Albanci spremili 170 miliona evra za naoružavanje "Vojske Kosova": Skoro duplo će povećati i broj pripadnika!
Po dogovoru iz Brisela, oni neće smeti da se kreću po severu Kosova i za to postoje garancije KFOR-a, ali ako se pogleda poslednja situacija sa dolaskom Hašima Tačija na Gazivode i Brnjak, jasno da taj dogovor lako može biti prekršen od strane Prištine
Uprkos protivljenju Srpske liste i zvaničnog Beograda, preskočivši ustavnu proceduru, Skupština Kosova je brzinski i nikad složnije usvojila sva tri vladina predloga zakona o transformaciji Kosovskih snaga bezbednosti u Kosovske bezbednosne snage, odnosno vojsku. Te izmene im omogućuju da krenu u masovno naoružavanje i uvećanje ljudi pod oružjem, što poremiti čitavu mrežu vojnih odnosa na Balkanu.
Prvi put nakon duže vremene kosovski parlament je uspeo da oko nekog pitanja ujedini stavove vlasti i opozicije, koja uglavnom bojkotuje rad skupštine, a njihovi zahtevi su najčešće da vlada podnese ostavku zbog nefunkcionalnosti i raspisivanje vanrednih parlamentarni izbori.
Prvo su poslanici usvojili zakon o transformaciji Ministarstva Kosovskih bezbednosnih snaga u Ministarstvo odbrane.
Drugi po redu usvojeni zakon odnosi se na nadležnosti, organizaciju i funkcionisanje KBS. Reč je o zakonu koji definiše nadležnosti, organizaciju i funkcionisanje KBS kao "multietničke, profesionalne, naoružane i ovlašćene sile da služi u zemlji i inostranstvu, u skladu sa ustavnim i zakonskim mandatom u odbrani teritorijalnog integriteta, građana, imovine i interesa Republike Kosovo i koja podleže demokratskoj građanskoj kontroli".
Treći zakonski akt definiše opšte kriterijume za usluge, parametre usluga, trajanje usluge, razvoj karijere, prekid službe, status člana KSB-a, prava i obaveze članova i druga pitanja unutar službe.
Međutim, iza svih ovih birokratskih formulacija zapravo se krije povećanje broja ljudi pod oružjem i nabavke nove opreme, kao i ulaganje u obuku.
Naime, Kosovske bezbednosne snage su do sada raspolagale sa streljačkim oružjem, odnosno standardnim jurišnim puškama, ručnim raketnim bacačima, džipovima "Lend Rover Difender", američkim "Hamerima" i turskim "Otokar Kobra" oklopnim transporetima.
Nova zakonska rešenja im omogućavaju da nabave oružje u skladu sa mogućnostima, odnosno koliko imaju novca u budžetu.
Kako saznajemo, Albanci su spremili 170 miliona evra kupovinu oružja i opreme i obuku pripadnika KBS u naredne tri godine.
Primera radi, u vreme mandata Ise Mustafa planirana je bila nabavka pet helikoptera iz Turske.
Na Kosovu ne postoji nijedna fabrika namenske industrije, čak i oni pogoni koji su proizvodili oružje i municiju, poput onoga u Srbici su totalno uništeni, što tokom bombardovanja, što posle rata 1999. godine. To znači da da će svo naoružanje morati da uvoze ili da dobiju iz donacija.
Komentarišući odluke Skupštine Kosova, poslanik i potpredsednik Srpske liste Igor Simić je rekao za Telegraf.rs da su ovi zakoni protivni svim pravnim aktima, i ne samo rezoluciji 1244 SB UN, već i samom ustavu koji je na snazi, ali i protiv interesa svih građana a posebno Srba.
- Najava ulaganja više do 150 miliona evra u nekakve vojne formacije nije u interesu ni Albanaca koji odavde ne odlaze jer do sada nije bilo takvih formacija već zato što ne postoji pre svega ekonomska perspektiva. Umesto da se ovaj novac, koga i nema, investira u obrazovanje, zdravstvo i razvoj ekonomije on će se potrošiti na simboliku koja neće građanima značiti bolji život. Neki eksperti kažu da je sa ovim novcem moguće otvoriti 5000-7000 radnih mesta, a umesto toga on se troši na simboliku - istakao je Simić.
Kada je u pitanju povećanje broja pripadnika, zakonima je omogućeno da ubuduće raspolažu sa 5.000 vojnika umesto dosadašnjih 3.000. U rezervi će moći da imaju 3.000 pripadnika, umesto dosadašnjih 800,
Po dogovoru iz Brisela, oni neće smeti da se kreću po severu Kosova i za to postoje garancije KFOR-a, ali ako se pogleda poslednja situacija sa dolaskom Hašima Tačija na Gazivode i Brnjak, jasno da taj dogovor lako može biti prekršen od strane Prištine.
- Formiranje tzv. "Vojske Kosova" je izvan uspostavljenog sistema snaga na Balkanu i izvan uspostavljenog sistema kontrole naoružanja. To će poremiti čitavu mrežu vojnih odnosa na Balkanu, jer se dobija nova vojska. Neće ona biti ne znam koliko jaka, ali svejedno, ali može biti logistička podrška u eventualnim novim sukobima - prokomentarisao je za Telegraf.rs, odluku parlamenta u Prištini, Milovan Drecun, predsednik skupštinskog Odbora za KiM.
Odluka pokrajinskog parlamenta u Prištini o usvajanju seta zakona o transformaciji takozvanih Kosovskih snaga bezbednosti, odnosno uvod u stvaranje takozvane vojske lažne države Kosovo može da ima nesagledive posledice po bezbednost u regionu, izjavio je direktor Kancelarije za KiM Marko Ðurić.
Ðurić je u izjavi Tanjugu poručio da Beograd zahteva i očekuje oštru reakciju međunarodne zajednice koja ima ovlašćenja i moralno je i politicki odgovorna da spreči dalju eskalaciju i militarizaciju regiona.
- Srbija će štititi svoje interese na celoj svojoj teritoriji i štitiće prava i bezbednost svih svojih građana, bez obzira na sve pokušaje da se dođe do eskalacije i destabilizacije - rekao je Ðurić.
M. Ivas (marko.ivas@telegraf.rs)