmakla u integracijama, već i od političkog procesa u regionu, naročito od kosovskog pitanja i regulisanje međusobnih odnosa Beograda i Prištine.

- To bi moglo da bude 2025, ali imajući u vidu dosadašnja iskustva nisam siguran, jer mislim da se neće samo gledati koliko daleko je odmakla u EU integracijama, već i ceo politički proces u regionu, naročito pitanje Kosova, regulisanje naših međusobnh odnosa - rekao je Dačić odgovarajući na pitanje da li je 2025. dostižan cilj za članstvo Srbije u EU.

Obraćajući se na 18. Ekonomskom samitu, Dačić je dodao da će Srbija da požuri i uradi sve što je do nje u procesu pristupanja što znači, kako je naglasio, da će da harmonizuje svoje zakonodstavo jer je to u njenom interesu.

- Ima tu dosta političkih faktora i pitanja koja nemaju veza sa tim da li ste kao zemlja dostigli određene vrednosti i ispunili kriterijume i zahteve, koji su pred vas postavljeni - rekao je Dačić.

Šef srpske diplomatije napomenuo je da se Srbiji stalno postavljaju novi ciljevi.

- Sećam se kad je bilo hapšenje Karadžića i Mladića, do tada je to je bio glavni uslov da Belgija i Holandija daju saglasnost za naš napredak u EU, čim se to završilo, rekli su sad idemo na Kosovo - podsetio je Dačić.

VIDEO: Granična policija EU u akciji na Jadranu

(Telegraf.rs)